DA LI HIBRIDNO RATOVANJE AKTIVIRA ČLAN 5. NATO-a? General razbija veliku iluziju: Rešenje je pred nama
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- "Koalicija voljnih" sa više od 50 država priprema se za moguće postkonfliktne operacije i bezbednosne garancije Ukrajini nakon mirovnog sporazuma.
- General Virđil Balačeanu smatra da bi EU posebno mogla da ojača odgovor na hibridne pretnje koje ne ispunjavaju uslove za aktiviranje člana 5 NATO-a.
Zašto je Evropskoj uniji potreban sopstveni mehanizam za brzo donošenje odluka u kriznim situacijama? Bivši predstavnik Rumunije pri Komandi NATO-a, general Virđil Balačeanu, objašnjava kako bi Evropski savet za bezbednost mogao da deluje u vanrednim situacijama i kakve bezbednosne garancije postoje za Ukrajinu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predlaže osnivanje Evropskog saveta za bezbednost, koji bi koordinisao odgovor na pretnje sa kojima se suočavaju EU i njeni partneri. U ovom formatu trebalo bi da učestvuju lideri država članica Evropske unije, zajedno sa liderima Ukrajine, Velike Britanije, Norveške, Kanade i drugih partnerskih zemalja.
Nisu svi vojni analitičari uvereni da je ovo dobra ideja, a rasprava se vodi o tome kakva bi tačno trebalo da bude uloga ovog tela i kako bi ono trebalo da funkcioniše da ne bi "dupliralo" NATO i da bi zaista bilo efikasno.
Penzionisani general Virđil Balačeanu predstavljao je Rumuniju pri Komandi NATO-a u Briselu i bio komandant Multinacionalne brigade Jugoistočne Evrope. U intervjuu za "Adevarul" govori o potrebi za ovakvim formatom i objašnjava kako bi on mogao da funkcioniše i kakve bi rezultate mogao da donese.
Adevarul: Predlog Ursule fon der Lajen o stvaranju Evropskog saveta za bezbednost mnoge je iznenadio. Glavna dilema koja se sada postavlja jeste da li bi takva struktura mogla da se preklapa sa nadležnostima i mehanizmima NATO-a. Kao iskusni vojni analitičar koji je bio deo struktura NATO-a, kako vidite ovo novo telo?
General Virđil Balačeanu: To je pitanje koje NATO i evropski svet sasvim prirodno postavljaju, kao što su ga postavljali svaki put kada se govorilo o evropskoj odbrani ili čak evropskoj vojsci. To jeste dilema u pravom smislu te reči, na koju je u određenoj meri već odgovoreno kako bi se izbegli paralelizmi i preklapanja između NATO-a i evropskih struktura.
Međutim, moramo otvoreno da kažemo da je NATO, kada je reč o vojnoj moći i sposobnosti strateškog i operativnog komandovanja, kategorički iznad evropskih struktura.
Evropa sada, međutim, stvara sopstveni sistem odbrane, sopstveni vojni instrument. Ali ne nužno odvojeno od NATO-a, već u okviru šireg konteksta NATO-a. Na kraju krajeva, Rumunija je, na primer, davala i još daje snage i za NATO i za evropske strukture, kao što je bio slučaj sa doprinosima evropskim borbenim grupama. Tačno je da one nisu nužno dobro funkcionisale. Mešoviti rumunsko-mađarski bataljon, na primer, namenjen je misijama Evropske unije i Ujedinjenih nacija.
Adevarul: Kako bi u idealnom slučaju trebalo da funkcioniše ovaj savet i, što je još važnije, kakva bi bila njegova korist kada već postoji NATO, uključujući njegovu evropsku dimenziju?
Balačeanu: Ovde je reč o Evropskom savetu za bezbednost koji bi pre svega bio osnovan radi donošenja političkih odluka. Sa druge strane, evropske strukture već imaju vojni komitet koji duže vreme sarađuje sa NATO-om.
Postoji i korpus za brzo reagovanje, jedan od 11 multinacionalnih korpusa NATO-a za brzo reagovanje, koji je namenjen i misijama NATO-a i misijama Evropske unije. Reč je o Evrokorpusu. Zbog toga ovakva ideja ne bi trebalo nužno da iznenađuje.
Ponavljam, svrha ovakvog saveta bila bi donošenje političkih odluka i pružanje podrške kada neka država zatraži pomoć drugih članica Evropske unije. To stvara određenu mogućnost za delovanje jer bi u nekom trenutku moglo da se dogodi da unutar NATO-a ne postoji konsenzus na kojem se Alijansa zasniva.
Dobro znamo da NATO ne može da sprovede nijednu vojnu operaciju, bilo malog, srednjeg ili velikog obima, bez konsenzusa.
Verovatno će Evropski savet za bezbednost funkcionisati i prema drugim principima, a ne isključivo na osnovu konsenzusa, jer konsenzus komplikuje stvari.
Često sam se tokom perioda Viktora Orbana pitao da li bi Mađarska, na primer, pristala na tranzit NATO snaga preko svoje teritorije u kriznoj situaciji kako bi one stigle u Rumuniju. Mađarska bi, glasom Viktora Orbana, mogla jednostavno da kaže: "Saglasni smo sa takvom operacijom, ali ne dozvoljavamo NATO snagama da prolaze preko teritorije Mađarske."
Konsenzus na kojem se NATO zasniva svakako predstavlja demokratski princip, ali u praktičnom smislu može da izazove ozbiljne, pa čak i velike probleme u određenim kriznim situacijama.
"Koalicija voljnih" i bezbednosne garancije za Ukrajinu
Adevarul: Pored NATO-a i ovog saveta postoje i drugi oblici organizovanja. Tu je, na primer, "koalicija voljnih" za Ukrajinu, koju podržava Evropska unija. Da li će ova inicijativa biti ograničena na garantovanje mira u postkonfliktnom scenariju ili govorimo o formatu sposobnom za odlučniju intervenciju?
Balačeanu: To je veoma široko zastupljena koalicija voljnih. U njoj je više od 50 država. Dakle, ne govorimo samo o Evropi kroz Evropsku uniju, niti samo o Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Govorimo i o drugim državama koje nisu ni članice NATO-a ni Evropske unije, ali učestvuju u Ramštajn formatu.
Ta koalicija voljnih namenjena je eventualnim postkonfliktnim operacijama. Bila bi deo bezbednosnih garancija za Ukrajinu.
Za sada razgovaramo samo sa stanovišta planiranja i formiranja struktura. Delovalo bi se tek kada bi postojao mirovni sporazum. Ne bi se delovalo u trenutku kada postoji samo prekid vatre i krhko primirje.
Ali Evropi je potreban sopstveni mehanizam za reagovanje, posebno imajući u vidu da tek treba da vidimo kakva će biti nova američka pozicija prema Evropi.
Da li će Evropska unija dobiti sopstvenu vojsku?
Adevarul: Da li nas nedavni događaji, korak po korak, vode ka stvaranju prave evropske vojske? Sve više vojnih analitičara tvrdi da je to jedini logičan dugoročni pravac.
Balačeanu: U ovom trenutku rekao bih da smo ipak daleko od toga. Zašto nam se čini da imamo sopstvenu vojsku samo zato što EU već veoma dugo ima vojni komitet? Kada je on formiran, govorilo se o drugoj evropskoj vojsci, a Vojni komitet EU funkcioniše već godinama.
Kada neka nacionalna država razvije određenu sposobnost, to pre svega podrazumeva poštovanje člana 3 Vašingtonskog ugovora. To je nacionalna sposobnost o čijoj upotrebi država sama odlučuje. Ponavljam: vi odlučujete. Naravno, na zahtev NATO-a ili Evropske unije.
Kada se pitamo da li ćemo imati previše kapaciteta i da više nećemo znati šta da stavimo na raspolaganje NATO-u, a šta EU, grešimo. U stvarnosti ćemo jednostavno imati više vojnih struktura sa različitim nivoima operativne spremnosti. Važno je da postoje mehanizmi koji će omogućiti prilagođavanje promenljivim situacijama.
Neki se s pravom pitaju kakvo ćemo rešenje pronaći za novu poziciju Sjedinjenih Američkih Država kada je reč o njihovom prisustvu u Evropi. Čime bismo mogli da nadomestimo eventualno smanjenje tog prisustva? Odgovor bi bio kroz evropske članice NATO-a, od kojih je većina istovremeno u Evropskoj uniji.
Daću vam još jedan primer o kojem treba razmišljati: Moldavija i Ukrajina. Moldavija ima neutralnost upisanu u Ustav, dok Ukrajina verovatno nema velike šanse da uskoro postane članica NATO-a. Ali Moldavija će biti u Evropskoj uniji.
Da li ćemo u kriznoj situaciji samo posmatrati i ništa ne preduzimati zato što smo članica NATO-a i ne možemo da delujemo? Ili ćemo koristiti mehanizam Evropske unije koji nam omogućava da delujemo i pružimo podršku drugoj članici EU, kao što bi to bila Republika Moldavija?
Hibridni rat i klauzula EU o uzajamnoj pomoći
Adevarul: Ipak, u Ugovoru o Evropskoj uniji već postoji član 42.7 o uzajamnoj pomoći. Šta bi Evropski savet za bezbednost doneo dodatno u odnosu na postojeće mehanizme EU i NATO-a, posebno kada je reč o hibridnim pretnjama?
Balačeanu: Da, u pravu ste, imamo taj član u okviru EU, ali smatram da jedan član nije dovoljan. Po mom mišljenju, potrebna je i struktura za donošenje odluka. Evropski savet za bezbednost bio bi upravo to.
Bio bi telo Evropske unije za donošenje odluka u kriznim situacijama. Dakle, Evropski savet o kojem govori gospođa fon der Lajen trebalo bi, između ostalog, upravo time da se bavi.
Trebalo bi da postoji i nešto što bi predstavljalo ekvivalent članu 4 NATO ugovora, koji podrazumeva konsultacije među saveznicima u kriznim situacijama.
Naravno, cilj bi trebalo da bude dobro usaglašen odgovor, kao što bi trebalo da bude i u NATO-u. Ali smatram da bi princip iz člana 3 trebalo snažnije da bude prisutan i u evropskom okviru. NATO izričito kaže da pre svega morate da obezbedite sopstvene nacionalne kapacitete, dok Evropska unija to još ne naglašava dovoljno. Ovakav savet trebalo bi da insistira na tome.
Drugo, da li su potrebne konsultacije? Naravno. Da li je potrebna podrška? Podrška može da bude potrebna i u uslovima hibridnog rata. Zašto stalno razmišljamo samo o klasičnom ratu?
Zar se u hibridnom ratu ne koriste i vojna i nevojna sredstva? Evropska unija možda može bolje da razvije način reagovanja na hibridni rat, jer NATO ne može svaki put da aktivira svoje mehanizme kolektivne odbrane.
Hibridni rat sam po sebi ne stvara uslove za aktiviranje člana 5. Član 5 podrazumeva agresiju, invaziju, masovni napad.
Evropski savet za bezbednost, međutim, mogao bi da koordinira zajednički odgovor na hibridne aktivnosti i da deluje u situacijama u kojima bi NATO reagovao teže ili bi mu bilo potrebno previše vremena.
To bi trebalo da bude njegova glavna svrha i više je nego dovoljan razlog zbog kojeg je, čak i ako pojedini analitičari ostaju skeptični, jasno da postoji potreba za ovakvim savetom.
(Kurir.rs/Adevarul)