Međutim, digitalna ekonomija polako uvodi još jednu vrstu kapitala koji ne postoji u bilansu stanja, ali sve češće odlučuje ko će dobiti posao, investiciju, kupca ili priliku. Taj kapital zove se reputacija.
Nekad je bilo dovoljno da kompanija ima dobar proizvod, poslovni prostor na dobroj lokaciji i dovoljno novca za reklamu. Pojedinac je imao diplomu, radnu biografiju i funkciju na vizitkarti. Informacije su bile spore, lokalne i teško proverljive. Danas je situacija obrnuta.
Pre nego što se sastanemo s nekim, mi ga pretražujemo. Pre nego što kupimo proizvod, čitamo iskustva drugih. Pre nego što investiramo u kompaniju, proveravamo ko je vodi. Pre nego što prihvatimo savet, želimo da znamo ko ga daje. Internet je praktično pretvorio reputaciju u javno dostupan bilans stanja pojedinca. I zato verujem da će u ekonomiji budućnosti važiti jednostavno pravilo: Nije dovoljno šta znaš. Važno je ko zna da ti to znaš. Klasična ekonomija poznaje finansijski, fizički i ljudski kapital. Imate novac, fabriku, nekretninu, tehnologiju ili znanje. Digitalna ekonomija dodala je još nešto: distribuciju.
Čovek koji poseduje znanje, ali nema način da ga prenese drugima, ima ograničen tržišni domet. Čovek koji poseduje znanje i direktnu komunikaciju sa stotinama hiljada ljudi poseduje nešto sasvim drugo. Poseduje mrežu. Ali broj ljudi u mreži nije najvažniji. Važnije je koliko mu ti ljudi veruju. Milion pratilaca bez poverenja može vredeti manje od deset hiljada ljudi koji veruju vašoj proceni. Upravo zato broj pregleda, pratilaca i lajkova nije isto što i reputacija. Pažnja se može kupiti. Poverenje mora da se zaradi. Tu nastaje nova ekonomija reputacije.
Dugo smo lični brend povezivali s glumcima, sportistima, političarima i televizijskim ličnostima. To vreme prolazi. Danas lični brend imaju lekar, advokat, ekonomista, programer, profesor, arhitekta i vlasnik malog preduzeća.Problem je što mnogi reputaciju pokušavaju da izgrade obrnutim redosledom. Prvo žele vidljivost, a tek onda kompetenciju. To dugoročno ne funkcioniše. Možete marketingom kratkoročno napraviti percepciju vrednosti, ali reputacija nastaje tek kad se percepcija više puta potvrdi stvarnim rezultatom. Brend je ono što govorite o sebi. Reputacija je ono što drugi govore o vama kad niste prisutni.
U finansijama dobro razumemo složenu kamatu. Sto evra prinosa danas može proizvesti novi prinos sutra. Kapital počinje da proizvodi kapital. Reputacija funkcioniše slično. Kvalitetan posao donosi preporuku. Preporuka donosi novi posao. Novi posao donosi novi rezultat. Rezultat povećava vidljivost. Vidljivost širi mrežu, a mreža donosi nove prilike.
Posle dovoljno vremena više ne tražite svaku priliku. Prilike počinju da pronalaze vas. To je složena kamata reputacije. Zbog toga dve osobe sa identičnim obrazovanjem i približno jednakim sposobnostima posle dvadeset godina mogu imatirazličite rezultate. Jedna je akumulirala iskustvo. Druga je akumulirala iskustvo, mrežu i reputaciju. Tržište ih više neće vrednovati isto.
Veštačka inteligencija može proizvesti hiljade tekstova za nekoliko sekundi. Ne može preko noći proizvesti dvadeset godina profesionalnog integriteta. U svetu u kojem će biti sve teže razlikovati original od kopije, reputacija će služiti kao filter. Nećemo pitati samo: „Da li je ova informacija tačna?“ Pitaćemo: „Kome verujem da mi kaže šta je tačno?“
Novac možete izgubiti i zaraditi. Kompaniju možete prodati i napraviti novu. Tehnologiju konkurencija može kopirati. Ali reputacija se gradi godinama, a može se izgubiti veoma brzo. Upravo zbog toga će ona postajati sve vrednija. Zato će budući profesionalac morati da vodi najmanje dva bilansa. Jedan finansijski, koji pokazuje koliko kapitala poseduje. I drugi, nevidljivi, koji pokazuje koliko je poverenja akumulirao. Prvi bilans može da vas učini bogatim. Drugi će odlučivati ko želi sa vama da radi.