Sestre bliznakinje bile su jedna osoba u dva tela: Izgovarale su iste reči, imale identične pokrete, a onda...
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Freda i Greta Čaplin iz Jorka decenijama su privlačile pažnju jer su se oblačile isto, govorile u isti glas i gotovo nikada nisu bile razdvojene.
- Njihova priča inspirisala je Vernera Hercoga i film 'Bucking Fastard', prikazan u Veneciji 2026, ali radnja nije doslovan prikaz njihovog života.
- Širu slavu doneo im je sudski slučaj iz osamdesetih, a Greta je umrla 2007, dok je Freda preminula 2020. i sahranjena je pored sestre.
Freda i Greta Čaplin iz Jorka nosile su istu odeću, birale iste frizure i govorile iste reči u istom trenutku. Njihova povezanost fascinirala je novinare i autore dokumentarnih filmova još od osamdesetih godina. Sada je inspirisala i reditelja Vernera Hercoga, čiji je film „Bucking Fastard“ prikazan u takmičarskom programu Filmskog festivala u Veneciji 2026. godine.
U filmu sestre Džin i Džoan Holbruk igraju Runi i Kejt Mara, koje su sestre i u stvarnom životu. Uz njih glume Orlando Blum i Domnal Glison. Filmske junakinje nadahnute su Fredom i Gretom, ali njihova priča nije doslovan prikaz života bliznakinja iz Jorka: Hercog je od susreta s njima razvio sopstvenu, izmišljenu radnju.
Od dečje bliskosti do života gotovo bez razdvajanja
Freda i Greta rođene su u aprilu 1943. godine i odrasle u delu Jorka poznatom kao Tang Hol. Kao male nisu se naročito razlikovale od drugih bliznakinja. Međutim, oko jedanaeste godine njihova međusobna zavisnost postala je sve izraženija. Školu su napustile sa 15 godina, a potom su se sve više povlačile iz društva i provodile vreme kod kuće.
Oni koji su ih sretali pamtili su način na koji su se kretale i govorile. Izgledalo je kao da jedna drugoj predstavljaju odraz u ogledalu: bile su jednako obučene, istovremeno su izgovarale rečenice i usklađivale korake. Ta bliskost privlačila je pažnju, ali ljudima sa strane nije bilo lako da razumeju kako su sestre živele kada kamere nisu bile prisutne.
O tome koliko ga je njihov susret zatekao, Hercog je pisao i u svojim memoarima. Primetio je da blizanci ponekad razviju jezik razumljiv samo njima, ali da su Freda i Greta činile nešto drugačije: iste reči izgovarale su istovremeno. Nosile su, zapisao je, istu odeću i obuću, imale jednake frizure, torbe i kišobrane.
Posebno mu je ostao u sećanju njihov hod. Nisu, opisao je, koračale jedna pored druge poput vojnika; unutrašnja stopala pomerale su zajedno, a ritam održavale spoljašnjim. Kada bi se njihova fotografija presavila po sredini, dve polovine bi se, prema njegovim rečima, poklopile.
Sudski slučaj koji je o njima pričao celom svetu
Život sestara privukao je veliku pažnju početkom osamdesetih, kada su se našle pred sudom u Jorku zbog narušavanja javnog reda nakon sukoba povezanog s lokalnim vozačem kamiona Kenom Ajvsonom. O slučaju se pisalo i van njihovog grada, a izveštaji sa suđenja posebno su isticali da su sestre zajedno govorile i istovremeno tvrdile da nisu krive.
Njihovo ponašanje ubrzo je postalo tema novinskih tekstova širom sveta. Usledili su i dokumentarci koji su pokušali da prikažu više od prizora koji je javnost videla u sudnici. Među njima su „A Pair of One“ Džulije Darling iz 1987. i „The Twins“ iz 1994. godine.
Iza naslova o „neobičnim bliznakinjama“ stajala je složena svakodnevica. Freda i Greta teško su živele samostalno, a kada roditelji više nisu mogli da brinu o njima, boravile su u ustanovama, hostelima i smeštaju uz podršku. Njihov odnos privukao je i pažnju stručnjaka za mentalno zdravlje, ali za njihovo ponašanje nije pronađeno jednostavno objašnjenje.
Jedno vreme živele su u Londonu kod Džeka Devenporta, starijeg čoveka koji je pročitao o njihovim okolnostima i ponudio im dom. Posle smrti roditelja vratile su se u porodičnu kuću u Tang Holu, gde su zajedno provele kasnije godine.
Freda je posle Gretine smrti ostala sama
Greta je preminula od raka 2007. godine, u 64. godini. Za Fredu, koja je gotovo ceo život provela uz sestru, taj gubitak značio je i kraj svakodnevice kakvu je poznavala.Prijatelji su se sećali da je odlazila na Gretin grob na groblju Fulford kad god je mogla.
U godinama koje su usledile utehu je pronalazila i u svojim kućnim ljubimcima. Kada je preminula u maju 2020, u 77. godini, najveći deo imovine vredne oko 177.000 funti, uključujući porodičnu kuću, ostavila je organizaciji „Cinnamon Trust“. Ta humanitarna organizacija pomaže starijim i teško bolesnim ljudima da brinu o svojim ljubimcima.
Po sopstvenoj želji sahranjena je pored Grete. Sestre koje su gotovo čitav život provele zajedno danas počivaju jedna uz drugu u Fulfordu. Njihova priča, decenijama vezana za ulice Jorka i stare dokumentarne snimke, sada je dobila novi život na filmskom platnu.
Video: Džinovkse bebe bliznakinje