BOGOMOLJKA NA PROZORU 8. SPRATA ZGRADE U NOVOM BEOGRADU?! Otkud ona tu? Ako joj naudite, čeka vas debela kazna, a evo šta kaže verovanje - kakav je to znak
Dodajte Kurir u vaš Google izborStručnjaci napominju da bogomoljke nisu opasne za ljude i da nema razloga za strah.
Neobičan gost iznenadio je danas jednu Beograđanku. Nije pozvonio na vrata, ali je pokucao na prozor. I taman što je htela da istrese krpu kroz njega, ne tren je uplašilo neko šuškanje. Bila je to bogomoljka koja je iz vedra neba došlo na sims prozora.
Odmah joj je ponudila vode, ali, kako kaže, nije izgledala dehidrirano, niti iznemoglo. Štaviše, vrlo je razigrana. Ono što ju je posebno začudilo jeste otkud bogomoljka na osmom spratu zgrade na Novom Beogradu, ali je znala da je to dobar znak.
Zanimljivo je da je odgovor potvrdan. Mogu da lete, ali to čine retko i uglavnom slabo.
Analizirajući sliku bogomoljke uz pomoć softvera koji prepoznaje insekte, najverovatnije je reč o zelenoj bogomoljki koja po svojim karakteristikama pripada vrsta Hierodula tenuidentata, azijskoj vrsti koja se poslednjih godina sve više širi i primećuje širom Srbije.
Karakteristike azijske bogomoljke:
Izgled: Svetlozelene je boje, robusnijeg tela u odnosu na običnu domaću bogomoljku, sa prepoznatljivim zadebljanjem na grudnom delu i krilima koja često nose sitnu belu fleku.
Ponašanje: Potpuno je bezopasna za ljude, ne prenosi bolesti i predstavlja korisnog predatora u prirodi jer se hrani drugim insektima.
I ovo nije izolovani slučaj. Pojava bogomoljki u urbanim sredinama postalo je poslednje vreme veoma učestalo. Neki ih sa osmehom dočekuju, dok ih se drugi plaše.
"Nisu opasne za čoveka"
Kako objašnjava Dimitrije Radišić sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, razloga za strah nema.
"Bogomoljke nisu opasne za čoveka", ističe Radišić, razbijajući čestu zabludu.
Ipak, on naglašava da pojačana vidljivost ovih insekata nije slučajnost, već posledica dolaska nove, invazivne vrste.
Vrsta koja se najčešće viđa poslednjih godina je azijska bogomoljka (Hierodula tenuidentata), koja je na naše prostore stigla oko 2019. godine, najverovatnije migracijom iz mediteranskih regiona.
Mnogi se pitaju zašto su se ovi insekti nastanili baš u gradovima.
Prema rečima Radišića, gradovi funkcionišu kao "poremećeni ekosistemi". Njihova specifična mikroklima i struktura, sa obiljem betona i manjkom prirodnih predatora, čine ih pogodnijim za opstanak invazivnih vrsta u odnosu na očuvana prirodna staništa.
Šta raditi ako dođe bogomoljka
Na pitanje kako bi građani trebalo da postupe kada naiđu na bogomoljku na svojoj terasi ili prozoru, Radišić savetuje uzdržanost. Strogo je zabranjeno ubijati ih u Srbiji, jer pripadaju zaštićenoj vrsti insekata. Kazna je oko 12.000 dinara.
Verovanja ako vam bogomoljka dođe u dom
Takođe, veruje se da ako često viđate bogomoljku ili se iznenada pojavi u vašem domu, to može biti znak važne poruke ili prilike koju ne smete propustiti.
Prema narodnim verovanjima i duhovnoj simbolici, to predstavlja glasnika mira, sreće i duhovnog buđenja. Neki veruju da, zbog položaja tela koji podseća na sklopljene ruke u molitvi, bogomoljka simbolizuje potrebu da usporite, razmislite o svojim postupcima i pronađete unutrašnju tišinu i mir.
U mnogim tradicijama, među kojima je i egipatska, veruje se da njen ulazak u dom nagoveštava obilje, prosperitet i uspeh za ukućane.
Kanibalizam kod bogomoljki: Ženka pojede muškarca tokom parenja
Međutim, u svom okruženju, bogomoljka može da bude surova i to prema svojoj vrsti i to ženka prema mužjaku.
Kao predator, ona koristi kamuflažu i strpljenje kako bi ulovila druge insekte poput moljaca i zrikavaca, a poznata je i po kanibalizmu.
Kanibalizam kod bogomoljki najčešće se javlja tokom parenja, kada ženka pojede mužjaka, tako što mu najčešće prvo odgrize glavu. Iako je ova pojava veoma popularna, studije pokazuju da se ne dešava u svim slučajeva, već zavisi od vrste, gladi ženke i toga koliko je mužjak oprezan.
Kurir.rs/Blic