Amerikanac se obrukao na krštenju u Srbiji: "Hteo sam da budem pristojan, u stvari sam ih uvredio" Doselio se u našu zemlju, pa se šokirao
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Gabrijel, Amerikanac koji se pre nekoliko godina doselio u Srbiju, kaže da se u Beogradu prvi put oseća kao kod kuće i želi da nauči jezik.
- Kao najveće mane navodi birokratiju, skuplju garderobu i naviku da se za sve obilazi više mesta.
Priča o Gabrijelu, mladiću koji se pre pola decenije potpuno sam zaputio u Srbiju, svedoči o potrazi za mestom gde se zaista oseća kao kod kuće. Život u Beogradu toliko ga je ispunio da mu rodne Sjedinjene Američke Države gotovo nimalo ne nedostaju, jer tamo nikada nije imao osećaj pripadnosti. Zato mu je danas jedna od najvećih želja da do tančina savlada naš mentalitet i u potpunosti postane pravi Srbin.
Pogledajte u galeriji fotografije mladog Gabrijela:
Ispovest o svom nesvakidašnjem putu, kao i o tome čime ga je ovdašnji narod zauvek osvojio, ispričao je u gostovanju na Jutjub kanalu Attic Life.
Ljubav prema istoriji i skok u nepoznato
Gabrijel priznaje da se još od malih nogu razlikovao od svojih vršnjaka jer ga je duboko privlačila istorija. Igrom slučaja, do njega su dolazili razni vojni predmeti iz nekadašnje Jugoslavije, što je u njemu probudilo znatiželju o našim krajevima.
Uprkos uobičajenim zabludama koje Amerikanci imaju o ovom regionu, on nikada nije podlegao tim predrasudama:
"Uopšte ne mislim da je Srbija opasno mesto. Većina Amerikanaca jednostavno ima prilično zastarele predstave o ovom prostoru.
Ja sam naišao na nekoliko jutjubera, čuo sam njihove priče i pomislio: 'Želem da idem tamo'. I tako sam tokom pandemije kovida došao ovde potpuno sam i proputovao svuda unaokolo."
Krenuo bez plana, a stekao prijatelje za ceo život
Odluka da se u Srbiju zaputi bez ikakve mape ili pripremljenog plana bila je za njega velika avantura. Otvorenost prema novim iskustvima pomogla mu je da se brzo snađe i sprijatelji sa lokalnim stanovništvom:
"Čim sam prvi put došao ovde, poželeo sam da se vratim. A onda sam jednostavno počeo da upoznajem ljude. Bio sam na slavama, bio sam na svadbama, bio sam u seoskim kućama gde se spremao roštilj. U jednom pabu, upoznao sam dvojicu prijatelja i danas su mi oni među najboljim prijateljima ovde."
Nenamerna greška zbog razlike u običajima
Prilikom jedne od prvih poseta, Gabrijel je bio pozvan na krštenje. Naučen na američke društvene norme o ličnom prostoru, nesvesno je napravio potez koji je domaćine zatekao:
"Kada su imali krštenje, fotografisali su celu porodicu i sve koji su došli. Zbog mog američkog mentaliteta, pomislio sam da su ljudi previše blizu, i da je to njihov trenutak, i da ću stajati sa strane dok se oni fotografišu. I time sam ih uvredio."
Domaći su mu ubrzo s osmehom objasnili da ga posmatraju kao ravnopravnog člana i da zaista žele da se nađe na zajedničkoj fotografiji.
Sporazumevanje
Iako mu je učešće u svakodnevnom životu van prestonice povremeno zadavalo muke usled nepoznavanja jezika, pa je morao da se pomaže osnovnim rečima koje je znao, Gabrijel ističe da ovdašnji ljudi odlično barataju engleskim:
"Srbi zaista dobro govore engleski. Mislim da je to delom i zbog toga što se filmovi nisu sinhronizovali. Kulturno gledano, uticaj Zapada i američkih medija je svuda prisutan. Ali, ovde su deca odrastala gledajući filmove koji nisu bili sinhronizovani.
Mogu i da priđem nekome ko ima šezdesetak godina i da razgovaram s njim. Tokom Jugoslavije, postojale me veoma dobre škole stranih jezika. Čak i današnja omladina govori engleski gotovo kao maternji u nekim situacijama."
Ono što mu smeta
Kada se dotakne tema stvari koje mu u Srbiji manje prijaju, bez oklevanja izdvaja obimnu birokratiju. Takođe ga je iznenadilo što garderoba poznatih svetskih brendova ovde može koštati višestruko više nego u SAD, za potpuno isti komad. Osim toga, u Americi je navikao da sve potrepštine kupuje na jednom mestu, dok život u Srbiji zahteva odlazak na više lokacija.
"U Americi, navikli smo da nam je sve dostupno na jednom mestu. Ovde moraš da obilaziš različita mesta, ali si zbog toga i mnogo više primoran da izlaziš među ljude. Kada odeš na pijacu, imaš različite tezge na kojima ćeš naći jedno malo mesto za neki vodoinstalaterski deo, drugo za odeću, treće za hranu..."
Lekcije iz kafića
Život na Balkanu promenio je i njegov lični stav, naučivši ga da postane odresitiji i jasnije bori za sebe:
"Ljudi su mi govorili: 'Gabrijele, moraš da naučiš da kažeš šta želiš i šta ti je na umu'. I naučio sam da ne uvijam stvari, već da budem veoma direktan nekada. Ljudi ovde pričaju glasno i veoma su strastveni. Morao sam da naučim da ne budem onaj previše rezervisani Amerikanac, već da se zauzmem za sebe."
Pored neposrednosti, veliku novinu predstavljala je i ovdašnja kultura odlazaka u kafić i plaćanja pića:
"U Srbiji se račun ne deli. Mislim, ne dele ga na način na koji konobar u restoranu razdvaja račun za svakoga. Ja to zovem 'prijateljski saldo'. Niko zapravo ne vodi računa u dinar, ali ipak treba da imaš neku predstavu. Ako neko plati tvoju kafu ili pivo, uvek uzvrati uslugu. Bitna je uzajamnost. Ako ideš kod nekoga kući, a posebno ako je osoba starija, uvek ponesi neki mali poklon. Samo budi pristojan i biće sve u redu".
U priču o kulturološkim šokovima ubraja i ovdašnji strah od promaje, kao i obavezno gašenje bojlera pre tuširanja - pojmove sa kojima se u domovini nikada nije susreo.
Cilj je srpsko državljanstvo
Poslednje dve godine intenzivno uči srpski jezik. Da bi što bolje upio narativ i kulturu, sluša muziku sa ovih prostora i gleda domaća kinematografska ostvarenja, među kojima posebno izdvaja Kusturičino "Podzemlje". Sve to radi jer ima jasan cilj.
"Želim da naučim srpski. Želim da postanem državljanin Srbije, da dobijem pasoš i da ostane ovde. I, zapravo, ne mislim da možeš da se povežeš sa ljudima na nekom dubljem nivou ako ne naučiš jezik.
Jer, znaš, Beograd nije Srbija. Beograd je taj svet u kojem se govori engleski. Recimo, u Zemunu svi govore engleski, ali ako odeš malo uz brda, sve se manje i manje govori. Tako da, imam osećaj da mi mnogo toga iz tog života još uvek izmiče."
Najvažnije od svega jeste to što je u Srbiji pronašao osećaj zajedništva koji mu je u Americi nedostajao:
"Kada mi je trebala pomoć da pronađem stan, kada mi je trebala pomoć oko selidbe, kada mi je trebala pomoć oko prevođenja i kada sam morao da rešavam bilo kakvu birokratiju, uvek sam imao prijatelje koji bi došli i zastupali me ovde. To mi je promenilo život."
Pogledajte video: