ZAVRŠENI DANI PČELARSTVA U SUBOTICI: Košnice pune meda, uprkos suši, a kupci zadovoljni bogatom ponudom medenih proizvoda! (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor„Dani pčelarstva“ u Subotici tradicionalno se održavaju na gradskom trgu, već 29. godina, a ove godine su organizovani kao trodnevni sajam proizvoda od meda.
Veliki broj posetilaca zastajao je na tezgama izlagača, pazareći medene proizvode iz bogate ponude, kako bi se pred hladnije dane snabdeli medom, propolisom, polenom, medenom rakijom i drugim mnogobrojnim medenim artiklima iz košnica.
Dvadesetak pčelara iz Subotice, Sombora, Beograda, Rume, više njih iz susedne Mađarske i Rumunije, izložilo je na tezgama bogatu paletu različitih vrsta meda, suncokretovog, bagremovog, livadskog, meda od uljane repice, a u ponudi je bio i polen, saće i razne đakonije od meda. Proizvođači zadovoljni prinosima, vele, da je drugog dana poseta bila najveća, a više Subotičana kaže nam za Kurir, da godinama pazare med na ovom jesenjem sajmu, jer su već stekli poverenje u pčelare koji izlažu na trgu, a neki imaju i svog medara od kojeg kupuju kvalitetan med.
Osnivač „Pčelarstva Sudarević“, Kalman, 45 godina se bavi pčelarstvom. Od 2012. rade porodično sa sinom Ivanom I snahom Marijanom.
- Prvu košnicu imamo od 1981. godine, a sada ih imamo oko 700. Noviji proizvodi se rade sa voćnim aromama, med sa lešnikom, raznim voćem, kakaom, koprivom, pravimo i rakije, likere, a ja sam zadužena za vrcanje meda, pored posla u firmi. Učestvujemo na sajmovima,
berbanskim i pčelarskim danima, radimo mnogo, ali imamo i još mnogo ideja za posao. Zadovoljni smo prinosom i ove godine, a cilj nam je da obogatimo ponudu novim proizvodima od meda, kaže za Kurir Marijana Sudarević.
Mali drveni burići sa tezge Jovana Dedića iz Sombora, proizvode se od topolskog drveta, a unutrašnjost im je obložena pčelinjim voskom, dok su spolja zaštićeni posebnim vrstama ulja. Dedić ističe, da čuvanjem meda u takvim burićima imate efekat kao da je u košnici. Osim što lepo izgledaju, čuvaju oko 2 kilograma meda u dužem periodu, a koštaju 1500 dinara, manje od najskuplje tegle meda, koji se kreće od 800 do 1400 dinara za teglicu. Proizvođač Antal Holo, kaže za Kurir da su, uprkos suši, zadovoljni ovogodišnjim prinosima od 15 do 20 kilograma meda po košnici.
- Proizveli smo više od 3 i po tone kvalitetnog meda, što ne bi bili zadovoljni. Malo manje nektara je bilo zbog suše, ali treba naučiti šta je kvalitetan med, onaj koji sadrži u sebi i mikro i makroelemente. Bagrem je bio solidan, lipa i uljna repica prosečne, a nešto manje je bilo
suncokretovog, jer se ranije brao ove godine.
- U njihovom HOLO pčelarstvu rade i supruga Erika,i kćerka Monika i zet Tibor, a posao sa pčelama su pokrenuli još 1990- godine.
- Krenuli smo sa 36 proizvodnih društava, a sad imamo oko 200 košnica. Godina je lošija klimatski, ali selili smo košnice od Banata do Tise, rumunske granice, Vrbice i Crvenke.
- Proizvodimo kvalitetan, čist med, za koji imamo i sertifikate. Naš med uzimaju i kupci iz inostranstva, a imamo i pijačnu tezgu. Uveli smo medne doručke za decu do 4. razreda, a u fiskulturnim salama držimo i predavanja o pčelarstvu, jer su pčele uslov opstanka biljnog sve
U Subotici je aktivno oko stotinak pčelara, a u udruženju „Pčela“ oko 60. Pčelarstvo Bampa radi od 1985. godine, a pokrenuo ga je deda Bruna Bampe, koji je došao u ove krajeve iz Italije.
- Obavili smo 6 velikih paša i do Fruške Gore, ali lak[e je bilo ranijih godina. Suša je smanjila prinos, a kiša je omela bagrem. Imamo oko 60 košnica. Supruga Milena i ja radimo kod kuće, Cvetni i šumski med dobro se prodaje, ali i bagrem i lipa, melemi i rakije od meda, kaže za Kurir Bampa.
„Pčelarstvo Počuča“ iz Bačke Topole, proizvodi med 20-ak godina. Vlasnik Goran Počuča je iz mlađe generacije pčelara, i ističe da je krenuo sa jednom košnicom, sada ima oko stotinak.
- Čitao sam literaturu oko pčelarstva i odlučio da uz posao proizvodim i med. Nije lako, iz smene u smenu, ali u ponudi već imamo med i polen, med sa đumbirom, u saću, s mešavinom bundeve, kurkume, a sada radimo i med sa cimetom i kakaom, propolis kapi, kandirano voće u medu, kao i medovaču. Mnogo je rada, ulaganja, a uvozni med je jevtiniji, obara nam cenu, a i otkupna cena je nedovoljna, u odnosu na ulaganje. Monopol imaju veći proizvođači i oni mogu da žive od proizvodnje meda, kaže Goran za Kurir.
Kurir.rs