Koliko dugo živimo u Srbiji? Batut objavio nove podatke, jedan okrug posebno se izdvaja
Dodajte Kurir u vaš Google izborInstitut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" povodom Međunarodnog dana starijih osoba upozorava na sve izraženije demografske promene i porast broja ljudi u trećem dobu: u Srbiji osobe starije od 65 godina čine čak 23 odsto stanovništva, dok je prosečna starost građana 44 godine. Stručnjaci zato ističu da cilj više nije samo produžiti životni vek, već omogućiti starijima da što duže žive zdravo, aktivno i kvalitetno.
Međunarodni dan starijih osoba se obeležava 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima pripadnika trećeg doba.
- Svet se suočava sa demografskom transformacijom bez presedana: broj osoba starijih od 60 godina porastao je sa 634 miliona u 2002. na 1,26 milijardi u 2026. godini, dok se do 2050. očekuje 2,11 milijardi (21,8 odsto svetske populacije), uz još brži rast najstarijih generacija (80+). Iako globalni životni vek kontinuirano raste, dugogodišnji jaz od 9,6 godina između ukupnog i životnog veka u dobrom zdravlju ukazuje na rastući uticaj nezaraznih bolesti - saopštio je "Batut" i dodao:
- Republika Srbija deli ovaj evropski kontekst sa prosečnom starošću od 44,0 godine (muškarci 42,6; žene 45,4) i očekivanim trajanjem života od 76 godina (muškarci 73,7; žene 78,3), dok lica starija od 65 godina čine više od petine populacije (23 odsto). Pojedini okruzi, poput Zlatiborskog okruga sa 77,1 godinom, predstavljaju svetle primere dugovečnosti.
U fokusu obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba Ujedinjenih nacija pod sloganom "Doba dugovečnosti: Prilagodimo sisteme dužem životu” jeste potreba za prelaskom sa pukog produženja života na unapređenje njegovog kvaliteta kroz prevenciju, savremenu geronauku i celoživotno učenje.
Uz uvažavanje rodne ravnopravnosti i eliminisanje diskriminacije, ulaganjem u zdravstvene, socijalne i ekonomske sisteme stvaramo vredan kapital dugovečnosti, čineći starenje prilikom za održivi razvoj i zajedničku budućnost svih generacija.
Ključni ciljevi obeležavanja ovog dana su:
- Sagledavanje načina kako duži životni vek preoblikuje zdravstvene, socijalne i ekonomske sisteme, uz razvoj održivih okvira za finansiranje i tržišta rada prilagođena novim realnostima.
- Isticanje značaja socijalnih, ekonomskih i ekoloških determinanti zdravlja, kao i prevencije u cilju smanjenja nejednakosti tokom čitavog životnog ciklusa.
- Promovisanje celoživotnog učenja, unapređenje socijalne sigurnosti za neformalne negovatelje i razvoj integrisanih modela nege kroz međusektorsku saradnju.
- Uvažavanje regionalne raznolikosti kroz razmenu iskustava i kreiranje rešenja koja poštuju lokalne specifičnosti i životna iskustva samih starijih osoba.
- Povezivanje demografije, geronauke, ekonomije, javnog zdravlja i ljudskih prava radi kreiranja inkluzivnih politika zasnovanih na konkretnim dokazima.
U Republici Srbiji, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta/zavoda za javno zdravlje obeležiće 1. oktobar – Međunarodni dan starijih osoba organizovanjem različitih edukativno-promotivnih aktivnosti sa ciljem promocije značaja zdrave dugovečnosti, prevencije i unapređenja kvaliteta života starije populacije.
Diskriminacija starih
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević je danas rekao da je po pritužbama građana Srbije diskriminacija starih u raznim oblastima društvenog života kontinuirano među pet najčešćih prigovora.
- Ali to pokazuje i da imaju poverenje u Poverenika s obzirom na to da podnose pritužbe, znaju mehanizme - rekao je Antonijević na konferenciji "Moja budućnost - čija je briga? Inkluzivno društvo za sve" u Skupštini Srbije povodom 1. oktobra, Međunarodnog dana starijih osoba, prenosi Beta.
Upozorio je da je za unapređenje položaja starijih potrebno stvaranje uslova za njihovo puno učešće u životu zajednice, što obuhvata i glasanje na izborima, jačanje veza među generacijama.