U MANASTIRU TRONOŠA KOD LOZNICE: Obnova živopisa starog skoro dva veka
Dodajte Kurir u vaš Google izborU crkvi posvećenoj Vavedenju presvete Bogorodice u Manastiru Tronoša počeli su obimni radovi na obnavljanju živopisa, saopštio je protonamesnik Goran Popović, starešina lozničke Pokrovske crkve.
Tokom prethodne godine obavljeni istraživački radovi živopisa pokazali su, kako je rekao, da se živopis Manastira Tronoše, koji potiče iz prve polovine 19. veka, ''nalazi u veoma lošem stanju i da je restauracija hitna i neophodna''.
- Stručni tim koji će u narednom periodu raditi na restauraciji živopisa predvodiće Dragan Tomanović, slikar-konzervator, a stručni nadzor obavlja Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva i nadamo se da će kroz neki period on zasijati punim sjajem. U manastirskoj crkvi je zbog kompleksnosti radova postavljena skela što onemogućava bogosluženja, tako da će se u narednom periodu ona obavljati u takozvanoj zimskoj kapeli, ovde u manastiru, a venčanja i krštenja na drugom mestu. O napredovanju radova i završetku javnost će blagovremeno biti obaveštena, tako da molim vernike za malo strpljenja da Manastir Tronoša dobije svoj stari i zasluženi sjaj. Grad Loznica je prepoznao značaj i kulturnu i duhovnu vrednost Manastira Tronoše i finansijski podržao ovaj projekat – kazao je on podsećajući da je Manastir Tronoša ''jedan duhovni kompleks i gorostas koji daje u amanet svima nama da ga čuvamo i štitimo'', i kao spomenik kulture zaštićen od države.
Zorica Marković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, istoričar umetnosti, konzervator savetnik, rekla je da je tokom istraživačkih radova dijagnostikovana sva problematika na živopisu i istakla da je ovo prvo kompleksno restauriranje živopisa od njegovog nastanka 1834. godine.
- Radi se o živopisu koji zahvata površinu od 400 kvadrata i u dosta je složenom stanju, a značajan je zato što je nastao godinu dana pošto je ova teritorija, Jadar i Rađevina, postala sastavni deo Srbije. Restauracija i konzervacija su dugotrajan proces, moraće da se sprovodi fazno i najpre će biti rađen kupolni prostor i onda se opostepeno ići nadole – kazala je ona.
Pomoćnik gradonačelnika Milan Jugović ocenio je kao veoma važan početak ovih konzervatorsko-restauratorskih radova na živopisu kako bismo naše kulturno i duhovno blago sačuvali budućim naraštajima. U ovoj godini Grad Loznica je za ove radove iz budžeta izdvojio 1,5 milion dinara, rekao je on.
Podsetimo, Manastir Tronoša obeležio je 2017. sedam vekova postojanja kada je objavljena gramata o kanonizaciji Prepodobnog Stefana Tronoškog. Manastir je, prema predanju, zadužbina kralja Dragutina, a dovršila ga je njegova žena Katelina 1317. mada je temelj manastira daleko stariji. Ovde je monah Josif 1791. napisao Tronoški rodoslov, najznačajniji književni spomenik druge polovine 18. veka, a Vuk Karadžić, rođen u susednom Tršiću, učio prva slova. Tronoša je poznata po jedinstvenom običaju prinošenja ratarskih sveća na Veliki četvrtak.