"5. OKTOBAR ĆE OSTATI UPISAN NAJCRNJIM SLOVIMA U SRPSKOJ ISTORIJI" Gosti emisije "Kurir i tačka" o preokretu koji je usledio 2000. godine i njegovim posledicama
Dodajte Kurir u vaš Google izborPredizborni skup liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" održan je u subotu u Beogradskoj areni, gde su se okupile desetine hiljada ljudi. Aleksandar Vučić poručio je da o tome ko će voditi Srbiju odlučuju građani na izborima, a najavio je i promenu načina rada budućih ministara i funkcionera ukoliko bude izabran za premijera.
O aktuelnim temama, političkim porukama i događajima koji obeležavaju kampanju govoriće Vjerica Radeta, potpredsednica Srpske radikalne stranke, i prof. Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje.
Danas se navršava 26 godina od 5. oktobra 2000. godine, kada su masovni protesti u Beogradu doveli do političkih promena koje su obeležile početak novog perioda u Srbiji. Dok se i danas vode polemike o posledicama tih događaja, ostaje pitanje šta je 5. oktobar doneo Srbiji i kako treba posmatrati njegov politički i društveni bilans.
- Odgovor je jedan: 5. oktobar je dan koji će ostati upisan najcrnjim slovima u srpskoj istoriji. 5. oktobar je nešto što je donelo toliko lošeg ovom narodu i ovoj državi. Najpre, 5. oktobar je bio zapravo obojena revolucija. Ono što imamo danas jeste drugi deo. Prvi deo je bio 5. oktobar, odnosno ono vreme pre njega, vreme kada su funkcioneri, Velja Ilić, recimo, koji je to lično priznao, išli po pare u Mađarsku, kada su svi, Goran Svilanović je to izjavio, svi kandidati za ministre i funkcionere morali u Briselu da obećaju da će dozvoliti otcepljenje Crne Gore - rekla je Radeta.
O Kosovu i izručenjima Haškom tribunalu
Iznela je svoje viđenje političkih posledica tog perioda i poteza koji su usledili nakon promena 2000. godine.
- Odlazak Crne Gore značio je lakše otcepljenje Kosova i Metohije, što je bila njihova namera za trajnim otcepljenjem. Onda ova sramna izručenja Srba Haškom tribunalu. To je nešto što je nezapamćeno. Država Srbija je, valjda, jedina koja je izručila tri predsednika: Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Milana Martića. To sam rekla negde u nekoj emisiji, pa su me podsetili da je i Milan Milutinović bio predsednik - nastavila je.
Radeta je za Kurir televiziju govorila o broju ljudi koji su tog dana bili na ulicama i okolnostima koje su, prema njenim rečima, uticale na ishod događaja.
- Od 5. oktobra, znači, sam dan 5. oktobar, to što se dešavalo... Prvo, nije to bilo nikakvih stotina hiljada. Bilo je možda, u vrh glave, 100.000 ljudi. Ali 5. oktobar je uspeo zato što su se policijski generali prodali, izdali. Da se to nije desilo, taj narod, koliko god ga je bilo, a nije bilo više od, kažem, tih stotinak hiljada, jer znate, mnogo je 100.000 i da zamislite, a kamoli da vidite na jednom mestu - kaže Radeta.
Kako je spomenula voditeljka emisije, posledice 5. oktobra i perioda koji je usledio godinama kasnije i dalje su predmet različitih tumačenja. Dok jedni ukazuju na promene koje su usledile nakon političkih promena 2000. godine, drugi ističu brojne probleme i događaje koji su obeležili naredni period. Upravo zbog toga postavlja se pitanje da li je 5. oktobar, osim negativnih posledica, doneo i određene promene koje se mogu posmatrati kao deo procesa demokratizacije.
Deđanski se osvrnuo na okolnosti koje su, prema njegovom viđenju, dovele do promena i raspoloženju građana uoči i nakon 5. oktobra.
- 5. oktobar znači kraj Jugoslavije. To je osnova. Od svih obećanja, od svih laži, koje su, bar kako su ih iznosili, bile izrečene, odnosno bar su bile izrečene. Govorili su: "Mi ćemo to, mi ćemo to", a sve je bilo nerealno. To je sve bilo za teletabise, ali su ljudi jako teško živeli. Tu moramo da budemo realni. I izbori su bili, i Milošević je izgubio izbore, to je razlika. I ljudi su bili besni, a onda su se pokrenuli na osnovu obećanja, teškog života i tako dalje - rekao je Deđanski.
- A dobili smo, sad da ne nabrajam sve, samo ključne stvari: pogrom Srba na Kosovu 2004. godine, otcepljenje Crne Gore 2006. godine, priznanje Kosova 2008. godine, otcepljenje Kosova 2008. godine, 650.000 mrtvih. Sramotu što imamo takve predsednike koji su se stideli da kažu da su Srbi, što je kampanja bila... NATO kampanja je bila agresija, a oni su je zvali kampanja, ili tako nekako. Da nismo smeli da govorimo da imamo milion izbeglih ljudi iz raznih delova bivše SFRJ, da smo svi bili krivi. Ja sam bio znatno veliki protivnik režima Slobodana Miloševića, ali posle toga nisam hteo da rušim Miloševića ni po kojoj varijanti da bih doveo Đinđića i Koštunicu. To je za mene bilo nenormalno. Ali sam razumeo. Mogao sam da razumem ljude kojima je bilo zaista teško da žive i koji su nekako bili prevareni - za emisiju "Kurir i tačka", kaže Deđanski.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs