To vredi kako za naše lične živote, ali još i više za porađanje istorijskih oblika, odnosno za život država i naroda u kojem je sve što vredi iskovano uz krv, znoj i suze. Dobronamerne naivčine mogu da misle da se na ozbiljne državničke funkcije dolazi pravo iz muzeja, ali se na njih zapravo dolazi nakon što je neko prethodno testiran u sto bitaka. Razlika između državnika i običnih političara je upravo u tome što prvi po pravilu prolaze svoj put suza, dok su drugi vazda u potrazi za blagoutrobijem.
Jednako je sa istorijskim oblicima koji smenjuju jedni druge opet uz krv, znoj i suze. Iz srednjeg veka u moderno doba smo ušli kroz niz naučnih, religijskih i konačno političkih revolucija, u kojima je sasluživala čitava plejada neverovatnih likova koji nisu žalili sopstvenih glava da pomere stvari unapred. No, ova doba previranja i smena epoha su po pravilu turbulentna, jer sve pršti i puca, te nije pogrešio onaj ko je rekao da je bolje živeti u dosadnim nego u interesantnim vremenima.
Mi smo bačeni upravo u jedno takvo „interesantno“ vreme jer se trenutno po svetu, kroz sve ratove i nadgornjavanja, od Ukrajine sve do Bliskog istoka upravo dešava smena epoha. Izlazimo polako iz onoga sveta koji je stvoren nakon Drugog svetskog rata, a čiji su nekrunisani šampion bile Sjedinjene Američke Države (i jedno vreme Sovjetski Savez) i ulazimo u takozvani multipolarni svet. O multipolarnom svetu pričaju već i dekice na pijaci, ali je zaista mali krug onih koji o međunarodnim procesima koji se odvijaju u našim danima nešto realno znaju.
Prvo, multipolarni svet ne znači da će sada Amerika da propadne, a takozvani BRIKS da bude novi centar sveta, već znači da ulazimo u fazu međunarodnih odnosa s više relevantnih centara. Dakle, Amerika će ostati jedan važan, a možda i presudan pol međunarodne politike, ali ne više jedini bitan i važan, jer su se u međuvremenu zaista uzdigle zemlje BRIKS-a, prvenstveno Kina, koja će verovatno biti drugi presudni pol međunarodne politike u našem veku, ali i Rusija, Indija, Brazil i dalje redom po takozvanom globalnom jugu. Uz to važni centri svetske politike ostaju EU, Velika Britanija, Japan i svi oni koji trenutno laviraju između Amerike i sopstvenih interesa, čineći svet u kojem živimo istinski multipolarnim. Stvar je zapravo veoma jednostavna; Amerika je 1945. godine držala oko polovine svetske industrijske proizvodnje, a danas oko 15 odsto (iako ima 26 odsto učešća u svetskom BDP), ali je i dalje prva vojna sila sveta. Stoga joj valja balansirati između sve više sažete, u svetskim okvirima, sopstvene ekonomije, i svoje i dalje velike vojne moći, a s njom i svima ostalima koji su u međuvremenu narasli, kako promena u ravnoteži globalnih snaga ne bi izazvala neki veći sukob, prema kojem bi oni u Ukrajini i na Bliskom istoku bili mala deca.
Mi zapravo trenutno živimo haotičnu multipolarnost i čekamo da ona pređe u uređenu. A to ne biva, kao što smo rekli na početku članka, bez porođajnih muka, krvi, znoja i suza. Kao i bez onih neverovatnih državničkih likova koji znaju poroditi istoriju, a među kojima su Tramp, Si Đinping, Putin i ostali svetski „teškaši“, tek prvi u nizu onoga što će tek doći.