DA LI RUSIJA MOŽE DA UGASI INTERNET U UKRAJINI? Sistemski napadi na data centre od septembra postaju sve jači, ali fizičko uništenje servera ne znači kraj!
Dodajte Kurir u vaš Google izborRusija pojačava napade na ukrajinske data centre, pa se postavljaju pitanja da li bi Ukrajina mogla da ostane bez pristupa internetu i kako tamošnji provajderi obezbeđuju mreže.
Na njih pokušava da odgovori Dojče vele (DW) koji navodi da, dok su hakeri i nestanci struje nekada predstavljali najveće pretnje za ukrajinske data centre, sada su na meti i sami objekti u kojima se nalaze serveri.
Od početka septembra, Rusija sistematski napada data centre.
Digitalna infrastruktura u glavnom gradu, Kijevu, kao i u drugim delovima zemlje, već je pretrpela posledice.
Nakon napada, emitovanje programa nekoliko televizijskih kanala i rad onlajn striming servisa bili su privremeno obustavljeni.
Probleme su prijavili i korisnici pojedinih kablovskih operatera.
Zašto Rusija napada data centre?
Data centar je objekat u kojem se čuvaju informacije.
U njemu su smešteni serveri, jedinice za skladištenje podataka i mrežna oprema koji obezbeđuju neprekidan rad onlajn usluga.
Na njih se oslanjaju informativni portali, državni registri, elektronsko bankarstvo, klaud servisi, telefonski sistemi i korporativne mreže.
Shodno tome, oštećenje takvog objekta ne utiče samo na lični pristup internetu, već i na širok spektar svakodnevnih usluga.
Zbog toga ti centri postaju ključne mete napada.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha izjavio je da je Rusija napala velike ukrajinske data centre u pokušaju da poremeti protok informacija.
Prema Sibihinim rečima, pošto Rusija ne uspeva da ostvari svoje ciljeve na bojnom polju, ona traži nove načine da destabilizuje život u Ukrajini.
Da li bi internet u Ukrajini mogao da prestane da radi?
Uprkos obimu napada na centre podataka, stručnjaci se slažu da je malo verovatno da će doći do potpunog prekida rada interneta.
„Ta industrija u Ukrajini nikada nije bila regulisana i nije bilo potrebe za licencama vrednim više miliona dolara. Ulazak na tržište bio je veoma jeftin, zbog čega su hiljade preduzetnika nudile takve usluge. Reč je o prilično decentralizovanoj industriji“, objašnjava stručnjak za telekomunikacije Oleksandr Hluščenko u intervjuu za DW.
Prema njegovim rečima, prosečan stanovnik Ukrajine može da bira između nekoliko provajdera – pri čemu je u pojedinim stambenim zgradama dostupno čak deset operatera.
Upravo je ta konkurencija, smatra Hluščenko, dovela do toga da Ukrajina ima „verovatno jednu od najboljih usluga pristupa internetu na svetu“. Ipak, on istovremeno ističe da fizička oštećenja mogu da dovedu do toga da pojedini segmenti mreža određenih provajdera prestanu sa radom sve dok se fizički ne osposobe.
Oleksandr Fedijenko, član parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne poslove, iznosi sličan stav.
„Da li će internet nestati u Ukrajini? Naravno da ne. Doći će do reorganizacije infrastrukture i uspostavljanja rezervnih lokacija“, napisao je Fedijenko na Fejsbuku. On ističe da su ruski napadi uzaludni, jer su ukrajinski internet provajderi sposobni da brzo sve povrate u funkciju.
Sergij Beskrestnov, savetnik predsednika za razvoj odbrambenih tehnologija, smatra da su ruski napadi na ukrajinske data centre pre svega taktika informacionog ratovanja.
„Već su pokušali da nas uplaše tvrdnjama da ćemo ostati bez hrane i goriva, a sada podstiču strah od nestanka interneta“, piše Beskrestnov na Fejsbuku.
Kako se mogu zaštititi podaci i uređaji?
Oleksandr Hluščenko napominje da, iako server može biti uništen, podaci se istovremeno čuvaju i arhiviraju u drugim data centrima, uključujući i one u inostranstvu.
„Zbog toga sistemi mogu automatski da pređu na drugi data centar“, objašnjava taj stručnjak. Istovremeno, telekomunikacione kompanije čuvaju kopije koristeći evropske klaud servise, kao što su Gugl i Amazon.
Oleksandr Olšanski, osnivač provajdera MiroHost i čelnik kompanije Internet Invest – vodećeg ukrajinskog pružaoca IT i hosting usluga – izvestio je da je njegov data centar praktično uništen.
Međutim, uticaj na korisnike bio je minimalan.
„Oko 95 odsto korisnika nije pogođeno jer se oslanjaju na kapacitete u Poljskoj i Češkoj. Ostalo mi je samo oko 150 od ukupno 20.000 do 25.000 korisnika koji, iz bilo kog razloga, nisu izmestili, duplirali ili napravili rezervne kopije svoje infrastrukture“, rekao je Olšanski u intervjuu za RBC-Ukrajina.
Stručnjaci savetuju data centrima da stave još veći naglasak na decentralizaciju, nabave dodatnu opremu i geografski je rasporede, uz istovremeno dupliranje i obezbeđivanje podataka na serverima unutar evropskih data centara i putem klaud usluga.
Premeštanje u podzemna skloništa predstavljalo bi još jedno moguće rešenje.
Međutim, takve mere bi takođe podrazumevale dodatne troškove za korisnike.
„Navikli smo na to da imamo najbrži i najjeftiniji internet u Evropi, kao i najbolju tehničku podršku“, ističe Oleksandr Fedijenko.
To će se sada promeniti.
Serhij Beskrestnov takođe predviđa rast cena interneta kako bi se nadoknadili troškovi popravki.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)