Evropa se priprema za crni scenario hibridnog rata: "Moramo biti spremni na ono najgore, sa više žrtava"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- EU razmatra odgovor na veliki hibridni napad sa mogućim žrtvama, uključujući hitnu pomoć, finansijsku podršku i komunikaciju sa javnošću.
- Rasprave su pojačane posle incidenta u Lajpcigu, gde je pronađena bespilotna letelica sa eksplozivom, pa se priprema i za najteži scenario.
- Otvoreno je i pitanje podele uloga između EU i NATO-a, kao i bezbedne razmene poverljivih podataka tokom krize.
Evropska unija razmatra kako bi izgledao odgovor na veliki hibridni napad u kojem bi moglo da bude više poginulih. Prema izveštaju Politica, diplomate zemalja članica razgovarale su o slanju timova za hitnu pomoć, finansijskoj podršci državi koja bi bila pogođena i načinu na koji bi evropski zvaničnici obaveštavali javnost. Svakako, to ne znači da je takav napad najavljen ili da će se sigurno dogoditi, već da evropske institucije pokušavaju da se pripreme i za najteži mogući scenario.
Rasprave su se intenzivirale nakon incidenta u avgustu na aerodromu u Lajpcigu, gde je pronađena bespilotna letelica sa eksplozivom. Evropski zvaničnici zabrinuti su zbog mogućnosti da se slični incidenti pretvore u napade sa ozbiljnim posledicama po ljudske živote.
„Moramo biti spremni za nešto ozbiljno. Nažalost, Lajpcig nam je pokazao da veoma ozbiljan incident, nešto što uzrokuje više žrtava, nije isključen“, poručio je visoki predstavnik EU, prema pisanju portala Politico.
Zato se više ne razmatra samo kako sprečiti napad na računarske sisteme ili ometanje saobraćaja, već i šta raditi ako dođe do velike nesreće i ako je potrebno brzo pomoći povređenima i njihovim porodicama.
Šta je zapravo hibridni rat?
Hibridni rat ne mora da počne tenkovima, bombama i vojnicima na granici. Može da uključuje sajber napade na državne institucije i kompanije, sabotažu železnice ili energetskih postrojenja, širenje lažnih informacija i pokušaje mešanja u izbore. Cilj je da se izazovu strah, zabuna i nepoverenje, oslabe važne institucije i poremeti funkcionisanje države, a da se sve to ne pretvori nužno u otvoreni rat. Evropska unija upozorava da se takve aktivnosti često namerno drže ispod granice klasičnog ratnog sukoba, što otežava prepoznavanje i odgovor.
Problem je u tome što posledice mogu da budu sasvim stvarne, čak i kada napad ne izgleda kao tradicionalni vojni udar. Ako neko onesposobi važan informacioni sistem, posledice mogu da osete bolnice, javni prevoz, banke ili preduzeća koja zavise od digitalnih usluga. Ako je meta električna mreža ili komunikaciona infrastruktura, problem može da se proširi i na druge sektore. Zbog toga se bezbednost danas ne tiče samo vojske i policije, već i IT stručnjaka, energetskih kompanija, telekomunikacionih operatera i službi za vanredne situacije.
Ko bi reagovao ako dođe do napada?
Jedno od glavnih pitanja jeste kako bi se podelile obaveze između Evropske unije i NATO-a. Deo diplomata strahuje da bi nejasna pravila mogla da uspore donošenje odluka baš onda kada je svaka minuta važna. Oana Lungesku, stručnjak Kraljevskog instituta za ujedinjene službe, upozorila je da bi nejasna podela odgovornosti mogla da izazove zabunu među ljudima koji upravljaju krizom. Ideja je da NATO prvenstveno bude usmeren na vojno odvraćanje i razmenu obaveštajnih podataka, dok bi EU imala važnu ulogu u organizovanju civilne pomoći.
Evropska unija već ima mehanizme za koordinaciju u velikim krizama, pa nije reč o tome da bi sve moralo da se osmišljava od nule. Jedan od njih je integrisani mehanizam za politički odgovor na krize, poznat kao IPCR, koji omogućava evropskim institucijama i državama da usklade postupanje kada se pojavi ozbiljna vanredna situacija. Ipak, među diplomatama postoje različita mišljenja o tome da li treba uvoditi nove bezbednosne procedure ili bolje koristiti postojeće.
U slučaju velikog napada, vlastima bi bile potrebne pouzdane informacije o tome šta se dogodilo, ko je ugrožen i kakva je pomoć neophodna. Međutim, diplomate su upozorile i na problem bezbedne razmene poverljivih podataka među evropskim institucijama. Ako osetljive informacije procure u javnost ili dospeju do onih koji bi mogli da ih zloupotrebe, to može da oteža istragu i zaštitu stanovništva. Zato se u pripremama ne razmatra samo brzina reakcije, već i način na koji se informacije čuvaju, proveravaju i dostavljaju onima kojima su potrebne.
Evropska unija je još u martu 2026. ponovo potvrdila da želi da ojača odgovor na hibridne pretnje, uključujući sabotaže, sajber napade, manipulaciju informacijama i mešanje u demokratske procese. To podrazumeva saradnju među državama, zaštitu ključnih sistema i mogućnost zajedničkog odgovora na kampanje koje ugrožavaju bezbednost. Ipak, evropske institucije same naglašavaju da veliki deo odgovornosti ostaje na pojedinačnim državama. One moraju da imaju spremne službe, jasne planove i kapacitete za pomoć građanima kada se dogodi nešto ozbiljno.
Šta sve ovo znači za privredu?
Hibridni napad ne mora direktno da pogodi neku kompaniju da bi joj napravio problem. Dovoljno je da dođe do prekida električne energije, pada internet veze ili problema u sistemu za plaćanje, pa da firme ne mogu normalno da rade. Posebno su izložena preduzeća koja zavise od digitalnih sistema, logistike i stalne komunikacije sa dobavljačima i kupcima.Zato ulaganje u sajber bezbednost, rezervne kopije podataka i planove za nastavak rada u vanrednim okolnostima postaje deo ozbiljnog poslovnog planiranja, a ne samo dodatni trošak.
Za kompanije to znači da zaštita više ne može da se svede samo na antivirusni program i jaku lozinku. Važno je redovno ažurirati sisteme, ograničiti pristup osetljivim podacima, obučavati zaposlene da prepoznaju prevare i unapred odrediti kako će posao funkcionisati ako glavni sistem prestane da radi.
Evropska unija u svojim planovima za otpornost posebno ističe zaštitu važnih usluga, uključujući energetiku, transport, digitalne mreže, vodu i zdravstvo. Takve mere mogu da smanje štetu i pomognu firmama da se brže oporave, mada nijedna zaštita ne može da ukloni svaki rizik.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.