Vlasti u Beogradu i Tirani procenile su da je za njih dobro da omoguće poslovne investicije Džaredu Kušneru, zetu predsednika SAD. Građani imaju drugačije mišljenje.
U zvaničnom Beogradu oduševljeno je dočekana ponuda Kušnerovog Fonda Afiniti partners da na lokaciji zgrade Generalštaba, srušene tokom bombardovanja 1999, izgradi velelepni hotelsko-stambeni kompleks.
U Tirani je premijer usrdno branio projekat istog fonda da na južnoj obali Albanije uloži 1,4 milijarde dolara i izgradi ultraluksuzno turističko naselje namenjeno svetskim bogatašima.
Onda se dogodilo da se prvo pobune građani u Srbiji, a potom su usledili masovni protesti po Albaniji: sprečiti Prvog zeta Amerike da uništava kulturno nasleđe, odnosno prirodne resurse.
Nismo na prodaju, poručivale su hiljade ljudi po Srbiji i stotine hiljada po Albaniji tokom najvećih demonstracija od vremena pada komunizma.
Odnos Trampove familije prema Balkanu kopija je onog koji je imao Oto fon Bizmark. Nemački „gvozdeni kancelar“ je na Berlinskom kongresu 1878. izjavio da „ceo Balkan nije vredan zdravih kostiju jednog jedinog pomeranskog grenadira“. „Albanija nije ništa više od geografskog pojma.“
Vek kasnije, vođen takvim razmišljanjem, Kušner dve zemlje posmatra kao unosno globalizovano tržište nekretnina.
Otkako je maja 2024. s Fondom Afiniti partners potpisan ugovor o 99-godišnjem zakupu, zvanični Beograd nije krio oduševljenje planom koji bi obezbedio razvoj dok bi planirani Trampov hotel pozicionirao srpsku prestonicu kao centar ovog dela sveta.
Branitelji kompleksa arhitekte Nikole Dobrovića nisu se obazirali na reči tadašnjeg predsednika da „ništa ružnije nikad nije sagrađeno“ i zahtevali su da se Generalštabu vrati status zaštićenog kulturnog dobra. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu podnelo je tužbu protiv ministra kulture pod sumnjom da je falsifikovao dokumenta, što on negira.
Koji sat kasnije, Fond Afiniti partners je 15. decembra 2025. izdao zvanično saopštenje: „Iz poštovanja prema građanima Srbije i grada Beograda ovom prilikom povlačimo prijavu i odustajemo od daljeg učešća. Značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele.“
Ako se u Beogradu branilo kulturno dobro, u Albaniji se brani obala kojoj preti uništavanje posebnog ekosistema. Kušnerov projekat posebno ugrožava lagunu Vjosa-Narta, koja je habitat za oko 40 vrsta ptica selica, uključujući dalmatinske pelikane i 3.000 flaminga. Po njima su svoje proteste i nazvali Flamingo revolucija.
Premijer Edi Rama tvrdi da su ekološka upozorenja čiste spekulacije, a kad su se pojavili prvi buldožeri, Albanci su pobesneli. Došlo je do oštrih sukoba. „Rama u zatvor.“
Vlada u Tirani je februara 2024. prihvatila amandmane na zakon, čime su promenjeni prioriteti zaštite čovekove okoline: od konzervacije prirode do otvorenosti za investicije. EU je pozvala Tiranu da povuče zakon koji je očito bio skrojen po Kušnerovom modelu.
Posebno je zanimljivo ostrvo Sazan, koje je veći deo 20. veka bilo zatvoreno. Posle Drugog svetskog rata držali su ga Sovjeti. „Odavde imamo čitav Mediteran, od Bosfora do Gibraltara“, govorio je Nikita Hruščov. Kad se Albanija Envera Hodže 1961. okrenula Kini, sovjetska baza je evakuisana, a posle raskida s Kinom 1978. Sazan je ostao usamljeno utočište 3.600 bunkera i kilometara podzemnih tunela. Tako i posle pada komunizma.
Onda je ostrvo otkrila Ivanka Tramp. Plovila je na jahti s britanskim finansijerom Natom Rotšildom kad su se ukotvili blizu „neverovatno lepog“ ostrva. Po povratku je dala ideju svom suprugu Džaredu.
Kušner je odmah aktivirao Fond Afinity partners, koji okuplja finansijere iz Saudijske Arabije, Katara i Emirata, ali projekat je i dalje je suočen sa ozbiljnim pravnim i političkim preprekama.
Ispostavilo se da masovna mobilizacija građana Srbije i Albanije sprečava Kušnerovo osvajanje Balkana kako bi se kulturološki ili prirodni biseri regiona našli u privatnoj riznici američkog magnata nekretnina - Donalda Trampa. Džarede, na Balkanu ti ne ide.