SNAŽNA SOLARNA OLUJA POGODILA ZEMLJU! Aurora borealis preti da obasja i južnije krajeve: Stižu geomagnetni udari, moćni fenomen preti i tehnologiji!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Snažna solarna oluja pogodila je Zemlju i stvorila uslove za polarnu svetlost, koja bi mogla da se vidi i južnije od uobičajenih područja.
- Geomagnetna oluja kategorije G2 može da proširi vidljivost aurore, ali uspeh zavisi od vedrog neba, slabe rasvete i jačine aktivnosti.
- Snažne solarne oluje mogu da utiču i na satelite, navigaciju, radio-veze i elektroenergetske mreže.
Snažna solarna oluja pogodila je Zemlju stvarajući povoljne uslove za pojavu polarne svetlosti. Iako se ovaj fenomen najčešće povezuje sa severnim delovima planete, pojačana aktivnost Sunca ponekad omogućava da se ovaj prizor vidi i na znatno nižim geografskim širinama.
Polarna svetlost, poznata kao aurora borealis na severnoj hemisferi, nastaje kada se naelektrisane čestice sudare sa atomima i molekulima gasova u gornjim slojevima Zemljine atmosfere.
Iako se često pojednostavljeno kaže da te čestice dolaze neposredno sa Sunca, nastanak ovog fenomena znatno je složeniji i uključuje delovanje Zemljinog magnetnog polja.
Sunce neprekidno izbacuje naelektrisane čestice u svemir, stvarajući tok plazme poznat kao solarni vetar. Kada on stigne do Zemlje, dolazi u interakciju sa njenim magnetnim poljem, koje usmerava kretanje čestica i štiti planetu od najvećeg dela solarnog zračenja. Promene u magnetnom polju, uključujući proces poznat kao magnetna rekonekcija, mogu da oslobode energiju i ubrzaju elektrone ka polarnim oblastima.
Kada se ti elektroni sudare sa atomima i molekulima kiseonika i azota u atmosferi, dolazi do emisije svetlosti. Tako nastaju karakteristične svetlosne zavese koje se prelivaju različitim bojama, najčešće zelenom, crvenom i ljubičastom.
Ovih dana pažnju astronoma privlači pojačana solarna aktivnost i mogućnost pojave geomagnetne oluje kategorije G2. Takve oluje mogu da prošire oblast u kojoj je polarna svetlost vidljiva, pa se ona, pod povoljnim uslovima, može pojaviti i daleko južnije od polarnih predela.
Ovi događaji deo su 25. solarnog ciklusa, tokom kojeg Sunce prolazi kroz periode pojačane aktivnosti, obeležene erupcijama i pojavom velikih grupa sunčevih pega. Ipak, mogućnost posmatranja polarne svetlosti zavisi od više faktora, među kojima su intenzitet geomagnetne oluje, oblačnost i svetlosno zagađenje.
Kako posmatrati polarnu svetlost
Za posmatranje polarne svetlosti najbolje je izabrati mesto sa tamnim nebom, daleko od gradske rasvete. Najpovoljniji uslovi obično su u severnim delovima Evrope, naročito u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj i na Islandu.
Tokom snažnijih geomagnetnih oluja, svetlost se ponekad može videti i u ostalim delovima Evrope.
Posmatračima se savetuje da prate prognoze svemirskog vremena i obaveštenja astronomskih službi. Ipak, čak i kada su prognoze povoljne, pojava polarne svetlosti nije zagarantovana. Za uspešno posmatranje potrebni su vedro nebo, slaba svetlosona zagađenost i dovoljno snažna geomagnetna aktivnost.
Sezona posmatranja u severnim krajevima uglavnom traje od jeseni do ranog proleća, kada su noći duže. Mlad Mesec dodatno može da pomogne jer je nebo tada tamnije, ali oblačnost i intenzitet same polarne svetlosti ostaju presudni.
Kako solarne oluje utiču na tehnologiju
Polarna svetlost je jedna od najupečatljivijih posledica aktivnosti Sunca, ali snažne geomagnetne oluje mogu da izazovu i probleme u savremenoj infrastrukturi. One mogu da utiču na rad satelita, navigacionih sistema i radio-veza, a u najtežim slučajevima i na elektroenergetske mreže.
Zbog toga naučnici neprekidno razvijaju metode za praćenje i proučavanje ovih pojava. Jedan od novijih poduhvata je misija SMAJL (SMILE), zajednički projekat Evropske svemirske agencije i Kineske akademije nauka.
Njen cilj je proučavanje interakcije solarnog vetra sa Zemljinim magnetnim poljem, kao i načina na koji ta interakcija dovodi do geomagnetnih oluja.
Posmatranje polarne svetlosti iz svemira omogućava naučnicima da prate promene u Zemljinoj magnetosferi i bolje razumeju procese koji se odvijaju iznad polarnih oblasti.
Posebno su značajna snimanja u ultraljubičastom delu spektra, jer omogućavaju proučavanje pojava koje ljudsko oko ne može da uoči.
Polarna svetlost i na drugim planetama
Polarna svetlost nije jedinstvena za Zemlju. Slične pojave zabeležene su i na drugim planetama Sunčevog sistema, uključujući Jupiter i Saturn, čija snažna magnetna polja omogućavaju složene interakcije sa naelektrisanim česticama.
Astronomi proučavaju i mogućnost postojanja sličnih pojava na planetama izvan našeg Sunčevog sistema. Radio-signali povezani sa interakcijom magnetnih polja i naelektrisanih čestica mogli bi da pomognu u otkrivanju i proučavanju magnetnih polja egzoplaneta.
Takva istraživanja mogla bi da pruže nove informacije o uslovima na udaljenim svetovima, ali i o ulozi magnetnih polja u zaštiti planeta od zvezdanog zračenja.
Polarna svetlost zato nije samo upečatljiva atmosferska pojava već i jedan od načina da naučnici bolje razumeju interakciju zvezda i planeta, kao i uslove koji vladaju na udaljenim svetovima.
Kurir.rs/RTS