MILIJARDER OTKRIO KO ĆE IMATI POSAO U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE! Direktor tehnološkog giganta tvrdi: Samo dve grupe ljudi imaju sigurnu budućnost!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Aleks Karp tvrdi da će u eri veštačke inteligencije prednost imati ljudi sa stručnim zanatima ili neurodivergentni, jer razmišljaju drugačije i lakše se prilagođavaju. Palantir zato nudi programe za takve kandidate, uključujući stipendiju od 5.400 dolara mesečno za one koji nisu upisali fakultet.
- Karp istovremeno dovodi u pitanje vrednost visokog obrazovanja i poručuje da diploma sama po sebi više nije garancija uspeha, posebno za humanističke nauke. Ipak, pojedini lideri iz tehnološkog sektora smatraju da će kritičko mišljenje, komunikacija i emocionalna inteligencija biti važniji nego ranije.
Iako ima tri fakultetske diplome, među kojima su diploma Pravnog fakulteta Univerziteta Stanford i doktorat iz filozofije na Univerzitetu Gete u Nemačkoj, izvršni direktor kompanije Palantir Aleks Karp otvoreno govori o ograničenjima visokog obrazovanja u ekonomiji kojom sve više dominira veštačka inteligencija.
Radnici iz različitih industrija pokušavaju da pronađu načine da obezbede svoju profesionalnu budućnost dok veštačka inteligencija preti da iz temelja promeni tržište rada. Izvršni direktor tehnološkog giganta Palantir Aleks Karp ponudio je prilično jednostavno objašnjenje toga ko će se najbolje snaći u novim okolnostima.
"U suštini postoje dva načina da znate da imate budućnost. Prvi je da imate određeno stručno obrazovanje. Drugi je da ste neurodivergentni", izjavio je 59-godišnji milijarder u martu, gostujući u emisiji TBPN.
Prva kategorija koju Karp pominje odražava sve rasprostranjeniji stav da je stručnjake u zanatskim zanimanjima, od električara do vodoinstalatera, teško zameniti automatizacijom.
Potražnja za takvim radnicima dodatno raste dok velike tehnološke kompanije grade ogromne centre za obradu podataka, a Sjedinjene Američke Države i dalje se suočavaju sa nedostatkom radne snage.
Druga kategorija za Karpa ima ličniji značaj. On već godinama otvoreno govori o tome da ima disleksiju, poremećaj učenja koji može da utiče na čitanje, pisanje i obradu informacija, piše magazin Fortune.
U širem smislu, neurodivergentnost može da obuhvati i stanja poput poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) i autizma.
Karp tvrdi da će ljudi koji razmišljaju drugačije imati prednost
Prema Karpovom mišljenju, takve kognitivne razlike mogu predstavljati prednost u svetu kojim dominira veštačka inteligencija, ne toliko zbog same dijagnoze, koliko zbog načina razmišljanja koji mogu da podstaknu.
On smatra da će uspeh pripasti ljudima koji razmišljaju drugačije i spremni su da rizikuju, odnosno onima koji su, kako kaže, "više umetnici, posmatraju stvari iz drugačije perspektive i sposobni su da stvore nešto jedinstveno".
Prema istraživanju kompanije Gartner, očekuje se da će do 2027. godine petina prodajnih odeljenja u kompanijama sa liste Fortune 500 aktivno tražiti neurodivergentne zaposlene kako bi poboljšala poslovne rezultate.
Iako neurodivergentnost nije uslov za zapošljavanje u Palantiru, kompanija je jasno stavila do znanja da takve kandidate smatra strateškom prednošću.
Palantir nudi poseban program pod nazivom "Neurodivergent Fellowship", namenjen zapošljavanju talentovanih ljudi koji možda razmišljaju drugačije od uobičajenih kandidata.
"Neurodivergentne osobe imaće nesrazmerno veliku ulogu u oblikovanju budućnosti Amerike i Zapada. One prevazilaze ideologije koje se svode na javno demonstriranje stavova i prepoznaju lepotu u svetu koji još postoji, a tehnologija i umetnost mogu da je otkriju", navodi se u oglasu za posao.
Takav pristup odražava i Karpovo šire nepoverenje prema tradicionalnim putevima razvoja karijere.
Iako poseduje tri akademske diplome, uključujući diplomu Pravnog fakulteta Univerziteta Stanford i doktorat iz filozofije na Univerzitetu Gete u Nemačkoj, Karp otvoreno govori o ograničenjima visokog obrazovanja u ekonomiji kojom dominira veštačka inteligencija.
"Veštačka inteligencija uništiće radna mesta u humanističkim naukama", izjavio je Karp na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj, početkom 2026. godine.
"Studirali ste na elitnom univerzitetu i diplomirali filozofiju, uzeću sebe za primer, nadam se da imate još neku veštinu. Tu veštinu biće teško ponuditi na tržištu rada", rekao je.
Palantir nudi alternativu fakultetu: Stipendija od 5.400 dolara mesečno
Palantir je pokrenuo i poseban program pod nazivom "Meritocracy Fellowship", namenjen maturantima koji nisu upisali fakultet.
Za prvu generaciju polaznika traženi su rezultati na prijemnim testovima uporedivi sa onima potrebnim za upis na prestižne univerzitete Ajvi lige, a na konkurs se prijavilo više od 500 kandidata.
Među 22 primljena polaznika bili su mladi koji nisu smatrali da im se odlazak na fakultet isplati, kao i oni koji nisu uspeli da upišu željene univerzitete, objavio je Volstrit džornal.
Učesnicima programa za jesen 2026. godine ponuđena je mesečna stipendija od 5.400 dolara, dok je program promovisan jasnom porukom:
"Izbegnite dugove. Vratite sebi godine života. Steknite Palantirovu diplomu."
Najuspešniji polaznici mogu čak da dobiju ponudu za stalno zaposlenje u kompaniji.
Dok se broj početnih radnih mesta za fakultetski obrazovane pripadnike generacije Z smanjuje, mnogi mladi dolaze do zaključka sličnog Karpovom: sama fakultetska diploma više nije garancija uspeha.
Nisu svi saglasni: Humanističke nauke mogle bi da postanu važnije nego ikada
Ipak, pojedini rukovodioci tehnoloških kompanija smatraju da visoko obrazovanje nipošto nije zastarelo i da bi humanističke nauke mogle da postanu još važnije u eri veštačke inteligencije.
Džejmi Tivan, glavna naučnica kompanije Majkrosoft, smatra da će budućim generacijama koristiti studiranje disciplina koje naglašavaju kako razmišljati, a ne samo šta raditi.
"Metakognitivne veštine biće veoma važne: fleksibilnost, prilagodljivost, eksperimentisanje, kritičko razmišljanje i sposobnost preispitivanja stvari", izjavila je ona.
"Razvijanje veština kritičkog razmišljanja zahteva suočavanje sa izazovima, rad na teškim zadacima i dubinsko promišljanje. Za to je tradicionalno obrazovanje u oblasti slobodnih umetnosti i humanističkih nauka izuzetno važno", rekla je Tivan za Volstrit džornal.
Suprotno Karpovom stavu, Danijela Amodei, suosnivačica kompanije za razvoj veštačke inteligencije Anthropic, izjavila je da će studiranje humanističkih nauka biti "važnije nego ikada".
"Ono što nas čini ljudima postaće mnogo važnije, a ne manje važno", naglasila je.
"Kada danas u Anthropicu zapošljavamo ljude, tražimo one koji su odlični u komunikaciji, imaju visoku emocionalnu inteligenciju i dobre međuljudske veštine, koji su ljubazni, saosećajni, radoznali i žele da pomažu drugima", izjavila je Amodei u februaru za ABC njuz.