"MOŽDA IM JE NAJVAŽNIJE DA SE DOČEPAJU VOJVODINE": Kuzmanović i Đorđević u emisiji "Kurir i tačka" o političkim ciljevima Pajtića i Elezovića
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U emisiji 'Kurir i tačka' Kuzmanović i Đorđević govorili su o političkim ciljevima Pajtića i Elezovića i položaju Vojvodine.
- Đorđević tvrdi da se kroz statut i poruke o finansijama perfidno priprema teren za izdvajanje Vojvodine.
- Kuzmanović ocenjuje da nema opasnosti od secesije i da je Vojvodina danas čvršće vezana za Srbiju nego ranije.
Izborna kampanja je u punom jeku, politička scena donosi nova dešavanja, a informacije i poruke smenjuju se iz sata u sat. Koje su ključne teme i šta je važno da građani znaju?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja razgovore sa građanima i predstavljanje planova za razvoj istočne Srbije, a danas će posetiti Zaječar. U fokusu političke javnosti su i stavovi Bojana Pajtića i Dušana Elezovića o položaju Vojvodine, sličnosti pojedinih elemenata aktuelne studentske kampanje sa ranijim političkim modelima, kao i izjave političkih aktera iz regiona na račun Vučića, njegove porodice i Srbije.
O aktuelnim političkim dešavanjima danas od 16 časova u emisiji "Kurir i tačka" na Kurir televiziji razgovaraće voditeljka i autorka Jelena Pejović sa Nebojšom Kuzmanovićem iz Centra za društvenu stabilnost i Zoranom Đorđevićem, funkcionerom SNS-a.
Kako je voditeljka pomenula, pitanje položaja Vojvodine i prenosa nadležnosti na pokrajinu i danas izaziva političke polemike. Novi statut Vojvodine, koji je 2009. godine zagovarao tadašnji predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić, naišao je na protivljenje dela političke javnosti, među kojima je bio i Aleksandar Vučić. Aktuelne rasprave otvorile su i pitanje političkih ciljeva Pajtića i Dušana Elezovića, kao i njihovog odnosa prema studentskoj listi i Demokratskoj stranci.
- Pa, mislim da je ovo što je Aleksandar Vučić sada rekao samo deo onoga što je, zapravo, plan. Možda im je najvažnije da se dočepaju Vojvodine. Svakako, taj statut je tada bio pripreman i trebalo je da ugleda svetlost dana, odnosno da stupi na snagu, ali to bi bio samo, da kažem, poslednji korak ka tome da jednog dana i Vojvodina zatraži otcepljenje od Srbije i, tobože, neku nezavisnost. To nije tajna. Te separatističke ideje i zamisli pojedinaca kada je reč o Vojvodini sežu veoma daleko. Još za vreme kralja Aleksandra postojala je ideja da se, nakon prvog ujedinjenja i stvaranja Kraljevine, pojedini narodi i narodnosti otcepe i dobiju svoje republike. Radilo se protiv, tobože, srpskog hegemonizma, iako je država tek bila stvorena. Tada je postojala i ideja da Kosovo i Vojvodina faktički budu nezavisni, s tim što je za Kosovo već tada postojala zamisao da pripadne Albaniji - rekao je Đorđević.
"Vojvodina nikada nije bila čvršće vezana za Srbiju nego danas"
Govorio je o političkim okolnostima koje, prema njegovom mišljenju, utiču na odnose Vojvodine i ostatka Srbije.
- Sprovođenje svega toga počelo je još tada. Vidimo da je gotovo sve što su neki tada osmislili već sprovedeno i da je ostala samo Vojvodina. Ona je nekako bila taj poslednji korak. Međutim, mislim da je, pre svega, sve ono što se dešavalo posle 2012. godine, odnosno razvoj ekonomije kao najboljeg oružja protiv separatizma, upravo sprečilo takav scenario. Smatram da Vojvodina nikada nije bila čvršće vezana za Srbiju nego danas. Ali, s obzirom na to da to nekima ne odgovara i da im ne odgovara takvo stanje... Uvek postoji rizik i opasnost. To uvek tinja i uvek postoje oni koji će to želeti. Mislim da oni nikada ne bi direktno govorili o tome. Perfidno se radi na tome da se narod pripremi, tobože zbog nekih drugih stvari, poput navodnog nedostatka novca ili tvrdnji da Vojvodina dobija mnogo manje sredstava iz budžeta. To je tada bila priča o tome da je Vojvodina neravnopravna u Srbiji, iako mi ne pravimo razliku između bilo kojih delova Srbije, ni danas ni tada. Ipak, moralo je da se stvori nešto što bi Vojvodinu izdvojilo kao drugačiju - kaže on.
Kuzmanović se u emisiji osvrnuo na istorijske korene Vojvodine i njen položaj kroz različite periode.
- Mislim da ne postoji opasnost da dođe do bilo kakvog scenarija radikalne secesije severnog dela Srbije, koji, naravno, nazivamo Autonomnom pokrajinom Vojvodinom. Ideja Vojvodine nastala je u 19. veku, 1848. godine, na Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima, kada je srpski narod, većinom i aklamacijom, doneo odluku o formiranju Srpske Vojvodine, odnosno Vojvodine Srbije i slično. Od 1848/1849. do 1860. godine postojala je ta ideja i teritorija koja je imala određenu vrstu autonomije. Ideja je bila autonomija u okviru Habsburške monarhije, u kojoj bi srpski narod imao svog vojvodu, po kome je Vojvodina dobila ime, kao i patrijarha koji je bio, da tako kažem, vođa ili rukovodilac te autonomne teritorije - počeo je Kuzmanović.
- Godine 1860. ta autonomija je ukinuta, da bi se 1918. godine, prisajedinjenjem vojvođanskih oblasti, među kojima je bila i Baranja, taj prostor priključio, odnosno prisajedinio Kraljevini Srbiji. Već od 1920. godine počele su ideje na severu Srbije, u Vojvodini, o nekoj vrsti ekonomskog egoizma. Bogati ljudi, industrijalci i drugi želeli su da imaju veća prava nego stanovnici drugih delova Jugoslavije, odnosno Srbije. Tu već imamo ovu vrstu autonomije koja je, po mom mišljenju, antisrpska. Dakle, Vojvodina je nastala kao ideja srpskog naroda o slobodi, autonomiji i nezavisnosti, da bi od 1920. godine počela da se razvija ideja o Vojvodini kao zasebnoj celini, ali ne i kao delu srpskog naroda - nastavio je.
Za kraj, Kuzmanović je izneo svoje viđenje istorijskog razvoja autonomije Vojvodine i ocenio značaj aktuelnih političkih inicijativa koje se zalažu za njeno drugačije uređenje.
- Godine 1928, na Drezdenskom kongresu, Komunistička partija Jugoslavije, koja je ovde vladala do 1990. godine, nastavila je tu ideju i želela da Vojvodina bude samostalna. Onda dolazimo do rata i 1945. godine, kada je u julu Glavni narodnooslobodilački odbor Vojvodine doneo deklaraciju o posebnosti, koju je tadašnja Jugoslavija prihvatila. Dakle, imamo kontinuitet ideje o autonomiji ovog prostora već 80 godina. Danas je u Vojvodini tek nekolicina ljudi koji zastupaju takve ideje. Tu su Čanak, Vojvođanska partija Aleksandra Odžića i, rekao bih, najviše pet ljudi u Vojvodini koji pominju tu ideju. Postoje i određene ideje na internetu i društvenim mrežama, ali od političkih stranaka tu je Vojvođanska partija, koja jasno kaže da želi Republiku Vojvodinu. I Nenad Čanak govori o Republici Vojvodini u okviru Federacije Republike Srbije, što je, naravno, perfidan način da se dođe do secesionizma i slično. Čanak je za neke ljude duhovit čovek koji na žovijalan način već 25, 35 godina pokušava da se bavi politikom i daje bombastične izjave. Od toga nema ništa - za Kurir televiziju, rekao je Kuzmanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs