ŠOK OTKRIĆE NA DNU SREDOZEMLJA! Arheolozi zanemeli - ono što su pronašli staro je kao egipatske piramide: "Pogledala sam unutra i zamalo se onesvestila" (VIDEO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Kod obale Turske pronađena je najstarija olupina broda na svetu, stara između 4.400 i 4.700 godina, iz ranog bronzanog doba.
- Na dnu mora otkriveni su kamena sidra i više od 30 amfora, a analiza keramike pokazala je da je brod verovatno prevozio trgovački teret.
- Arheolozi kažu da će izvađeni artefakti biti izloženi u novom muzeju u Antaliji, dok se istražuje šta je tačno bilo u posudama.
Najstarija olupina broda na svetu otkrivena je kod obale Turske, saopštili su arheolozi. Datirana je u period od pre 4.400 do 4.700 godina, što odgovara ranom bronzanom dobu, otprilike u vreme kada je građena Velika piramida, javlja BBC.
Drvena konstrukcija broda nije opstala, ali su keramičke posude za skladištenje koje je prevozio ležale na morskom dnu i, neverovatno, neke od njih i dalje sadrže tragove svog prvobitnog sadržaja. Arheolozi koji su pronašli brod navode da je bio dug oko 10 metara i da je reč o trgovačkom plovilu koje je prevozilo teret preko Sredozemnog mora.
"Olupina broda predstavlja vremensku kapsulu na dnu mora", izjavio je profesor Hakan Oniz sa Univerziteta Akdeniz u Turskoj, koji je predvodio ekspediciju Udruženja za mediteransku arheologiju. Olupina se nalazi blizu obale ostrva Kekova u Antaliji, a artefakti leže rasuti po podvodnoj padini, na samo 30 metara dubine.
Određivanje starosti analizom keramike
Pronađena su tri velika kamena sidra, kao i više od 30 keramičkih posuda za skladištenje, poznatih kao amfore. Činjenica da od drveta broda ništa nije preostalo značila je da metode poput radiokarbonskog datiranja – kojim se meri oblik ugljenika u organskim materijalima – nisu mogle da se iskoriste za utvrđivanje starosti.
Umesto toga, arheolozi su analizirali oblik amfora. Budući da su se stilovi keramike menjali kroz vreme, različiti stilovi vezuju se za tačno određene periode. Keramika sa ostrva Kekova je prepoznatljiva, sa dve drške, grebenom u sredini i ravnim dnom.
Oniz je naveo da ovaj dizajn odgovara drugim amforama iskopanim u Egiptu i na Bliskom istoku, za koje se zna da su stare između 4.400 i 4.700 godina.
"Poređenjem tehnika ukrašavanja... sa sigurnošću možemo reći da naša olupina potiče iz ranog bronzanog doba. To je 100 odsto sigurno".
Neočekivani ostaci tereta nakon pet milenijuma
Ronioci iz ekspedicije izvukli su posude na površinu, gde se sada pažljivo konzerviraju nakon toliko hiljada godina provedenih pod vodom. Dr Karin Sovada, arheološkinja sa Univerziteta Makvori u Australiji, pregledala je amfore nakon njihovog izvlačenja. Neke su bile netaknute i bila je iznenađena videvši da i dalje sadrže viskozan, sjajan talog.
"Pogledala sam unutra i zamalo se onesvestila. Nisam mogla da verujem koliko je [taloga] vidljivo. To nisu bile samo mrlje... dosta tog materijala je još uvek bilo očuvano", rekla je ona.
Tim sada radi na utvrđivanju šta se tačno prevozilo u amforama.
"To bi moglo biti maslinovo ulje, vino ili smola drveća", navela je Sovada. "Moguće je da je [talog] zapravo rezultat ponovne upotrebe posuda. Naime, ove posude su ogromne – to nisu stvari koje pošaljete i više ih nikada ne vidite. Ljudi bi ispraznili ove posude po dolasku i potencijalno ih koristili mnogo, mnogo, mnogo godina".
Trgovačke rute i opasne vode Kekove
Olupina i njen teret takođe bacaju novo svetlo na trgovinu u antičkom svetu. Arheolozi navode da je brod započeo plovidbu sa neke tačke duž istočne obale Sredozemnog mora.
Veruju da je prevozio robu ili u drevni grad Troju, na području današnje severozapadne Turske, ili minojcima na Kritu. Putovanje morem bilo je puno opasnosti, naročito oko ostrva Kekova, gde su snažne struje i vetrovi potopili mnoge brodove. U ovoj oblasti nalaze se stotine olupina, a Udruženje za mediteransku arheologiju specijalizovano je za njihovo pronalaženje i proučavanje.
Oniz kaže da mu prve misli dok roni oko olupine idu ka životima ljudi koji su bili povezani sa ovim brodom:
"Mi smo prva ljudska bića koja su dodirnula ove predmete nakon 5.000 godina. Uvek mislimo na mornare... na one koji su pravili amfore i na osobu koja je nosila amforu na ramenima do broda, kao i na žene koje su čekale svoje muževe koji se, nažalost, nisu mogli vratiti".
Novi svetski rekorder i muzejska postavka
Olupina je u vlasništvu Ministarstva kulture Turske. Ministar Mehmet Nuri Ersoj izjavio je da će izvađeni artefakti biti izloženi u novom Muzeju mediteranske podvodne arheologije u Antaliji kada se otvori narednih meseci.
Otkriće kod Kekove sada se nalazi na vrhu liste najstarijih olupina brodova na svetu. Prethodni rekorder bila je olupina kod obale Dokosa, ostrva u južnoj Grčkoj, koja datira od pre oko 4.200 godina. Najstarija poznata netaknuta olupina broda, na kojoj je drvo još uvek očuvano, pronađena je u Crnom moru kod obale Bugarske i datira od pre oko 2.400 godina.
(Kurir.rs/BBC)