Koja od šest telesnih mera najbolje ukazuje na rizik od infarkta? Odgovor nije telesna težina
Dodajte Kurir u vaš Google izborObim struka u odnosu na visinu mogao bi da pruži dodatne informacije o riziku od srčanog udara, pokazalo je veliko istraživanje sprovedeno na gotovo 400.000 odraslih. Naučnici su uporedili šest telesnih pokazatelja i utvrdili da je indeks zaobljenosti tela (BRI) bio nešto precizniji u proceni rizika od infarkta nego tradicionalni indeks telesne mase (BMI).
Studija, objavljena u časopisu Journal of Health, Population and Nutrition, obuhvatila je 395.831 osobu starosti od 40 do 70 godina iz britanske baze UK Biobank, koje su praćene u proseku 13,3 godine. Tokom tog perioda zabeleženo je 14.419 srčanih udara.
Istraživači su uporedili šest pokazatelja: indeks telesne mase (BMI), obim struka, indeks zaobljenosti tela (BRI), indeks struka prilagođen telesnoj težini (WWI), površinu tela (BSA) i indeks oblika tela (ABSI). Dok su BMI i obim struka već dobro poznati, ostali pokazatelji izračunavaju se pomoću različitih kombinacija telesne visine, težine i obima struka, kako bi se preciznije procenila građa tela i raspodela masnog tkiva.
Najveći rizik kod osoba sa visokim BRI
Za razliku od BMI, koji uzima u obzir samo težinu i visinu, BRI se izračunava na osnovu obima struka i visine, pružajući posrednu procenu nagomilavanja masnog tkiva u predelu stomaka.
Rezultati su pokazali da su osobe sa najvišim vrednostima BRI imale 52 odsto veći rizik od infarkta u poređenju sa onima sa najnižim vrednostima. Svako povećanje BRI za jednu standardnu devijaciju bilo je povezano sa 13 odsto većim rizikom.
Poređenja radi, rizik je bio veći za 46 odsto kod osoba sa najvišim vrednostima indeksa struka prilagođenog telesnoj težini, za 40 odsto kod onih sa najvećim obimom struka, a za 32 odsto kod osoba sa najvišim BMI.
Da li BRI može da zameni BMI?
Iako je BRI pokazao najbolje rezultate među šest analiziranih pokazatelja, njegova prednost bila je veoma mala. Preciznost predviđanja iznosila je 0,710, dok se kod ostalih mera kretala između 0,697 i 0,708. Kod muškaraca je BRI bio najuspešniji pokazatelj, dok je kod žena imao sličnu prediktivnu vrednost kao indeks struka prilagođen telesnoj težini.
Autori naglašavaju da BRI ne meri direktno visceralnu masnoću, odnosno masno tkivo oko unutrašnjih organa, i da rezultati ne dokazuju uzročno-posledičnu vezu.
Za sada nema dovoljno dokaza da BI BRI trebalo da zameni postojeće pokazatelje u rutinskoj proceni kardiovaskularnog rizika. Potrebna su dodatna istraživanja koja bi potvrdila da njegova primena donosi stvarnu korist u kliničkoj praksi.
Izvor: News-medical.net/Zdravlje.kurir.rs