HRVATSKA NE STAJE SA PONIŽENJIMA CRNE GORE: Zagreb traži ispunjenje 8 USLOVA: Zahteva se vraćanje imovine, broda "Jadran", čak i promena naziva bazena...!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Hrvatska je EU dostavila dokument sa osam zahteva koje Crna Gora treba da ispuni pre napretka u pregovorima, uz poruku da podržava članstvo, ali traži rešavanje sporova. Među uslovima su Morinj, nestali, imovina, brod 'Jadran' i granica na Prevlaci.
- Zagreb traži odštetu hrvatskim pritvorenicima iz Morinja, očuvanje spomen-ploče i promenu imena kotorskog bazena, kao i nastavak procesuiranja ratnih zločina i potragu za 14 nestalih.
Vaterpolo bazen, školski jedriličar, stari vojni logor, nerešena granica na Prevlaci i vojna imovina vredna milijarde dolara postali su ozbiljna prepreka na putu Crne Gore ka Evropskoj uniji.
Hrvatska je odlučila da se otvorena pitanja iz vremena raspada Jugoslavije više ne mogu odlagati unedogled. Zagreb je državama članicama EU podneo dokument sa osam konkretnih zahteva koje Podgorica mora da reši pre nego što se pridruži evropskoj porodici.
Poruka hrvatske diplomatije je sasvim jasna: Crna Gora ima hrvatsku podršku za članstvo, ali ne može ući u Brisel sa nerešenim ratnim nasleđem i otvorenim međudržavnim sporovima. Prema informacijama crnogorskog lista Vijesti, koji o otkriću izveštava Radio Slobodna Evropa, hrvatski dokument je ostalim državama članicama dostavljen početkom ove nedelje.
Deo zahteva direktno se odnosi na zatvaranje pregovaračkog poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, dok se drugi deo odnosi na poglavlje 31, posvećeno spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici. U dokumentu se navodi da ključna otvorena pitanja moraju biti rešena pre nego što Crna Gora uđe u EU, a Zagreb upozorava da je neophodan stvarni napredak kako bi sporazum o pristupanju dobio političku i parlamentarnu podršku u Hrvatskoj.
Ovo je posebno osetljivo za Podgoricu jer je Crna Gora među najnaprednijim kandidatima za članstvo. Zatvaranje pregovaračkih poglavlja je njen glavni spoljnopolitički prioritet, a Hrvatska, kao članica EU, ima mogućnost da uskrati saglasnost u određenim fazama pregovora. Na kraju procesa, svaka članica mora ratifikovati sporazum o pristupanju. Drugim rečima, Hrvatska ima snažan diplomatski instrument kojim može da zahteva rešavanje bilateralnih sporova, iako zvanični Zagreb uporno govori da ne želi da blokira susednu zemlju.
Prvi zahtev se odnosi na nadoknadu štete hrvatskim državljanima pritvorenim u Morinju, ozloglašenom logoru koji je delovao u Bokokotorskom zalivu tokom napada na područje Dubrovnika 1991. i 1992. godine. Tamo su pripadnici JNA držali hrvatske civile i zarobljenike u teškim uslovima, uključujući fizičko i psihološko zlostavljanje. Neki od odgovornih za zločine su osuđeni pravosnažnom presudom pred crnogorskim pravosuđem, ali pitanje pune nadoknade štete za sve žrtve još uvek nije rešeno. Hrvatska zahteva da Crna Gora obezbedi odgovarajuću nadoknadu štete pritvorenicima.
Drugi zahtev je takođe vezan za Morinj. Zagreb insistira na očuvanju spomen-ploče podignute na mestu nekadašnjeg logora, koja podseća na stradanje hrvatskih zarobljenika. Ploča je godinama predmet političkih kontroverzi u Crnoj Gori, posebno među strankama koje osporavaju formulacije crnogorske odgovornosti za napade na Hrvatsku. Za Zagreb, njeno očuvanje nije samo simboličan gest, već pokazatelj spremnosti Crne Gore da se suoči sa sopstvenom ulogom u ratovima devedesetih godina.
Treći zahtev na prvi pogled, ovaj zahtev deluje neobično: Hrvatska traži da se promeni ime gradskog bazena u Kotoru. Ime nosi po Zoranu Gopčeviću, bivšem poznatom vaterpolisti, koga hrvatska strana povezuje sa stražarskom službom u logoru Morinj tokom 1991. i 1992. godine. Zagreb smatra neprihvatljivim da javni sportski objekat nosi ime osobe povezane sa logorom u kome su zlostavljani hrvatski zarobljenici. U Crnoj Gori, međutim, deo javnosti pamti Gopčevića pre svega po njegovim sportskim uspesima, pa je ime bazena preraslo u jedno od najosetljivijih simboličkih pitanja u hrvatsko-crnogorskim odnosima. Navodi o njegovoj ulozi u ratno vreme nisu isto što i pravosnažna krivična presuda, ali upravo zbog tih navoda Hrvatska zahteva promenu imena.
Ko je bio Zoran Gopčević?
Zoran Gopčević Džimi bio je jedan od najboljih crnogorskih vaterpolista, osvajač srebrne olimpijske medalje 1980. godine i legenda kotorskog Primorja. Međutim, njegovu sportsku karijeru zasenila je uloga u logoru Morinj, gde je tokom Otadžbinskog rata bilo zatočeno 292 Hrvata, uglavnom civila. Zatočenici su bili izloženi brutalnim batinama, ponižavanju i seksualnom zlostavljanju, a dvojica su preminula usled mučenja.
Prema svedočenjima bivših logoraša, Gopčević je bio komandant straže, svedočio je zlostavljanju i dozvoljavao je premlaćivanje zatočenika. Zdenko Bulić, predsednik Udruženja logoraša Morinja, izjavio je da je Gopčević gledao kako ga nekoliko stražara tuku i vređaju. Gopčević nikada nije procesuiran, a njegova uloga nije utvrđena na sudu. Umro je 2000. godine, u 46. godini, od srčanog udara tokom treninga. Uprkos kontroverzi, kotorski bazen je dobio ime po njemu. Hrvatski vaterpolisti odbijaju da igraju u bazenu dok se ime ne promeni, a Zagreb je promenu imena uvrstio među zahteve Crnoj Gori na putu ka EU. Hrvatska i dalje traga za 14 nestalih osoba
Četvrti zahtev se tiče sudbine 14 hrvatskih državljana koji se i dalje vode kao nestali iz ratnog perioda. Zagreb očekuje punu saradnju crnogorskih institucija, otvaranje raspoloživih arhiva, razmenu dokumentacije i svih informacija koje bi mogle pomoći u pronalaženju njihovih posmrtnih ostataka.
Za porodice nestalih, ovo je pitanje koje traje više od tri decenije, i bez odgovora o sudbini njihovih najmilijih, nema pravog kraja ratne priče.
Peti zahtev je nastavak procesuiranja ratnih zločina, uključujući utvrđivanje odgovornosti nadređenih. Hrvatska zahteva da se istrage i krivični postupci ne zaustave samo na neposrednim počiniocima, već da se ispitaju i osobe koje su izdavale naređenja ili bile odgovorne za postupke svojih podređenih. Od posebnog značaja je pitanje učešća crnogorskih jedinica i pripadnika JNA u napadu na dubrovačko područje 1991. godine, kada je grad bio izložen višemesečnoj opsadi i granatiranju.
Šesti zahtev se tiče imovinskog prava hrvatskih porodica u Crnoj Gori. Reč je o zemljištu i nekretninama za koje pripadnici hrvatske zajednice tvrde da su im nepravedno oduzete tokom proteklih decenija ili da njihova vlasnička prava nisu adekvatno zaštićena. Zagreb očekuje da se ovi slučajevi rešavaju u skladu sa pravnim principima i zaštitom privatne imovine. Na važnost ovog pitanja upozorio je i Adrijan Vuksanović, predsednik Hrvatske građanske inicijative u Crnoj Gori. Kako je objavio portal Kolektiv, Vuksanović smatra da Crna Gora ne bi trebalo da rešava otvorene sporove samo zato što joj je važno članstvo u EU, već pre svega zbog sopstvene demokratske budućnosti. Upozorio je da su pojedinim hrvatskim porodicama zemljište oduzeto kroz administrativne postupke i druge manipulacije, te da takvu nepravdu treba ispraviti.
Povratak školskog broda Jadran
Sedmi zahtev je posebno osetljiv jer se tiče jednog od najpoznatijih brodova bivše jugoslovenske ratne mornarice. Školski brod Jadran, izgrađen 1933. godine, decenijama je predmet spora između Zagreba i Podgorice. Hrvatska tvrdi da brod pripada njoj jer je 1991. godine bio u Crnoj Gori na remontu, a njegova matična luka je bio Split. Crna Gora, s druge strane, smatra da ima pravo na brod koji se nalazi u Tivtu i koji koristi njena mornarica.
Granica na Prevlaci
Najnoviji, osmi hrvatski zahtev tiče se granice između Hrvatske i Crne Gore, jednog od najdugotrajnijih otvorenih teritorijalnih pitanja na Jadranu. U centru spora je područje Prevlake, strateški važnog poluostrva na ulazu u Bokokotorski zaliv. Hrvatska insistira na poštovanju bivših republičkih granica iz vremena Jugoslavije, pozivajući se na međunarodnopravni princip uti possidetis juris, prema kojem administrativne granice bivših federalnih jedinica uglavnom postaju međunarodne granice novoformiranih država.
U dokumentu koji je, prema pisanju Radija Slobodna Evropa, dostavljen državama članicama EU, Hrvatska zahteva da Crna Gora potvrdi poštovanje bivše međurepublikanske granice i da se potpiše sporazum o kopnenoj granici na osnovu tri postojeće karte. Tek nakon toga Zagreb bi bio spreman da nastavi redovan rad komisija za razgraničenje na moru, ali bez unapred određenog roka za konačno rešavanje pomorske granice.
Hrvatska traži vojnu imovinu vrednu 2,7 milijardi dolara
Početkom oktobra, hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman otkrio je informacije koje su izazvale veliko iznenađenje u Crnoj Gori. Prema njegovim rečima, Hrvatska poseduje dokumentaciju o vojnoj imovini bivše Jugoslavije koja je završila u Crnoj Gori, čija ukupna procenjena vrednost prelazi 2,7 milijardi dolara. Među tom imovinom su vojni brodovi, podmornice i vojna bolnica, kao i brojni drugi objekti i imovina koja je premeštena iz hrvatskih luka tokom raspada Jugoslavije. Grlić Radman tvrdi da Hrvatska poseduje dokumenta i interaktivne mape koje pokazuju gde se nalazila vojna imovina pre rata i kada je premeštena. Kao posebno zanimljiv podatak naveo je situaciju od 31. maja 1990. godine, kada se, prema hrvatskim evidencijama, u Hrvatskoj nalazilo približno 207 vojnih plovila, a u Crnoj Gori tridesetak.
Kurir.rs/Espres24sata.hr