MALI NA DEBATI RAZBIO BLOKADERE: Nemate odgovor na plate i penzije, pa pominjete Ćacilend - a ko je tamo pucao? Srbija će rasti tri puta brže od evrozone
Dodajte Kurir u vaš Google izborDa li je bolji život za sve, samo neizostavno predizborno obećanje? – jedno je od pitanja koje otvara nova predizborna Insajder debata u kojoj su gosti Senke Vlatković Odavić suočili stavove vezane za oblast ekonomije i kvalitet života građana. O pitanjima kako izgleda stvarni život građana i šta nas na ekonomskom planu čeka posle izbora, govorili su: Siniša Mali - lista “Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija”, prof. dr Vladimir Obradović – lista “Evropska Srbija - Marinika Tepić, Zdravko Ponoš”, Miljan Salata, “Studentska lista – Studenti pobeđuju” i Uglješa Marković, lista “Ivica Dačić – Faktor stabilnosti”.
Siniša Mali, predstavnik liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ uporedio je večeras cifre koje pokazuju ogromnu razliku u kvalitetu života pre i posle 2012. godine.
"Nesumnjivo se danas živi bolje nego što se živelo u vreme kada su ekonomsku politiku vodili ljudi koje danas predstavljaju ovde prisutne liste. Govorimo o Dejanu Šoškiću, kao glavnom ekonomisti 'Studentske liste', i govorimo o Draganu Đilasu, čiji je Vladimir Obradović večeras predstavnik ovde", počeo je Siniša Mali.
"Prosečna zarada u Srbiji u julu 1.034 evra"
"Dakle, što se tiče svakog parametra, kada pogledate, recimo, u julu mesecu, prosečna zarada u Srbiji bila je 1.034 evra, a u odnosu na jul mesec prošle godine bila je 11,3% veća nominalno, 9,2% veća realno. Realno znači iznad nivoa inflacije, što je realno podizanje životnog standarda. U vreme njihovo, plata je bila 330 evra. Ako pogledate penziju danas, prosečna od 1. decembra biće 520 evra; ona je bila 204 evra do 2012. godine. Ako pogledate minimalnu zaradu, recimo, u njihovo vreme bila je 15.700 dinara, sada je od 1. januara 600 evra", rekao je Mali i nastavio:
"Ono što su možda dve najvažnije stvari: kada pogledate šta i kako možete da kupite, pošto vam je to jedno od pitanja, onda upoređujete relativne odnose. Dakle, minimalna zarada u ovom trenutku u potpunosti pokriva minimalnu potrošačku korpu; u njihovo vreme nije ni 2/3. Prosečna zarada, dakle tročlano domaćinstvo, u potpunosti pokriva prosečnu potrošačku korpu. Prosečna penzija u potpunosti pokriva minimalnu potrošačku korpu. I ono što su dve stvari koje su najvažnije kada je životni standard u pitanju: dakle, 2012. imali ste četvrtinu građana Srbije, 25,9% je bila stopa nezaposlenosti, dakle koji nisu imali posla. Životni standard se čuva i jača upravo kroz posao koji ljudi imaju. I, naravno, tu je pitanje kursa, pošto u ovom trenutku, poslednjih 10 godina, ne utiče na smanjenje vrednosti ni penzija ni plata, kao što je bilo do 2012."
Obradović je pokušao da raspravu proširi na stanje institucija i događaje u centru Beograda. Mali je insistirao na ekonomskim pokazateljima i ponovo otvorio poređenje sa periodom do 2012. godine. Kako je rekao, politička opcija koju Obradović predstavlja nema odgovor na rast plata, penzija i zaposlenosti.
"Bez odgovora na plate, penzije i radna mesta"
"Kada neko predstavlja listu Dragana Đilasa, onda nemate odgovor ni za plate, ni za penzije, ni za radna mesta", rekao je Mali.
On je ponovo izdvojio minimalnu zaradu kao primer.
"Danas imate minimalnu zaradu od 600 evra, a tada je bila 15.700 dinara. Razlika je ogromna", rekao je Mali.
Obradović je prebacio raspravu na "Ćacilend" i tvrdio da se u centru Beograda nalaze ljudi koje je nazvao batinašima i koji se, prema njegovim rečima, plaćaju u kešu. Mali mu je odmah uzvratio da se time skreće sa teme plata i penzija.
"Ne znam koliko je to relevantno za plate, penzije i sve ono o čemu izbegavate da govorite", rekao je Mali, pa onda "poklopio" Obradovića:
"Vama nije smetalo kada su pucali u tom istom Ćacilendu? Što njih ne pitate ko im je dao pištolj u ruke i ko je pucao?".
Odgovarajući na optužbe Miljana Salate sa tzv. studentske liste, Mali je rekao:
"Ostali ste bez 300.000 radnika u vreme Dejana Šoškića. To je dovelo do toga da je 50%, a ne petina kao što ste danas rekli, nego 50% PIO fonda bilo uplaćivano iz budžeta, zato što je stopa nezaposlenosti u Srbiji bila 25,9%. Tako da je sve povezano. Sada, zbog toga što imate veći broj zaposlenih, veći broj fabrika koji je otvoren, odgovornu ekonomsku politiku, tržište je atraktivnije, stabilan devizni kurs, dolaze investitori i zapošljavaju ljude, puni se PIO fond, i zato je PIO fond danas stabilan. U julu mesecu ove godine, opet taj Dejan Šoškić, vaš, dakle, kaže da su plate u Srbiji visoke. Zalažete se za to da penzije prate plate, a on je rekao da plate treba da se smanje".
Mali je govorio i o napretku industrije znanja.
"Industrija znanja u BDP-u je sa 4,2 skočila na 8,8 odsto. Trenutno zapošljava 160.000 ljudi. Otvoreno je sedam naučno-tehnoloških parkova. Srbija je ocenjena kao 39. zemlja na svetu po spremnosti za upotrebu veštačke inteligencije. Licemerno je da o tome pričaju ljudi koji su blokirali fakultete", rekao je Mali.
Ogroman značaj Ekspa
Kada je Salata pokušao da nipodaštava vrednost Ekspa, koji će se sledeće godine održati u našoj zemlji, Mali je rekao osim infrastrukture ima još mnogo benefita.
"Imaćemo preko 140 zemalja koje će biti prisutne; Srbija će biti centar sveta naredne godine, sve će biti u Srbiji. Dakle, od bilateralnih odnosa, unapređenja tih odnosa, od predstavljanja Srbije na pravi način, to nam otvara vrata za još ubrzaniji rast i razvoj u narednom periodu. Gospodin Salata kaže: 'Eto, problem nam je u jednom stadionu.' Inače, da znate, poštovani građani Srbije, dizajnirao ga je čovek koji je dizajnirao i dva stadiona u Hrvatskoj. Dakle, Hrvatska može da gradi stadione."
Poređenje javnog duga sa kućnim budžetom kao babe i žabe
Tokom rasprave javni dug Srbije upoređen je sa zaduženjem prosečnog domaćinstva, uz računicu koliko bi nominalni dug „otpao“ na jednu porodicu. Mali je na to reagovao:
"Pitanje vam je potpuno besmisleno, nema nikakve veze jedno sa drugim. Vi ste uzeli javni dug i podelili ga sa brojem domaćinstava u Srbiji. Ako već hoćete tako da sabirate, onda gledajte BDP po glavi stanovnika. Bio je 4.800 evra 2012. godine, sada je 15.000 evra. To sabirajte. Sabirajte ono što normalan svet sabira, a ne babe i žabe, kruške i jabuke."
Mali je zatim objasnio da javni dug vraća država kroz ekonomsku aktivnost i prihode, a ne tako što se svakom domaćinstvu „ispostavi račun“.
"Država vraća javni dug. Država je preuzela obavezu zato što je neko glasao da ona ulaže u investicije. Mi smo izašli na izbore i vrlo transparentno rekli građanima Srbije šta ćemo da radimo: „Srbija 2025“, „Srbija 2027“. Javno smo rekli i penzije i sve projekte."
Mali je potom reagovao i na tvrdnju da se Srbija zadužuje po kamatama od sedam odsto:
"Kada smo se zadužili po sedam odsto? Dajte mi jedan primer u poslednjih deset godina. Nemojte da lažete ljude."
On je naglasio da se država ne zadužuje za tekuću potrošnju, već za investicije:
"Suština je da zaduživanje ne ide za tekuću potrošnju. Ide za investicije. Investicije treba da donesu veću, dodatnu vrednost. Bazen i žurka nisu investicija. Autoput jeste investicija jer donosi industrijske parkove. Nacionalni stadion jeste biznis koji treba da donese turiste, hotelijerstvo, ugostiteljstvo i druge prihode."
"Srbija će rasti tri puta brže od evrozone"
Mali odgovorio je na tvrdnje da Srbija ekonomski zaostaje za Evropom projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, navodeći da bi srpska ekonomija do 2031. trebalo kumulativno da poraste 23,4 odsto, naspram 7,2 odsto u evrozoni. Mali je uzvratio na tvrdnje da se Srbija sa sadašnjim stopama rasta presporo približava razvijenijim evropskim ekonomijama. Umesto političkih procena, Mali je izneo podatke za koje je rekao da su objavljeni u najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda.
"Pogledajte, poštovani građani Srbije, šta kaže Međunarodni monetarni fond. Srbija će do 2031. godine ukupno rasti 23,4 odsto i biti treća najbrže rastuća ekonomija", rekao je Mali.
Posebno je naglasio ko stoji iza takve prognoze.
"Ne kaže Siniša Mali. Ne kaže Aleksandar Vučić. Kaže Međunarodni monetarni fond", poručio je.
Mali je zatim uporedio projekciju Srbije sa očekivanim rastom evrozone, koji je, prema podacima koje je izneo, 7,2 odsto u istom periodu.
"To znači da Srbija sa ovim ekonomskim modelom raste tri puta brže nego evrozona", rekao je.
Prema njegovim rečima, upravo takav tempo rasta predstavlja osnovu za dalje povećavanje životnog standarda.
"To je osnova i za veće plate, i za veće penzije i za sve ostalo. Imamo realan program sa realnim rezultatima", naveo je Mali.
A onda je direktno odgovorio na tvrdnju da Srbija zaostaje za evropskim standardom:
"Tri puta brže se približavamo njihovom standardu. To je direktan odgovor na vašu ekonomsku politiku."