"Da se otreznimo i shvatimo da treba i mi da govorimo, a ne samo da kamenje progovori": Jedinstvena izložba o stradanju Srba. Tu je i stolica Stane Arnaut!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Želim da ovo uspe, da što više ljudi dotakne u srcima, da se otreznimo i shvatimo da ipak treba i mi da govorimo, a ne samo da kamenje progovori, a posle toga mi da ćutimo - reči su episkopa moravičkog Tihona kojima je preneo blagoslov patrijarha Porfirija i otvorio izložbu "Kameni cvet iz Prebilovaca" u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu.
"Stoja, imala 26 godina, Šurmanačka jama. Slavko, 11 godina, Šurmanačka jama. Stevo, 18 godina, Donje Hrasno. Stana, 75 godina, Šurmanačka jama, Mila imala osam godina, Šurmančka jama. Ljubica imala dve godine, Šurmanačka jama. Mitar imao 61 godinu, Morin otok, zaklan...", jeza te hvata dok ulaziš u Salu pod svodovima, a uz crkvenu muziku odzvanjaju imena nevinih, a ubijenih, Svetih mučenika prebilovačkih i donjohercegovačkih.
Jedinstvena postavka - 59 oslikanih kamenova iz Prebilovaca, kao simbol 59 ugašenih porodica u ustaškom zločinu u ovom hercegovačkom selu kraj Čapljine, u kome je samo u jednom danu, 6. avgusta 1941, u jamu Golubinku u Šurmancima živo bačeno više od 500 žena i dece. Prebilovci i kamen nikad ne idu jedno bez drugog.
- Zapisao je Sveti apostol i jevanđelist Luka u svom jevanđelju da je Hristos šetao sa svojim učenicima dok je činio čudesa i najedanput učenici su počeli da mu pričaju. Afariseji su rekli: "Naredi im da ućute." Gospod kaže: "Ako oni ućute, kamenje će povikati" Ovo svedočenje apostola i jevanđeliste Luke moglo bi se primeniti i na ovo što se ovde događa. Dakle, posle toliko decenija ćutanja, prigušivanja, na razne načine sprečavanja sećanja na žrtvu i na to što se dogodilo, svedoci smo, čudom nekim Božjim, kamenje je zaista povikalo i okupilo nas. To nije obično kamenje, to kamenje je blagosloveno i blagotvorno, jer je u direktnoj vezi s mestom gde je Bog pokazao svoje žrtve i gde su sveti dali život, u tom trenutku istorijskom - kazao je episkop Tihon.
A akademski slikar Zoran Čalija, koautor projekta sa Acom Dragićevićem, Prebilovčaninom koji živi u Švedskoj, najpre je ispričao da je imao sreću da ga je taj neznanac Aco Dragićević uporno, sto zvao puta: "Ajde da dođeš kod mene u Prebilovce, u školu."
- Nisam još otišao u Prebilovce, ali smo toliko postali bliski da smo došli do ideje da uradimo sve ovo. Neverovatno je da nam je trebalo 80 godina da napravimo ovakvu izložbu o Prebilovcima. Svi smo mi autori projekta, svako je dao deo sebe. Polako su se ljudi okupljali, a bilo i je dosta umetnika koji uopšte nisu znali za Prebilovce. Ljudi su s dubokim poštovanjem nosili taj kamen u svoj atelje - rekao je Čalija.
Da Prebilovci nisu tek jedno od naših sela u Hercegovini, već simbol našeg stradanja, borbe i života, istakao je Bojan Arbutina, direktor Muzeja žrtava genocida.
- Pre 85 godina, od 4. do 11. avgusta 1941, hrvatske i muslimanske ustaše počinile su jedan od najvećih i najstravičnijih zločina tokom Drugog svetskog rata nad srpskim narodom, u okviru svoje genocidne politike. Od 1.400 stanovnika Prebilovaca, koliko ih je bilo pre Drugog svetskog rata, više od 800 njih je izgubilo život u tim danima. Izgubili su život žene, deca i starci, svi oni nemoćni koji su se nadali da će biti pošteđeni tog krvavog genocida koji je sproveden nad našim narodom. Preživeli su muškarci koji su izbegli iz sela, koji su se sklonili, koji su mislili da će to zlo proći i koji su se nadali da njihove porodice neće biti ubijane na tako svirep način - kazao je Arbutina, pa nastavio:
- Mileva Medan, trudnica u devetom mesecu trudnoće, doživela je to da joj ustaše upadnu u kuću, raspore trudnički stomak, zakolju dete i vrate u stomak. Učiteljica Stana Arnaut, koja je godinama učila decu, ne samo srpsku već i hrvatsku i muslimansku, doživela je da u školi u kojoj je prenosila svoje znanje bude silovana, bude maltretirana i na kraju zaklana. I takvi su brojni drugi primeri naših Svetih novomučenika prebilovačkih, koji su se tim svojim stradanjem upisali u našu knjigu večnosti.
Arbutina je dodao da osim 59 kamenova, koji su oslikani u spomen i u sećanje na tragično stradanje srpskog naroda u Hercegovini, na izložbi mogu da se vide i brojne fotografije, ne samo iz Prebilovaca već širom teritorije tzv. NDH, koje čuvaju u Muzeju žrtava genocida.
- Možete da vidite i jedan od najvažnijih artefakata Muzeja žrtava genocida - stolicu Stane Arnaut, koja svedoči o tome ko smo bili, šta smo bili i šta smo doživeli i preživeli tokom Drugog svetskog rata - rekao je Arbutina.
Posebno je zahvalio neverovatnom čoveku Acu Dragićeviću iz udruženja Ognjište iz Prebilovaca.
- Kada smo se upoznali, rekao mi je da mu je ceo život najteže to saznanje da ga je njegov otac dozivao i zvao, a u stvari da je dozivao sina koji je ubijen 1941. Ali taj krik njegovog oca nikada nije stigao do sina koji je bačen u jamu avgusta 1941. godine, zato što su sve te jame bile zabetonirane. I ova izložba, i ovo kamenje, neka bude jedan neuništiv temelj novog, nove srpske kulture sećanja i politike pamćenja, jer više nikad nećemo dozvoliti da se naše sećanje betonira, da se naše žrtve zaboravljaju, već ćemo ih i molitveno proslavljati i čuvati svi zajedno od zaborava - istakao je Arbutina.
Izložba, koja uz katalog posetiocima daje i kartu NDH sa 3.358 stratišta na kojima je, prema popisu iz 1964, od '41. do '45. umoreno 54.009 srpske dece, traje do 31. oktobra. Nakon toga ide u Prebilovce, a ideja je da proputuje Republikom Srpskom i Srbijom i da sledeće godine završe u Gračanici.