OD ŠATORA U MADRIDU DO MOLOTOVLJEVIH KOKTELA U TIRANI: Da li gledamo krah posleratnog evropskog socijalnog modela?
Dodajte Kurir u vaš Google izborOd blokiranih škola u Francuskoj i protesta u Madridu, preko sindikalnih blokada u Briselu, do sukoba na ulicama Tirane – evropske zemlje suočavaju se sa različitim oblicima nezadovoljstva. Ko su ljudi koji izlaze na ulice, šta ih pokreće i da li je reč o sukobu liberalnih i socijalnih vrednosti ili se iza protesta krije i nešto novo? O ovim pitanjima govorili su politički filozof Dragoljub Kojčić i prof. dr Predrag Marković, gosti Krune Une Mitrović u emisiji "Puls Srbije vikend" na Kurir televiziji.
Kojčić smatra da se iza različitih protesta može prepoznati dugotrajan sukob liberalnih i socijalnih vrednosti, ali i da su promene u društvenoj strukturi donele nove okolnosti koje dodatno komplikuju situaciju u Evropi.
"Svojevremeno je Bertrand Rasel rekao, pokušaću da prevedem na srpski: 'Svaka epoha ima svoju muku', dakle, ima razloge, unutrašnji konflikt i tako. E sad, ovo tvoje pitanje je odlično: šta, u stvari, ako uopšte postoji zajednički imenitelj u svemu tome i, rekao bih, eksplanatorna funkcija koja sve to povezuje? Evo, ja mislim da imam jednu ideju. Ja mislim da je to i dalje sudar liberalnih i socijalnih vrednosti", rekao je Kojčić.
On je podsetio da je čitav 20. vek bio obeležen suprotstavljanjem pristalica liberalnog kapitalizma i onih koji su zastupali socijalističke i socijaldemokratske ideje.
"Čitavo 20. stoleće obeleženo je upravo time: sudarom onih koji su bili za liberalni kapitalizam, što znači da je to pokretač ekonomskog razvoja, i onih koji su bili na socijalnoj strani, socijaldemokrate, socijalisti, pa i komunisti", objasnio je Kojčić.
Prema njegovom mišljenju, taj sukob nije nestao, ali se društvo promenilo, pa su se pojavili i novi razlozi za nezadovoljstvo.
"Ja verujem da i dalje postoji to, ali postoji još jedna okolnost, a to je izmena socijalne strukture do koje je došlo pre svega zbog takozvanih multikulti reformi. Ajde sad, sad ćemo da napravimo jedan svet, što kaže Džon Lenon, koga inače cenim, ali on je uvek govorio: 'The world must be one', kao 'svet je jedan'. Međutim, pokazalo se da su to iluzije", rekao je Kojčić, iznoseći svoj stav o posledicama multikulturalizma i promenama u evropskim društvima.
Govoreći o Španiji, naveo je da su promene u migracionim tokovima nakon pada Berlinskog zida, prema njegovoj oceni, donele nove izazove društvu koje je očekivalo stabilnost.
"Španija je bila zemlja koja je u onom prvom talasu, kad je pao Berlinski zid i kad su liberalizovani imigrantski zakoni, doživela dolazak Rumuna i Bugara. Ali pazite, ko je prvo došao? Pa prvo su došli, da kažem, ljudi sa socijalne margine ili problematični ljudi, kriminogene grupe, uključujući organizovano prosjačenje i tako dalje. Ono stanovništvo Španije koje je tražilo mir i očekivalo mir i stabilnost suočilo se sa sasvim nekim novim izazovima", naveo je Kojčić.
Marković: Oni su iznenadili sve, niko nije očekivao da će izaći na ulice
Nadovezujući se na Kojčićevo izlaganje, prof. dr Predrag Marković ukazao je na razlike između aktuelnih protesta i ranijih talasa nezadovoljstva, poput pokreta "Žuti prsluci" u Francuskoj. Prema njegovim rečima, važna razlika je u tome što su se u novim protestima aktivirali mladi ljudi, uključujući pripadnike generacije Z.
"U pitanju jeste napad na liberalni establišment, jer su 'Žuti prsluci', recimo, bili potpuno drugačiji. Oni su bili sa desnice. 'Žuti prsluci' su počeli zbog dve neobične stvari: jedno je ograničenje brzine na putevima, a drugo je odlazak u penziju. Oni su mahom glasači Marin Le Pen, ali sada je ovo nešto drugo. I generacijski, 'Žuti prsluci' su bili uglavnom stariji ljudi, a ovo sad su omladina", rekao je Marković.
Posebno ga je iznenadila politička aktivacija mladih, za koje se često smatra da su više usmereni na digitalni svet nego na tradicionalne oblike društvenog angažovanja.
"Zumeri, kako neki zovu tu generaciju Z, iznenadili su. Niko nije očekivao da će izaći iz sobica sa kompjuterima, jer se očekivalo da je to jedna generacija koja sedi u sobicama i igra kompjutere. I ta aktivacija, politička, zumera, nešto je neobično i neočekivano. To je potpuno iznenadilo sve", istakao je Marković.
On smatra da protesti mladih ne moraju nužno da se posmatraju samo kao izraz nezadovoljstva, već i kao pokazatelj da im je stalo do društva u kojem žive.
"Može se reći da im je stalo do svoje zemlje. Recimo, ovi francuski traže bolje plate za nastavnike i bolje uslove u školama, što je, zapravo, njihov cilj dosta plemenit", rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, deo mladih demonstranata izražava i stavove o međunarodnim pitanjima, uključujući rat u Gazi i odnos evropskih političkih elita prema Izraelu.
"Na ovoj slici iza vas to je Trg Republike u Parizu. Oni mašu francuskom, ali i palestinskom zastavom. U establišmentu, niko ne sme da kritikuje Izrael, odnosno ne smeju da pomenu ni slovo G od genocida u Gazi, ali ovi mlađi ljudi spremni su da kritikuju Izrael zbog tih strašnih zločina koje pravi", naveo je Marković, iznoseći svoju ocenu političkih stavova evropskih elita i demonstranata.
"Flamingo revolucija" u Albaniji: Mladi i opozicija protiv vlasti
Govoreći o protestima u Albaniji, Marković je ocenio da se tamošnja situacija razlikuje od dešavanja u drugim evropskim zemljama. Prema njegovom tumačenju, u pitanju je i pitanje nacionalnog suvereniteta, uz nezadovoljstvo politikom vlasti i odnosom prema Sjedinjenim Američkim Državama.
U razgovoru je pomenut plan povezan sa ostrvom na kojem žive flamingosi, a koje je, prema navodima iz emisije, namenjeno porodici Tramp. Marković je ovaj detalj povezao sa onim što je opisao kao "flamingo revoluciju", uz napomenu da protesti imaju i ekološku dimenziju.
"U Albaniji je nešto drugo, to je suverenistička pobuna, jer Albanci koji se bune smatraju da ne treba da budu američka kolonija. Interesantno je da je sada došlo do afirmacije Envera Hodže u njihovim redovima, jer kažu: 'Ovi sada su poltroni Amerike, a mi želimo nezavisnu Albaniju'", rekao je Marković.
Marković je podsetio na burnu istoriju Albanije i reakcije stanovništva na ranije krize, ističući da ga njihova spremnost na radikalne poteze iznenađuje.
"Albanci su, kad je pala piramida na štednju u Albaniji, srušili državu. Mi kad su pali Dafina i Jezda, mi nismo pisnuli. Ali oni su srušili državu, zapalili kasarne. Neverovatno, njihova borbenost zapanjuje, pogotovo što je to jedan narod koji živi u najstrašnijoj diktaturi i pod stegom", rekao je Marković.
"I sad, ova flamingo revolucija je jako neobična, jer ima i ekološki aspekt. Recimo, ova generacija zumera ima jednu zajedničku osobinu: oni vole ekologiju", zaključio je Marković.
Kurir.rs