Kocke uranijuma otkrile veliku tajnu Hitlerovog nuklearnog programa: Evo zašto nacisti nisu napravili atomsku bombu
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Novo istraživanje kocki uranijuma i arhivskih dokumenata pokazuje da je nemački nuklearni program bio mnogo dalje od uspeha nego što se ranije tvrdilo.
- Poslednji reaktor B8 iz 1945. nije dostigao kritičnost, a za rad mu je nedostajalo mnogo više uranijuma i teške vode nego što se mislilo.
- Sabotaže u Norveškoj i manjak resursa dodatno su usporili program, ali ključni problem bili su i tehnički i organizacioni nedostaci.
Novo naučno istraživanje pokazuje da su nemački naučnici bili mnogo dalje od funkcionalnog nuklearnog reaktora nego što se ranije verovalo.
Do ovog zaključka istraživači su došli proučavajući dve sačuvane kocke prirodnog uranijuma, ali i istorijske dokumente, tehničke izveštaje i prepisku iz ratnog perioda. Analiza je otkrila da poslednjem nemačkom eksperimentalnom reaktoru nije nedostajalo tek malo materijala da proradi, već znatno veće količine ključnih sastojaka koje tadašnja Nemačka nije mogla lako da obezbedi.
Kocke uranijuma otkrile koliko je projekat zaostajao
Nemački nuklearni program, poznat kao „Uranijumski projekat“, obuhvatao je istraživanja koja su trebalo da pokažu kako se energija iz atomskog jezgra može iskoristiti. Jedan od njegovih najvažnijih ciljeva bio je razvoj eksperimentalnog reaktora, jer je takav uređaj mogao da otvori put ka proizvodnji plutonijuma, materijala koji se može koristiti u nuklearnom oružju.
Poslednji veliki nemački pokušaj bio je reaktor B8, sastavljen 1945. godine pod vođstvom fizičara Vernera Hajzenberga. Umesto goriva u obliku šipki kakve se često povezuju sa današnjim nuklearnim reaktorima, koristio je kocke prirodnog uranijuma koje su bile raspoređene u posebnoj konstrukciji i okružene teškom vodom.
Zašto je teška voda bila toliko važna?
Da bi nuklearni reaktor radio, nije dovoljno samo imati uranijum. Kada se jezgro atoma podeli, oslobađaju se energija i neutroni, koji mogu da izazovu nova cepanja. Da bi se reakcija održavala, potrebno je pažljivo podesiti uslove u kojima se ti neutroni kreću, a za to se u određenim reaktorima koristi takozvani moderator, odnosno materijal koji ih usporava.
Nemački naučnici oslanjali su se na tešku vodu, koja izgleda gotovo isto kao obična, ali sadrži drugačiji oblik vodonika, poznat kao deuterijum. Ona može efikasno da usporava neutrone, a da ih pritom ne apsorbuje previše, zbog čega je bila važna za konstrukciju reaktora B8. Problem je bio u tome što je Nemačka imala ograničene zalihe ove supstance.
Sabotaže su dodatno poremetile nemačke planove
Važan izvor teške vode za nemački program bilo je postrojenje kompanije Norsk Hydro u norveškom Vemorku. Tokom rata, saveznici su nastojali da spreče da ova supstanca stigne do nemačkih naučnika, pa su postrojenje i transportni pravci postali mete sabotaža i vojnih akcija.
Sabotaže u Norveškoj postale su jedan od najpoznatijih primera pokušaja da se nacističkom režimu uskrate resursi važni za ratnu tehnologiju. Ipak, nova analiza ukazuje na to da problemi nemačkog programa nisu bili samo posledica ometanja proizvodnje i isporuke jer čak i kada se pogleda sam dizajn reaktora, potrebne količine materijala bile su daleko veće od onih kojima je Nemačka raspolagala.
Naučnici ponovo proverili Hajzenbergove tvrdnje
Kada su američke snage 1945. godine pronašle i demontirale reaktor B8, on nije dostigao takozvanu kritičnost. Taj izraz u nuklearnoj fizici označava stanje u kojem se lančana reakcija održava sama, bez potrebe za dodatnim izvorom neutrona, što ne znači da bi reaktor eksplodirao, već da bi nuklearna reakcija mogla neprekidno da se odvija.
Hajzenberg je posle rata tvrdio da je njegov eksperiment bio blizu tog praga i da mu je nedostajala relativno mala količina uranijuma. Novo istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu PNAS Nexus, osporava tu procenu. Analizirajući sačuvane uzorke i istorijske podatke, naučnici su napravili detaljniji model reaktora i izračunali koliko bi mu materijala zaista bilo potrebno.
Nemci nisu mogli jednostavno da zamene tešku vodu grafitom
Istraživači su proverili i da li je Nemačka mogla da upotrebi grafit, koji se takođe koristi za usporavanje neutrona u pojedinim vrstama reaktora. Međutim, grafit kojim su nemački naučnici raspolagali sadržao je nečistoće, uključujući bor, koji apsorbuje neutrone i tako otežava održavanje lančane reakcije.
Prema proračunima, reaktoru B8 bilo je potrebno približno dvostruko više uranijuma i oko 2,2 puta više teške vode nego što je imao. Istraživanje je pokazalo da bi nedostatak bio toliko veliki da nemački naučnici tokom rata nisu imali dovoljno raspoloživih zaliha da osposobe taj reaktor, čak ni kada se uzme u obzir mogućnost drugačijeg rasporeda materijala.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.