UŽIVO "ŠTA GOD DA BUDE, NEMOJTE TO DA SMETNETE SA UMA" Vučić otkrio šta je rekao Milici, Vukanu i Danilu: To je pitanje stanja duha i ništa drugo
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Vučić je u emisiji govorio o porodici, poručivši deci da se uvek bore i da ne zaborave da je sve pitanje stanja duha.
- Istakao je da najviše veruje u rad i disciplinu, uz tvrdnju da ga i kratki odmor odmah košta u rezultatima.
- Otkrio do sada nepoznate detalje iz privatnog života.
Aleksandar Vučić, nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" gost je emisije "Magazin In" kod voditeljke Sanje Marinković. U novom izdanju emisije Sanja Marinković ugostila je i Nadeždu Biljić, Zoricu Brunclik, Snežanu Savić i Jelenu Karleušu.
Vučić je na početku istakao da u politici kada je nasmejan znači da nešto nije dobro, ali da to sada nije slučaj i da su dame u njegovom okruženju, ali i drugi ljudi, zaštićeni.
- Verujem da sam neko ko mnogo voli svoju decu, da li sam sve učinio da njima bude lakše i bolje? Nisam siguran. Uvek su majke te koje najveći teret preuzmu na sebe. A ja, onaj lepši deo, ljubakanje, maženje, ja to uzmem za sebe, sebično.
Na pitanje o tome kako izgleda njegovo jutro, Vučič ističe:
- Ne doručkujem, ne pijem kafu. Svaki čovek spava. I ljudi se valjda ponose kad malo spavaju. Ja ne. Ja bih voleo da spavam više, ali sam naučio da ustajem rano, tako da. .. rano odem, kasno dođem. Ali ja sam sad običan čovek, nemam nijednu funkciju. I svi što hoće da me smene sa nečega, ne znam sa čega da me smene, pošto ja nisam član nijednog upravnog odbora, nijednog nadzornog odbora, baš nijednu funkciju nemam.
Otkrio je i da se ljudi prevare kada pomisle da odluke donosi na prečac.
- Ali to ljudi svi misle. I onda ljudi kažu: "On se brzo naljuti", ali onda se i odljuti, pa ovako, onako. Nijedno od toga nije tačno. Teško se naljutim, ali se još teže odljutim.
- Znam šta je sve u igri, a nikada ne možete do kraja ni da kažete ljudima i ono što znate. A u takvim uslovima, ja verujem da samo onaj koji gubi, njemu je uvek sve lako i jednostavno. Meni nije. Meni su teški dani, naporni dani, a brinem. Kad sam bio sa Ištvanom, pokojnim Ištvanom putovali smo vozom Beograd-Subotica, i Ištvan je osećao da mu se bliži kraj. Borio se, bio je jak, vrlo jak čovek, ali osete to ljudi negde. I razgovarali smo, i posebno kad sam bio kod njega u bolnici, nikada iskrenije i otvorenije. I on mi je rekao: "Znaš, na kraju se mi svi merimo po tome šta je ostalo i šta smo uradili. I šta god ko govorio, i kako god ko govorio, vi ljudi, ja nisam u stanju sada sat vremena da govorim bez prekida, da vam navedem šta smo mi sve veliko uradili. Samo veliko. Neću o malim stvarima." Toliko je promenjeno lice Srbije, samo što mali broj ljudi to hoće da prizna, mali broj ljudi hoće o tome iskreno da govori, zato što ako oni nisu u tome učestvovali, onda mora da je sve loše. I obratite pažnju danas, kada me napadaju, reći ću vam nešto što inače ne govorim. Obratite pažnju kada rade svoje spotove. Na stranu što zaborave radnika, seljaka, studenta, mladog čoveka, čak ih i ne pominju. Dobro. Ali oni se štite, oni ne mogu da izađu sa imenom nekoga za koga će da kažu: "Evo, taj će da ga pobedi u duelu, taj će da ima bolje argumente. " Ne, ne. Oni govore profesori, inženjeri, ekonomisti. Ajde da obuhvatim celu profesiju, pa da mi kažemo svima svi ste otprilike ugroženi od nekog tamo zlog Vučića i zato ćemo mi svi da idemo ujedinjeno protiv njega. Ali to vam je uvek sindrom onih koji nisu zadovoljni svojim uspehom. Koji su nesigurni, naravno i traže opravdanje za svoju negativnu emociju u kolektivu. Psiholozi bi rekli: neretko u čoporu, ali šta da radite.
- Ja verujem i rekao sam to svojoj deci i Danilu i Milici i Vukanu. Rekao sam im: šta god da bude, kako god da bude, dobro, loše, bilo šta, bilo kad, samo nemojte da smetnete s uma tata će da se bori uvek i nikad mi ništa ne mogu. To je pitanje stanja, stanja duha, i ništa drugo. Tako da, kad odlučiš da se boriš, onda šta ti ko može.
"Da li misliš da mlađe generacije koje te danas gledaju u ovoj emisiji treba da razumeju o životu pre nego što bude kasno"
- Moj odgovor je gluplji i mnogo jednostavniji nego što očekujete. I kad sam to shvatio, sebi sam otvorio vrata i rekao sam sebi: niko ne može da bude u tome jači i uspešniji od tebe. A to je da radiš, da radiš, da radiš, da se boriš, da se trudiš, i šta god radio neko, i koliko god silom išao, na kraju nečiji rad ne može da pobedi. I naučio sam to i kada sam propao u košarci, više zbog nerada, a ja se vadim da je to zbog, kao, povrede, ali nisam bio dovoljno spreman fizički da napredujem, nisam mogao da izdržim taj i taj napor. Onda sam u školi bio nešto bolji, onda sam rešio da na fakultetu budem jedan od najboljih, u tome sam uspevao, ali je to zahtevalo ustajanje u 3 i 4 ujutru, po mesec dana da izađem jedanput ili dvaput sa devojkom negde, a da sve ostalo vreme stvarno učim. Ja nisam od onih koji kažu: "To ću lako", pa to kod mene ne ide lako. To je kod mene bilo teško. Znate Andrića kad su pitali kako pišeš, a ja sam samo običan čovek, za razliku od takvog genija. Dakle, on je rekao: "Pišem teško. I naporno mi je da pišem. Moja rečenica nije jednostavna. " Ali zato, valjda, je i toliko poštovan, i zato je jedini nobelovac. Ja sam se trudio da radim, i u svemu u čemu sam zaostajao, trudio se da nadoknadim. I sad bih deci rekao to sam od Pereca naučio. On mi je rekao: "Mladi ljudi moraju da počnu rano da rade, kao što mi moramo da učimo, mi matori. " Promenila su se vremena. Danas naši mladi ljudi, ja to vidim ponekad i kod svog Danila, još više kod Vukana koji je mlađi mnogo. Vidim da on u nekim stvarima koje ja ne razumem, ne umem da drndam taj telefon kao on i sad nešto ne znam: "E, tata, pa ti to ne znaš", i tako dalje. I vi vidite kod deteta da on, što je prirodno, već i u tim godinama, iako je tek 9 godina ima, misli da mnoge stvari zna mnogo bolje. I sad, kako ga naučiti, kako ga naučiti da mora da radi više, da uči više, kao i svakog drugog. To je jedino što znanje i rad ne može niko da vam oduzme. A ovo sve ostalo, nekad vam oduzme priroda, nekad vam oduzme život, silom prilika se nešto desi, a ovo je nešto što niko nikada ne može da vam oduzme dok ste živi. Tako da, moja je preporuka za ljude: samo rad, i samo rad pod pritiskom, i još više pritiska, i još više rada. Ja sam sad vrlo umoran, veoma umoran, dakle.
- Ne, sad kažem, fizički sam neverovatno koliko sam iscrpljen, ali i osećam to. Osećam to na svom telu. Ali ja sebi ne dozvoljavam, ne dan odmora, ne dozvoljavam 3 sata odmora. Neću, jer sutra ću sebe da kritikujem što nisam to i to uradio, što sam se opustio, zašto sam mislio da će proći i bez tog rada, i tako dalje. I sad, da vidite neverovatnu stvar, kako to, kao da neko odozgo gleda. Uzmem u jednom danu sat i po ili dva odmora. Sat i po ili dva odmora. Dobro. Ja sutradan u istraživanju vidim na 0,1 ili 0,2% da ta 2 sata ja nisam radio. Nećete verovati. Odmah osetim. Na 0,1, na 0,2%, ja to vidim.
Sanja Marinković je pustila prilog iz svoje emisije od pre 20 godina kada je Vučić gostovao i rekao da nije razmišljao o tome da li će biti predsednik Srbije.
- Koliko se nadam tome da šetam unučiće. Čini mi se da je Milica bliža tome, koliko god bila mlađa. Danilo je pristojno i lepo vaspitan, ali to je... Ako može da izađe još jedno veče, pa još jedno veče, i tako. Verujem da će biti marljiviji u životu.
- Ja Vukana teram da me grli i kad mu jeste i kad mu nije do toga - otkrio je Vučić.
Vučić je potom odgledao priloge iz emisije kada su mu deca bila mala i govorila o tome da im je tata dobar u poslu, da liče na njega i da su ponosni i na njega i na mamu.
- Njih dvoje su veliki danas, veliki svoji ljudi, i opet znam da imaju danas na kraju, osim što imaju i jedno drugo, imaju samo mene, tako da. .. Ta veza između nas je veoma jaka. I Milica, koja je uvek bežala i od javnosti i od svega, danas se trudi da mi pomogne iza zavese, što bi se reklo, svojim znanjem, pošto dosta zna. Danilo to ne krije. Srećan sam što je Vukan, onako, blagorodno dete, ali to je zahvaljujući majci, Tamara o njemu brine na izuzetan način. A što se njih tiče, nikad ne znam jesam li dovoljno dobar otac i kad vidim koliko su i čemu sve bili izloženi, znam da sam bar jednim delom za to kriv, ali ih je to napravilo jačim. To ih je napravilo i snažnijim.
- Kad mi je Milica dovela momka i sad došla porodica, on je stranac, i sad došli oni svi i možete misliti oni mi saopštavaju da je to ozbiljna veza, a Milica "tata, molim te, samo budi normalan, tata samo budi nasmejan, molim te, samo nemoj da ih preplašiš. Onaj tvoj izraz lica. A onda Milica, kad se završilo," dobro, bolje je prošlo nego što sam mislila".
- Ljudi, vi vidite da stvarno postoje hiljade ljudi koji ne plaćaju alimentaciju. Ne plaćaju za svoju decu, neverovatno. Ja ne mogu da razumem da neko može da podigne ruku na ženu. Ja to stvarno ne mogu da razumem, to je pod broj 1. A još jednako ne mogu da razumem da nisi u stanju i da ne želiš da izdržavaš svoju decu.
- Rekla je Snežana kako joj zameraju i kažu da podržava da bi nešto dobila. To rade ljudi uvek polazeći od sebe. Kada god to kažu, u 100% slučajeva govore o sebi. Jer oni ne mogu da zamisle da neko ima neki drugi razlog. Oni ne razumeju šta je vrlina promišljanja, ili čak razmišljanja, samo na drugačiji način. Oni to ne mogu da shvate, jer su oni sebe ubedili da su oni geniji, da su oni klasa iznad u svemu. I da su oni prava strana, a da na drugoj strani nema nikoga ko ima morala ili bilo šta. Sledstveno tome, ona mora da ima neki drugi razlog zbog čega bi to radila, za razliku od njih, koji naravno imaju takve razloge, i to im je prvi razlog koji im je pao na pamet, ali će to da negiraju i da to prebacuju na druge.
- Ljudi glasaju po sopstvenoj savesti i tako će biti i u sledeću nedelju. A ja sam beskrajno zahvalan svim divnim ljudima koji su nas u teškim trenucima, pod nemogućim pritiskom, nemogućim pritiskom. Ja znam koliko je to menjalo živote ljudima. Meni je život ovakav svaki dan i biće svaki dan do kraja života, kako god i šta god bilo. A njima nije, oni nisu dužni da to trpe. Trpeli su zato što je to bio način da oteraju sve one koji imaju hrabrosti da kažu nešto drugačije ili da im se suprotstave, da nikome to ne padne na pamet. I zato sam posebno zahvalan ženama u Srbiji koje su i ovom prilikom se pokazale kao hrabrije. Zahvalan i Snežani, i Zorici, i Jeleni, i Nadeždi.
Vučić je otkrio i kako prepoznaje da neko laže.
- Umem pomalo da čitam ljude po govoru tela. Jedan sam od retkih koji je Jaspersa pročitao celog, u ovoj našoj zemlji, a ponešto me je i iskustvo naučilo, ali ne oslanjam se na to, uvek na činjenice.
- Kada drži ruke ispod stola, a ne na stolu - tada laže.