Od pesme Ramštajna do muškog akta: Umetnik Luka Jendrišek otvorio najkontroverzniju izložbu u Beogradu
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- „Da li je homoseksualnost zaista pretnja društvu? Odgovor se krije na ovoj beogradskoj izložbi!"
- „Gubitak moći ili oslobođenje? Pogledajte kako izgleda ultimativni strah svakog muškarca na platnu!"
- „Zašto sva odstupanja od norme pripisujemo traumi? Umetnik Luka Jendrišek ima brutalan odgovor!"
Zašto se homoseksualnost u patrijarhalnom društvu doživljava kao pretnja?, ovim pitanjem bavi se umetnik Luka Jendrišek u svojim radovima koji su predstavljeni na izložbi „Košmar svih očeva", otvorenoj u Galeriji Novembar. Kroz radove, Jendrišek preispituje tradicionalne predstave o muškosti, moći i kontroli, ali i odnos društva prema onima koji odstupaju od ustaljenih normi.
Naziv izložbe potiče iz pesme "Mann gegen Mann" nemačkog benda Rammstein (Ramštajn), koja govori o gej muškarcu čiju seksualnost društvo vidi kao izdaju tradicionalnih vrednosti. Polazeći od ove ideje, Jendrišek istražuje zašto se homoseksualnost doživljava kao pretnja postojećem poretku i kako je strah od različitosti povezan sa strahom od gubitka muškosti i društvene moći.
„Glavni motiv za radove predstavljene na izložbi „Košmar svih očeva" je bio bes. To je bes izazvan potrebom ljudi, ljudi iz moje bliske okoline, ali i šire, da opravdanje za bilo koje odstupanje od patrijarhalne, heteronormativne norme, očekivanja rodnih i seksualnih uloga, traže u traumi ili poremećaju. Radovi na izložbi se mogu posmatrati kao ostaci tog besa i oni nas suočavaju sa neopravdanim strahom patrijarhalnog društva od ultimativnog kraja - kastracije, gubitka potencije", objasnio je Jendrišek.
U središtu izložbe nalazi se muško telo, ali ne kao simbol snage i autoriteta, već kao izraz ranjivosti, straha i unutrašnjih sukoba. Jendrišek prikazuje povređena tela, daleko od tradicionalnih ideala muškosti, dok motiv kastracije postaje simbol gubitka moći i kontrole. Na taj način umetnik preispituje predstavu da muškarac mora da bude snažan, dominantan i da se uklapa u unapred određene društvene uloge.
Izložba otvara i pitanje koliko takva očekivanja ograničavaju slobodu pojedinca da živi u skladu sa sopstvenim identitetom i seksualnošću. Ono što patrijarhalno društvo doživljava kao gubitak moći, za pojedinca može predstavljati oslobađanje od nametnutih pravila i mogućnost da sam odredi ko želi da bude.
„Muški akt je tema o kojoj se ne piše mnogo i bilo mi je zanimljivo da temi pristupim iz psihoanalitičke ali i feminističke perspektive, iako se posmatraju kao suprotstavljene. Pristup kastracionom strahu kao strahu od gubitka moći u kontekstu feminizma je kritika maskuliniteta koji počiva na dominaciji. Takođe, veoma mi je inspirativan Lukin pristup slikarstvu, spor i temeljan suprotno zahtevu za hiperprodukcijom - njegova posvećenost je gotovo religiozna, ta platna i slike na drvetu vas nagone da zastanete i nad njima kontemplirate i društvene fenomene i sopstvene emocije", ističe kustoskinja izložbe Ana Simona Zelenović.
Izložba „Košmar svih očeva" otvorena je do 22. novembra, a posetioci je mogu pogledati tokom radnog vremena galerije u Kursulinoj 22.