SATELITI SNIMILI "NEMAN" U SIBIRU KOJA NEPRESTANO RASTE! Ogromna pukotina u Rusiji se utrostručila, progutala led zapremine 14 piramida i oslobađa opasne gasove
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Batagajska megadepresija u Sibiru nastala je otapanjem permafrosta i danas je duga oko kilometar, široka 800 metara i duboka 50 metara.
- Istraživači navode da se udubljenje godišnje povećava za oko milion kubnih metara i oslobađa 4.000 do 5.000 tona ugljenika.
- Naučnici upozoravaju da otapanje permafrosta može da pojača emisije metana i ugljen-dioksida i ubrza dalje zagrevanje planete.
Batagajska megadepresija nastala je usled otapanja trajno smrznutog tla, a naučnicima je važna jer im pomaže da razumeju kako zagrevanje planete menja arktički pejzaž i šta bi to moglo da znači za budućnost klime.
U Sibiru se nalazi ogromna pukotina u zemlji koja se neprestano širi i toliko je velika da se jasno vidi na satelitskim snimcima. Prema podacima Američkog geološkog zavoda (USGS), Batagajska megadepresija, poznata i kao "vrata pakla", dugačka je oko kilometar, široka 800 metara i duboka 50 metara.
Zauzima površinu od približno 81 hektara, a njen razvoj prati se satelitskim snimcima. Batagajska megadepresija nastala je usled otapanja trajno smrznutog tla, a naučnicima je važna jer im pomaže da razumeju kako zagrevanje planete menja arktički pejzaž i šta bi to moglo da znači za budućnost klime.
Ono što na prvi pogled izgleda kao krater zapravo je posledica otapanja trajno smrznutog tla, odnosno permafrosta. Prema podacima Američkog geološkog zavoda, udubljenje se između 1991. i 2018. godine utrostručilo, dok se njegova zapremina danas povećava za približno milion kubnih metara godišnje.
Batagajska megadepresija nalazi se u ruskom Sibiru, u blizini mesta Batagaj, po kojem je dobila ime. Njeni počeci vidljivi su na satelitskim snimcima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, iz 1965. godine, na kojima se može uočiti tek uska pukotina u zemlji. Danas je reč o ogromnom udubljenju sa strmim ivicama, jasno vidljivom čak i iz svemira.
Kako je nastala ogromna pukotina u Sibiru?
Batagajsko udubljenje zapravo nije krater nastao udarom meteorita ili vulkanskom aktivnošću. Naučnici ga svrstavaju među takozvana retrogradna klizišta nastala otapanjem permafrosta, a zbog izuzetnih dimenzija nazivaju ga megadepresijom.
Permafrost je sloj tla koji ostaje smrznut najmanje dve uzastopne godine, a u mnogim delovima Arktika smrznut je hiljadama godina.
Kako se taj deo planete zagreva brže od ostatka Zemlje, led u tlu počinje da se otapa. Zemljište gubi stabilnost, urušava se, a materijal sa ivica klizi prema unutrašnjosti udubljenja.
Slični procesi odvijaju se na hiljadama lokacija širom Arktika, ali je Batagajska megadepresija zbog svoje veličine postala jedan od najpoznatijih primera takve pojave.
"Permafrost nije baš najfotogeničnija tema. Uglavnom govorimo o smrznutoj zemlji ispod površine, koju često ne možete da vidite dok se na neki način ne otkrije, kao što je slučaj sa ovom megadepresijom", rekao je za Biznis insajder Rodžer Majklidis, geofizičar sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu.
Naučnici upozoravaju na opasnost od oslobađanja gasova
Naučnike ne zabrinjava samo ubrzano širenje udubljenja, već i ono što se događa kada se permafrost otopi.
U smrznutom tlu hiljadama godina sačuvani su ostaci biljaka i životinja. Kada se zemljište odmrzne, ti organski materijali počinju da se razgrađuju i pritom oslobađaju ugljen-dioksid i metan, gasove sa efektom staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi.
Tako nastaje potencijalno opasan začarani krug: globalno zagrevanje podstiče otapanje permafrosta, a gasovi oslobođeni iz tla dodatno zagrevaju planetu i ubrzavaju dalje otapanje.
Permafrost prekriva oko 15 odsto kopnene površine severne hemisfere, a procenjuje se da sadrži približno dvostruko više ugljenika nego što ga trenutno ima u atmosferi.
Jedno istraživanje procenilo je da bi emisije nastale otapanjem permafrosta do 2100. godine mogle da dostignu nivo uporediv sa emisijama velike industrijske države, ukoliko države i industrije ne smanje sopstvene emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Ipak, naučnici još ne znaju dovoljno o svim aspektima tog procesa, niti o tome koliko će snažno uticati na buduće klimatske promene.
"Postoji mnogo toga što još ne znamo o toj povratnoj sprezi i o tome kako će se ona razvijati. Međutim, postoji mogućnost veoma velikih promena u klimatskom sistemu tokom izuzetno kratkih geoloških razdoblja", upozorio je Majklidis 2024. godine.
Udubljenje se svake godine povećava za milion kubnih metara
U istraživanju objavljenom u junu 2024. godine u naučnom časopisu "Geomorphology", istraživači su kombinovali satelitske snimke i podatke prikupljene dronovima kako bi izradili trodimenzionalne modele Batagajske megadepresije i izračunali koliko se brzo širi.
Rezultati su pokazali da se na toj lokaciji otopila količina leda i permafrosta uporediva sa zapreminom približno 14 velikih piramida u Gizi.
Zapremina udubljenja povećava se za oko milion kubnih metara godišnje.
"Te vrednosti su zaista impresivne", rekao je za Biznis insajder Aleksandar Kizjakov, glavni autor istraživanja i naučnik sa Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov.
Dodao je da rezultati pokazuju koliko brzo permafrost može da se razgrađuje i nestaje.
Istraživači su procenili i da megadepresija svake godine oslobađa između 4.000 i 5.000 tona ugljenika.
To je, prema poređenju iz istraživanja, približno jednako godišnjim emisijama povezanim sa potrošnjom energije u 1.700 do 2.100 američkih domaćinstava.
Za geofizičara Majklidisa te brojke nisu iznenađujuće, ali smatra da su korisne za izradu modela kojima se procenjuju buduće otapanje permafrosta i povezane emisije.
Batagajska megadepresija otkriva budućnost Arktika
Naučnici ističu da Batagajska megadepresija nije važna samo zbog svojih dimenzija. Ona pruža retku priliku za neposredno proučavanje procesa koji se inače odvijaju skriveni ispod površine zemlje.
Istraživanje takvih ekstremnih lokacija može pomoći u razumevanju načina na koji će se slične pojave razvijati u drugim delovima Arktika.
Pritom nije neophodno da druga udubljenja dostignu veličinu Batagajske megadepresije kako bi imala značajan uticaj na klimu.
"Mislim da iz Batagajske megadepresije možemo mnogo da naučimo, ne samo o tome kako će se ona razvijati, već i o tome kako bi se slične pojave mogle razvijati širom Arktika. Čak i ako su deset ili sto puta manje, fizički procesi u osnovi su isti", zaključio je Majklidis.
(Kurir.rs/vecernji.hr)