"U BIH DOBIJEŠ SAMO STISAK RUKE!" Od spavanja u automobilu do svetskog trona: Majdov otkrio porodične žrtve, borbu sa kreditima i zašto je izabrao Srbiju!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Nemanja Majdov je ispričao kako je od nastupa za BiH prešao da se takmiči za Srbiju, što je označilo prekretnicu u njegovoj karijeri.
- Otvoreno je govorio o teškim počecima, putovanjima sa ocem i bratom i spavanju u automobilu na turnirima.
- Presudan trenutak bio je poziv iz srpskog džudoa posle osvajanja Evrokupa u Zagrebu, a vrhunac je stigao titulom svetskog šampiona 2017.
Nemanja Majdov danas je jedan od najuspešnijih džudista svoje generacije, svetski šampion iz 2017. godine i osvajač brojnih evropskih odličja. Međutim, put do vrha bio je sve samo ne lak! Rođen u Istočnom Sarajevu, karijeru je započeo pod zastavom Bosne i Hercegovine, a potom prešao da se takmiči za Srbiju.
U podkastu "Inkubator" otvoreno je govorio o teškim počecima, putovanjima sa ocem i bratom, spavanju u automobilu i trenutku kada je stigao poziv koji mu je promenio karijeru.
Nemanja Majdov godinama je gradio ime u svetskom džudou, a najveći uspeh ostvario je 2017. godine, kada je postao svetski šampion. Iza medalja, titula i velikih takmičenja, međutim, krije se priča o odricanju, porodičnoj podršci i počecima u kojima ništa nije dolazilo lako.
Srpski džudista rođen je u Istočnom Sarajevu, a prve međunarodne nastupe imao je predstavljajući Bosnu i Hercegovinu. U razgovoru za podkast "Inkubator" otkrio je kako je došlo do prelaska u Srbiju, zbog čega je taj potez bio važan za njegov sportski razvoj i koliko su se on i njegova porodica žrtvovali da bi stigao do vrhunskog nivoa.
"Osim stiska ruke ne dobiješ ništa"
Majdov je objasnio da se zajedno sa bratom 2013. godine odlučio za promenu sportske sredine. Pre toga je nastupao za Bosnu i Hercegovinu, a već kao kadet beležio je zapažene rezultate na međunarodnoj sceni.
"Brat i ja smo prešli da se borimo za Srbiju 2013. godine. Ja sam se borio za Bosnu i Hercegovinu do 2011. godine, bio sam prvi na svetskoj rang-listi za kadete do 60 kg pod zastavom BiH. Također, 2012. isto sam bio pod BiH, ali osim stiska ruke ne dobiješ ništa. Već sljedeće godine budem seniorski prvak Srbije" ispričao je Majdov.
Prelazak u Srbiju za njega je označio početak drugačijih uslova za rad i napredovanje. Kako je objasnio, podrška koju je dobio omogućila mu je da se ozbiljnije posveti sportu i nastavi da gradi karijeru na najvišem nivou.
Otac ga vozio stotinama kilometara, spavali su u automobilu
Put do velikih uspeha nije bio nimalo jednostavan. Majdov se prisetio perioda kada su putovanja na takmičenja zahtevala mnogo vremena, novca i odricanja. Njegov otac bio je ključna podrška, vozio je njega i brata na turnire, a porodica je morala da se snalazi kako bi uopšte stigla do mesta održavanja takmičenja.
"Tad je taj period bio što smo išli - tata me vodio sa 'stodvadesetčetvorkom' u Kijev, sa autom u Berlin, u Teplice, Lajbnic, Pariz. Tu smo spavali u autima", naveo je Majdov.
Takvi trenuci ostali su duboko urezani u njegovo sećanje. Iako danas iza sebe ima velike rezultate i status jednog od najboljih džudista sveta, Majdov ne skriva da su upravo teški počeci bili važan deo njegovog puta.
"Nijedan šampion ne postaje iz komfor zone"
Majdov ističe da se ne stidi perioda u kojem je njegova porodica morala da ulaže poslednje resurse kako bi mu omogućila da se takmiči. Naprotiv, smatra da su ga upravo takva iskustva oblikovala i naučila koliko je potrebno odricanja da bi se stiglo do vrha.
"To su teška vremena kojih se ja ne stidim, zato što je to moj put i ja nikad ne bih postao šampion kao što sam postao da sam imao sve. Jednostavno, nijedan šampion ne postaje iz komfor zone i niko nikad nije napravio priču iz komfor zone, to da se zna. Pravi šampion, sad govorim o svjetskim nivoima".
Njegove reči oslikavaju koliko su porodična podrška i upornost bili važni u periodu kada uspeh nije bio zagarantovan, a svaki odlazak na takmičenje predstavljao je novi izazov.
Ovako je Srbija otkrila talentovanog džudistu
Majdov je u podkastu otkrio i kako je došlo do toga da ga ljudi iz srpskog džudoa primete. Presudan trenutak dogodio se 2012. godine, kada je osvojio Evrokup u Zagrebu. Njegov rezultat privukao je pažnju tadašnjeg i sadašnjeg predsednika saveza Ivana Todorova, koji je u tom periodu bio povezan i sa Crvenom zvezdom.
Usledio je poziv u Beograd, gde su Nemanja i njegov brat dobili priliku da pokažu šta mogu.
"Tad smo mi, to je 2012. godine, pobijedili Evrokup u Zagrebu i tadašnji, a i sadašnji predsjednik saveza Todorov, koji je tad bio u Crvenoj zvezdi, vidi da sam osvojio taj Eurokup. Pita ko je ovaj mali iz Istočnog Sarajeva. Zovne me Zvezda, tad odem tamo u Beograd kod njih šest mjeseci na pripreme da me vide, ja i brat, da pređemo za Zvezdu. Od tad kreće bukvalno program, finansiranje, sve. Jer ne možeš ti više... Mi smo iscrpili te svoje kredite, tata i mama, za te godine s autima, nemaš ti više gdje dići kredit, nemaš ni 100 kredita" naglasio je Majdov.
Upravo je taj period predstavljao veliku prekretnicu. Nakon godina putovanja i odricanja, Majdov je dobio priliku da trenira u organizovanijim uslovima i da se usredsredi na ono što najbolje radi - da se bori za najviše ciljeve.
Od teških početaka do svetskog trona
Majdov je 2017. godine postao svetski šampion, čime je potvrdio da pripada samom vrhu svetskog džudoa. Tokom karijere osvojio je i evropska odličja, a Srbiju je predstavljao na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. i Parizu 2024. godine.
Njegova priča pokazuje koliko su često iza najvećih sportskih uspeha godine odricanja, podrška porodice i put koji nije bio ni lak ni jednostavan. Od putovanja automobilom i spavanja na putu do svetskog trona, Majdov je prošao dug put - a najteže početke, kako sam ističe, ne bi menjao.