ISPLIVALI DETALJI O NACISTIČKIM POZDRAVIMA, KUKASTIM KRSTOVIMA I PRETNJAMA NASILJEM! Hakeri upali u sistem AfD-a, procurelo više od 421.000 mejlova
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- AfD je potvrdila hakerski upad u sistem hosting provajdera i krađu dela imejlova, dok je na anonimnom sajtu objavljen indeks sa 421.179 navodno ukradenih poruka.
- Objavljeni sažeci pominju nacističke simbole, antisemitizam i pretnje.
- Bild je u delu arhive pronašao autentična stranačka dokumenta, dok AfD tvrdi da aktuelni nalozi rukovodstva nisu kompromitovani.
Alternativa za Nemačku (AfD) potvrdila je 19. oktobra 2026. da su hakeri u septembru upali u sistem jednog od njenih hosting provajdera. Na anonimnom sajtu objavljen je indeks sa 421.179 navodno ukradenih imejlova, uključujući prepisku počasnog predsednika stranke Aleksandera Gaulanda.
Sažeci poruka sadrže navode o kukastim krstovima, nacističkim pozdravima i planovima zaposlenih da nasilno izbace fotografa sa jednog događaja. Međutim, originalne poruke nisu objavljene.
AfD, stranka koja trenutno vodi u nemačkim nacionalnim anketama, saopštila je za Bild da je u septembru 2026. izveden hakerski napad na hosting provajdera koji koristi. U međuvremenu je sajt hexane.cc objavio indeks navodno ukradenih poruka.
Umesto originalnih imejlova, sajt prikazuje softverski generisane sažetke, razvrstane u kategorije poput rasizma i antisemitizma, sa ocenama ozbiljnosti od niske do kritične.
Nalog International Cyber Digest (ICD), koji prati vesti iz sajber bezbednosti, analizirao je arhivu 19. oktobra i naveo da ona uključuje Gaulandovu prepisku, kao i poruke datirane do 12. septembra 2026.
Prema sažecima koje je preneo ICD, Gauland je prosledio imejl iz 2018. o "Hitlerovom hodočašću" bivšeg sudije unutrašnjeg stranačkog suda u Tiringiji. Jedan član okružnog odbora poslao je božićnu čestitku sa kukastim krstom i natpisom "Hajl Hitler".
Zaposleni u sedištu stranke u Berlinu navodno su razgovarali o tome da namame fotografa na događaj i nasilno ga izbace, a prepiska je završena nacističkim pozdravom.
Bild, jedina nemačka redakcija za koju je poznato da je pregledala deo ukradenih dokumenata, pronašao je lične karte, fakture i spiskove članova koji odgovaraju autentičnoj stranačkoj dokumentaciji.
Nacistička simbolika i ekstremistički sadržaji u prepisci
ICD je 19. oktobra objavio pregled najproblematičnijih sadržaja koje je sajt svrstao u kategorije rasizma i antisemitizma. Svi navodi zasnivaju se na automatski generisanim sažecima, dok originalne poruke nisu dostupne.
Aleksander Gauland, jedan od osnivača AfD-a 2013. godine, bio je kopredsednik stranke i njenog poslaničkog kluba u Bundestagu od 2017. do 2021. godine, a danas je počasni predsednik.
Prema jednom sažetku, prosledio je poruku iz 2018. koja se odnosila na "Hitlerovo hodočašće" bivšeg sudije arbitražnog suda tirinškog ogranka stranke. Nije navedeno kome je poruka prosleđena niti da li ju je Gauland komentarisao.
Tirinški ogranak predvodi Bjern Heke, a tamošnja obaveštajna služba klasifikovala ga je kao potvrđeno desničarsko ekstremističko udruženje još u martu 2021.
Drugi sažetak navodi da je jedan okružni predsednik podneo ostavku nakon što je njegov kolega iz odbora poslao božićnu čestitku sa kukastim krstom i nacističkim pozdravom.
U jednoj okružnoj Vocap grupi član stranke navodno se šalio o pretvaranju izbeglica u torbe i čizme, aludirajući na predmete izrađivane od kože i kose zatvorenika nacističkih logora.
Imejl iz 2025. godine, pripisan ogranku u Severnoj Rajni-Vestfaliji, imao je naslov koji pominje zastave sa kukastim krstovima i prodaju droge na stranačkom štandu.
ICD navodi i da su tokom 2026. lokalni ogranci preduzimali mere protiv članova zbog nacističkog transparenta, imitacije Hitlera i poziva da se mitraljezi upotrebe protiv arapskih kriminalnih porodica.
Pretnje i prepiska stranačkih funkcionera
U drugoj prepisci, pripisanoj zaposlenima u saveznom sedištu AfD-a u Berlinu, razmatrano je namamljivanje fotografa na događaj i njegovo nasilno udaljavanje.
Sažetak ne navodi imena zaposlenih, fotografa niti događaj, pa nije poznato da li je plan ikada sproveden.
Bild je objavio da arhiva sadrži poruke pripisane aktuelnoj kopredsednici Alis Vajdel, Gaulandu i poslaniku Bundestaga Lajf-Eriku Holmu, ali nije izneo njihov sadržaj.
Sporne tvrdnje o rukovodstvu AfD-a
Portal Maltese Herald objavio je 20. oktobra tekst u kojem tvrdi da procurela prepiska otkriva antisemitizam, rasizam i nostalgiju za nacizmom među visokim funkcionerima AfD-a.
Prema tim tvrdnjama, Alis Vajdel je Arape, Sinte i Rome nazivala "kulturno stranim narodima", Gauland je opravdavao Hitlerovu invaziju na Poljsku 1939, a poslanik Matijas Helferih sebe je opisivao kao "prijateljsko lice nacionalsocijalizma".
Velt am zontag objavio je poruku pripisanu Vajdel još u septembru 2017. godine. AfD je negirao njeno autorstvo, dok je istraživački portal Korektiv zaključio da ono nije dokazano.
Helferihova izjava potiče iz ranije objavljenih poruka, o kojima se izveštavalo u februaru 2025, kada je ponovo primljen u poslaničku grupu AfD-a. On je tvrdio da je reč o parodiji.
Šta je do sada potvrđeno?
AfD je potvrdio da je došlo do hakerskog napada i kopiranja imejlova.
Bild je pregledao veoma ograničen uzorak dokumenata i pronašao fotografiju lične karte Markusa Fronmajera, zamenika šefa poslaničke grupe AfD-a u Bundestagu, portparola za spoljnu politiku i predsednika ogranka u Baden-Virtembergu.
U uzorku su pronađeni i tuđi identifikacioni dokumenti, fakture, bankovni izvodi, potvrde, pristupnice i spiskovi članova iz okružnih organizacija u Severnoj Rajni-Vestfaliji.
Berlinska istraživačica sajber bezbednosti Lilit Vitman, koja je 2021. otkrila bezbednosni propust u izbornoj aplikaciji Hrišćansko-demokratske unije (CDU), ocenila je 19. oktobra da je curenje podataka autentično i da je opisani način pristupa tehnički moguć.
Sajt navodi da arhiva zauzima 281 gigabajt i da je njen integritet potvrđen kriptografskim kontrolnim vrednostima.
Kako AfD objašnjava napad?
Prema saopštenju AfD-a, napad je brzo zaustavljen, pogođeni korisnici su obavešteni, a aktuelni nalozi saveznog sedišta i rukovodstva nisu kompromitovani.
Međutim, arhiva navodno sadrži poruke datirane do 12. septembra 2026. godine. Stranka nije otkrila koji su nalozi pogođeni, niti je do kraja 19. oktobra imenovala hosting provajdera, precizirala vreme upada ili potvrdila podnošenje krivične prijave.
Činjenica da se poruke Alis Vajdel pojavljuju u arhivi ne znači nužno da je njen nalog hakovan, jer su mogle biti preuzete iz poštanskih sandučića primalaca.
Prema sajtu hexane.cc, kompletna arhiva zauzima 281 gigabajt, dok je nalog Dark Web Intelligence prijavio torent od 281,2 gigabajta. Haker je za ICD tvrdio da kompletni imejl nalozi zauzimaju 302 gigabajta.
Kako su hakeri upali u sistem?
Osoba koja stoji iza napada izjavila je za ICD da je pristup ostvarila preko "jednog neažuriranog stranačkog sajta", odakle je dospela do servera na kojima se nalazila elektronska pošta.
Prema drugom opisu, ulazna tačka bila je internet stranica treće strane.
AfD je potvrdio samo napad na hosting provajdera, dok način upada nije nezavisno utvrđen.
U indeksu arhive jedan server označen je nazivom "afd_exfil", što upućuje na sistem korišćen za iznošenje podataka iz mreže.
Ranije, 3. septembra, Hans-Jerg Jenevajn, portparol poslaničke grupe AfD-a u parlamentu Tiringije, upozorio je kontakte da je sa njegove službene adrese poslata fišing poruka sa PDF prilogom, objavio je Handelsblat.
Ko stoji iza objavljivanja podataka?
ICD je 19. oktobra saopštio da je u kontaktu sa osobom odgovornom za curenje podataka.
Haker je tvrdio da "cilj nije bio uništenje" i da je mogao da onesposobi serversku infrastrukturu stranke i rezervne kopije podataka.
Njegov identitet, povezanost sa eventualnim organizacijama i motivi nisu poznati. Nijedna grupa nije preuzela odgovornost, niti postoje objavljeni dokazi koji bi operaciju povezali sa nekom državom, strankom ili organizacijom.
Operateri su podatke zadržali najmanje pet nedelja nakon datuma najnovijeg imejla, a zatim poruke obradili softverom koji im je dodeljivao kategorije, ocene ozbiljnosti i sažetke.
Sajt sebe opisuje kao "nezavisnu arhivu internih dokumenata, prepiske i evidencija objavljenih u javnom interesu" i tvrdi da su lični podaci svedeni na minimum.
Navodi i da se finansira samostalno, uz mogućnost donacija u kriptovaluti monero.
Ipak, Bild je u dokumentima pronašao imena i kućne adrese običnih članova legalne političke stranke, što dovodi u pitanje tvrdnje o zaštiti privatnosti.
Operateri nisu odgovorili na pitanja Bilda, a pojedine stranice sajta prestale su da rade već 19. oktobra.
Aktivista blizak AfD-u Patrik Kolek naveo je da je jedan nalog na društvenoj mreži X mesecima upozoravao na bezbednosne slabosti stranke, ali ta tvrdnja nije potvrđena.
Prema portalu t-onlajn, tužilaštvo u Koblencu istražuje Koleka u najmanje 18 slučajeva, uključujući opasno širenje ličnih podataka. Policija je 16. septembra pretresla njegov stan, a on negira krivicu.
Spor oko ekstremističkog statusa i moguće zabrane stranke
Savezna služba za zaštitu ustava (BfV), nemačka unutrašnja obaveštajna agencija, klasifikovala je AfD 2. maja 2025. kao potvrđenu desničarsku ekstremističku organizaciju, pozivajući se na neobjavljeni izveštaj duži od 1.000 stranica.
Stranka je osporila odluku na sudu, a Upravni sud u Kelnu 26. februara 2026. zabranio je BfV-u da primenjuje ili javno koristi tu klasifikaciju dok se ne donese odluka u glavnom postupku.
AfD je i dalje pod nadzorom kao organizacija osumnjičena za ekstremizam, što je isti sud potvrdio 2022. godine.
Ogranci u Saksoniji-Anhaltu i Tiringiji imaju status potvrđenih ekstremističkih organizacija prema procenama pokrajinskih obaveštajnih službi.
Lider tirinškog ogranka Bjern Heke dva puta je osuđen 2024. zbog korišćenja zabranjenog nacističkog slogana "Sve za Nemačku".
U Nemačkoj samo Savezni ustavni sud može zabraniti političku stranku, na zahtev Bundestaga, Bundesrata ili savezne vlade.
Grupa od 113 poslanika različitih stranaka podnela je krajem 2024. predlog za pokretanje postupka zabrane AfD-a, ali nije obezbedila većinu.
U junu 2026. Društvo za građanska prava objavilo je izveštaj duži od 1.500 stranica u kojem tvrdi da je AfD protivustavan. Do početka avgusta više od 1.000 advokata, sudija i tužilaca potpisalo je otvoreno pismo kojim se traži pokretanje postupka.
Odbor za pravosuđe parlamenta Tiringije održao je 30. septembra prvo saslušanje o mogućoj zabrani stranke.
Kancelar Fridrih Merc skeptičan je prema toj inicijativi, dok je šef kancelarskog kabineta Torsten Fraj ocenio da nema osnova za pokretanje postupka.
Socijaldemokratski ministar unutrašnjih poslova Tiringije Georg Majer izjavio je 4. oktobra da bi veze AfD-a sa Rusijom mogle biti presudne u eventualnom postupku zabrane.
Za takav postupak ključni su ciljevi i delovanje stranke kao organizacije. Zbog toga bi, ukoliko budu potvrđeni, najveći pravni značaj mogli imati dokumenti koji se odnose na savezno rukovodstvo i postupanje u disciplinskim slučajevima.
Za sada ni BfV ni sudovi nisu saopštili da li bi materijal pribavljen hakerskim napadom mogao da bude korišćen kao dokaz.
Slučaj je izazvao reakcije na društvenim mrežama, gde su pojedini korisnici već počeli da zahtevaju zabranu AfD-a ukoliko se navodi pokažu tačnim.
Slične kontroverze postojale su i ranije. Nemački javni servisi NDR i WDR objavili su 2022. godine oko 40.000 Vocap poruka iz grupe u kojoj je bilo 76 od 92 poslanika AfD-a izabranih 2017.
Među njima su bili pozivi da Angela Merkel bude doživotno zatvorena i rasprava o tome da li stranka želi da bude nacionalsocijalistička ili liberalno-konzervativna.
Najnovije curenje podataka pojavilo se dok sud u Kelnu razmatra ekstremističku klasifikaciju stranke, parlament Tiringije raspravlja o mogućoj zabrani, a AfD se priprema za pokušaj preuzimanja vlasti u Saksoniji-Anhaltu.
(Kurir.rs/Bild/Reuters//Autor: Aleksandar Vulić)