Pa hajde da počnemo od opsesije korupcijom, koja u posvemašnjoj terminološkoj zbrci - naročito zbrkanoj u Srbiji - označava raznorazne muljavine, lopovluke, podmićivanja i potplaćivanja, iako izvorno znači samo „pokvarenost“ iliti preciznije - „pokvarenjaštvo“.
Stvar s korupcijom stoji slično kao sa onim dilberom iz Evanđelja koji je video trun u oku brata svojega, a nije video stovarište građevinskog materijala u svom oku. Što hoće da kaže da se korupcija - u daljem tekstu pokvarenjaštvo - lakše (i radije) vidi kod drugih - pogotovo kod onih koji su na vlasti - nego kod sebe.
Ljudska priroda je sama po sebi pokvarena - ako ne verujete meni, pitajte Porfirija i on će vam to reći (ako mu se drugačije ne naredi) - ali metafizička pokvarenost ljudske prirode nije baš tolika da se ovaj ili onaj čovek ne bi mogao odupreti iskušenju fizičkog pokvarenjaštva, tj. praktikovanju muljavina, lopovluka - da ne nabrajam - ali i mnogo sitnijim pokvarenjaštvima koje mic po mic vode ka velikim.
Sledi kontrolno pitanje: Da li bi korupcija - u srpskom značenju te reči - bila moguća u nekoj zajednici u kojoj uopšte nema (ili ima veoma malo) muškaraca i žena sklonih korupciji (takođe u srpskom značenju reči)? Sledi kontrolni odgovor: Naravno da ne bi. Korupcija nije moguća tamo gde nema korumpiranih i koruptibilnih. Kojih, naravno, u manjoj ili većoj meri ima svuda, tako da i korupcije u manjoj ili većoj meri ima svuda.
Sada ću kao Sokrat pribeći majeutičkoj metodi i prepustiti da sami zaključite da li sam u pravu kad kažem da je stepen korupcije u nekom društvu/nekoj državi proporcionalan broju korupcionaša, korumpiranih i koruptibilnih persona dramatis u tom društvu.
Prelazimo na opsesiju br 2: nepoštovanje zakona i ustava (s napomenom da je sevap ne poštovati Koštuničin lopovski ustav). Sledi kontrolno pitanje slično prethodnom: Šta mislite da li bi bilo moguće ne poštovati ustav - makar bio i lopovski - i zakone u društvu u kome bi 80% populacije striktno poštovalo ustav i zakone.
Bilo bi, fakat, ali vrlo retko i ne bi moglo potrajati. A bilo bi i kažnjivo. Tako da bi se broj onih koji ne poštuju ustav i zakone dodatno smanjivao.
Logično mi dođe da se tamo gde se ustav i zakoni poštuju samo kad se baš mora, gde se masovno traže rupe u zakonu - naročito tamo gde su zakoni „za protivnici“, kao što je to slučaj u Srbiji - korupcija i anomija neće smanjivati, nego će neprestano rasti.
Na redu su srpske opsesija br. 3 i 4. Opsesija (bilo kojom) neočekivanom silom koja će doći niotkuda i rešiti stvar i opsesija „neokaljanim licem“ koje će neočekivana sila doneti, koje će stati na rep korupciji i učiniti da se poštuju ustav i zakoni.
Lepo piše u Bibliji: „Proklet čovjek koji se uzda u čovjeka.“ A da su pisci Biblije živeli u Srbiji, svakako bi dopisali i: „Proklet čovjek koji se uzda i u neočekivanu silu“, tj. koji se nada da će neko drugi uraditi ono što mora uraditi sam.