PROF. DR STEFAN MILOJEVIĆ ZA KURIR: "Kompanije ne propadaju samo zbog manjka novca već i zbog loših odluka onih koji njima upravljaju!"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Prof. dr Stefan Milojević poručuje da kompanije ne propadaju samo zbog manjka novca, već i zbog loših odluka, nejasne odgovornosti i slabog upravljanja rizicima.
- Ističe da rast prihoda ne znači i zdrav posao, jer firma može da izgleda uspešno na papiru, a da istovremeno upada u probleme likvidnosti i dugova.
Korporativno upravljanje nije privilegija velikih multinacionalnih kompanija, već pitanje koje određuje sudbinu svakog biznisa. Kako se donose odluke, ko snosi odgovornost, gde nastaju finansijski rizici i zašto čak i uspešne firme mogu da upadnu u ozbiljne probleme? O ovim pitanjima za Kurir govori prof. dr Stefan Milojević, univerzitetski profesor za uže naučne oblasti “ekonomija i finansije” i “računovodstvo i revizija”, korporativni konsultant i poreski savetnik, sa 15 godina rukovodećeg iskustva u privredi i više od 140 objavljenih naučnih radova u prestižnim naučnim odnosno stručnim časopisima.
KURIR: Profesore Milojeviću, kada se pomene korporativno upravljanje, mnogi pomisle na upravne odbore, direktore velikih kompanija i komplikovane procedure. Zašto bi to zanimalo prosečnog građanina ili vlasnika malog biznisa?
Prof. dr Stefan Milojević: Zato što se korporativno upravljanje ne tiče samo velikih kompanija. Ono se tiče svakoga ko vodi posao, zapošljava ljude, ulaže novac ili želi da zaštiti ono što je godinama stvarao. Zamislite kompaniju koja ima dobre proizvode, kvalitetne zaposlene i dovoljno klijenata, ali u kojoj niko ne zna ko je odgovoran za ključne odluke, troškovi se ne kontrolišu dovoljno dobro, a problemi se prikrivaju dok ne postanu ozbiljni. Takva kompanija može da posluje dobro neko vreme, ali je dugoročno izložena velikim rizicima.
Korporativno upravljanje predstavlja sistem koji povezuje strategiju, odgovornost, kontrolu i poslovne ciljeve. Njegova svrha nije da stvori dodatnu birokratiju, već da omogući da se odluke donose kvalitetnije, rizici prepoznaju na vreme, a resursi koriste racionalno.
Upravo zato smatram da je kvalitetno upravljanje jedna od najvažnijih, a često nedovoljno prepoznatih pretpostavki održivog poslovnog uspeha.Firma može da beleži rast, a da se istovremeno približava ozbiljnom problemu.
KURIR: Kako je moguće da kompanija ostvaruje prihod, širi poslovanje, zapošljava nove ljude, a da se ipak nalazi u opasnosti?
Prof. dr Stefan Milojević: To je jedno od najvažnijih pitanja u poslovanju. Rast prihoda nije isto što i rast profitabilnosti, a profit nije isto što i novac raspoloživ na računu.Kompanija može da ostvaruje sve veći promet, a da joj istovremeno rastu dugovanja, troškovi finansiranja i potraživanja koja teško naplaćuje. Na papiru može izgledati uspešno, dok se u stvarnosti suočava sa problemima likvidnosti. Zato ozbiljno upravljanje zahteva da se poslovanje posmatra iz više uglova: kroz bilans uspeha, bilans stanja, novčane tokove, strukturu obaveza i kvalitet internih kontrola. Moje iskustvo u privredi, finansijama, računovodstvu i reviziji naučilo me je koliko je važno razumeti šta se zaista nalazi iza poslovnih pokazatelja. Brojevi jesu neophodni, ali je još važnije pravilno ih protumačiti i na vreme reagovati. Najskuplje greške često nisu one koje kompanija napravi u jednom danu, već one koje mesecima ne prepoznaje ili ne želi da prizna. Najveći problem nije uvek nedostatak novca, već nedostatak odgovornosti.
O rezultatima poslovanja
KURIR: Kada analizirate poslovanje kompanija, koliko su za rezultate važni ljudi i način na koji se donose odluke?
Prof. dr Stefan Milojević: Izuzetno su važni. Kapital, tehnologija i tržište jesu bitni, ali oni sami po sebi ne garantuju uspeh. Potrebni su ljudi koji razumeju ciljeve, jasna podela nadležnosti i sistem u kojem se zna ko odlučuje, ko kontroliše i ko odgovara za rezultate. U kompanijama u kojima se odgovornost prebacuje sa jedne osobe na drugu, problemi se često ne rešavaju na vreme. Ako rukovodioci nemaju jasne ciljeve, ako se odluke donose bez dovoljno informacija ili ako se loši rezultati prikrivaju, organizacija gubi sposobnost da uči iz sopstvenih grešaka. Važno je i da vrednosti koje kompanija javno zastupa budu vidljive u svakodnevnom ponašanju. Nije dovoljno deklarativno govoriti o integritetu, profesionalnosti i odgovornosti. Te vrednosti moraju da se primenjuju i kada su odluke neprijatne, kada postoji finansijski pritisak ili kada je potrebno priznati grešku.
Dobar sistem upravljanja ne zavisi od toga da li će svaki pojedinac uvek doneti savršenu odluku. On zavisi od toga da li kompanija ima mehanizme da greške prepozna, ograniči njihove posledice i spreči njihovo ponavljanje. Vlasnik firme ne može istovremeno da bude jedini koji odlučuje, kontroliše i procenjuje sopstveni rad.
KURIR: Mnogi preduzetnici u Srbiji navikli su da sve drže pod svojom kontrolom. Da li je to prednost ili slabost?
Prof. dr Stefan Milojević: U početnim fazama razvoja biznisa takav pristup može biti razumljiv. Vlasnik često najbolje poznaje svoje klijente, tržište i proizvod. Međutim, kako kompanija raste, model u kojem sve odluke prolaze kroz jednu osobu može postati ozbiljno ograničenje. Ako svaki ugovor, svaka investicija i svaka operativna odluka zavise od vlasnika, poslovanje postaje sporo, a organizacija previše zavisna od pojedinca. Istovremeno, vlasnik može izgubiti pregled nad detaljima upravo onda kada mu je potreban kvalitetan sistem informisanja i kontrole.
Profesionalizacija upravljanja ne znači da vlasnik gubi kontrolu nad svojom kompanijom. Ona znači da uvodi jasna pravila, pouzdano izveštavanje, odgovarajuću raspodelu ovlašćenja i ljude koji mogu da preuzmu odgovornost za određene oblasti. Pravo pitanje nije da li vlasnik treba da kontroliše poslovanje, već da li je kontrola postavljena tako da kompanija može da funkcioniše kvalitetno i kada vlasnik nije uključen u svaku pojedinačnu odluku. Finansijski izveštaji nisu samo obaveza prema državi, oni su alat za donošenje odluka.
O finansijama
KURIR: Računovodstvo i finansije mnogi posmatraju kao administrativni trošak. Koliko takvo razmišljanje može da košta kompaniju?
Prof. dr Stefan Milojević: Može da košta mnogo, posebno kada se finansijski podaci koriste samo da bi se ispunile zakonske obaveze, a ne i da bi se upravljalo poslovanjem. Kvalitetni finansijski izveštaji omogućavaju rukovodstvu da razume gde se ostvaruje zarada, koji troškovi rastu, koliko je poslovanje zaduženo i da li kompanija ima dovoljno novčanih sredstava za svoje obaveze. Međutim, izveštaji imaju punu vrednost tek kada se pravilno analiziraju i povežu sa poslovnom strategijom. Ako se problem uoči tek kada nastane ozbiljan manjak novca ili kada obaveze postanu teško održive, mogućnosti za reakciju često su mnogo ograničenije.
Zbog toga računovodstvo, finansijsko planiranje, interna kontrola i revizija ne bi trebalo da budu izolovane funkcije. One moraju da pruže podršku kvalitetnom odlučivanju. Tu je važna i poreska komponenta poslovanja. Poresko planiranje mora biti zakonito, stručno i usklađeno sa stvarnim poslovnim aktivnostima. Loše planiranje može nepotrebno povećati troškove i rizike, dok pravilno postavljen sistem pomaže kompaniji da posluje predvidljivije. Dobra kontrola nije znak nepoverenja već zaštita kompanije.
KURIR: Da li uvođenje kontrolnih mehanizama znači da rukovodstvo ne veruje svojim zaposlenima?
Prof. dr Stefan Milojević: Naprotiv. Dobro postavljena kontrola štiti i kompaniju i zaposlene. Ona smanjuje prostor za greške, nejasnoće i potencijalne zloupotrebe, ali istovremeno štiti ljude od toga da budu nepravedno okrivljeni za odluke i procese za koje nisu odgovorni. Kontrola ne treba da bude zasnovana na sumnji, već na jasnim pravilima. Kada se zna ko ima ovlašćenje da odobri trošak, ko proverava dokumentaciju i ko prati realizaciju odluke, smanjuje se mogućnost nesporazuma i povećava transparentnost. Posebno je važno uspostaviti ravnotežu. Previše birokratije može usporiti poslovanje, dok nedostatak kontrole može dovesti do ozbiljnih finansijskih i organizacionih problema.
Cilj nije kontrolisati svaki korak svakog zaposlenog. Cilj je uspostaviti sistem u kojem se važne odluke donose na osnovu relevantnih informacija, u okviru jasnih ovlašćenja i uz odgovarajući nivo nadzora. Mala i srednja preduzeća ne smeju da čekaju krizu da bi profesionalizovala upravljanje.
Saveti za vlasnike kompanija
KURIR: Šta biste savetovali vlasniku kompanije koji želi da unapredi poslovanje, ali nema resurse velike korporacije?
Prof. dr Stefan Milojević: Prvi korak ne mora da bude skup niti komplikovan. Važno je početi od osnovnih pitanja. Da li vlasnik i rukovodstvo imaju jasnu sliku o profitabilnosti poslovanja? Da li se novčani tokovi planiraju ili se reaguje tek kada nastane problem? Da li su odgovornosti zaposlenih precizno definisane? Da li se poslovni rizici redovno procenjuju? Postoji li pouzdan sistem finansijskog izveštavanja? Ako na neka od tih pitanja nema jasnog odgovora, to je signal da postoji prostor za unapređenje.
Zatim je potrebno uspostaviti nekoliko praktičnih mehanizama: redovno praćenje ključnih finansijskih pokazatelja, jasne procedure za odobravanje značajnih troškova i investicija, razdvajanje ključnih odgovornosti gde god je to moguće i periodično preispitivanje poslovnih ciljeva. Nije svakoj kompaniji potreban isti model upravljanja. Rešenja moraju biti prilagođena veličini, delatnosti, strukturi vlasništva i rizicima kojima je poslovanje izloženo.
Najvažnije je da kompanija ne čeka da se pojavi ozbiljan problem kako bi počela da uređuje sistem. Profesionalno upravljanje ima najveću vrednost upravo onda kada pomaže da se problemi spreče ili otkriju dok su još rešivi. Korporativno upravljanje je investicija u dugoročnu vrednost kompanije.
KURIR: Kako vidite značaj korporativnog upravljanja za budućnost poslovanja u Srbiji?
Prof. dr Stefan Milojević: Verujem da će kvalitet upravljanja biti sve važniji za kompanije koje žele da rastu, privlače investicije, razvijaju partnerstva i posluju na zahtevnijim tržištima. Investitori i poslovni partneri ne procenjuju samo trenutni finansijski rezultat. Važni su im i kvalitet informacija, predvidljivost poslovanja, način upravljanja rizicima, transparentnost i sposobnost organizacije da ostvaruje rezultate na održiv način. Kompanija koja ima dobar sistem upravljanja lakše pokazuje da razume svoje poslovanje i da može odgovorno da upravlja resursima. To ne garantuje uspeh, ali stvara čvršću osnovu za donošenje odluka i dugoročni razvoj.
Kao univerzitetski profesor, autor više od 140 naučnih radova i stručnjak sa 15 godina iskustva na rukovodećim pozicijama u privredi, smatram da je posebno važno povezati teorijska znanja sa praktičnim izazovima poslovanja. Nauka pruža analitičke okvire, a iskustvo iz privrede pomaže da se razume kako se odluke sprovode u stvarnim organizacijama.
Moja profesionalna interesovanja usmerena su upravo na razumevanje veze između finansijskih pokazatelja, kvaliteta upravljanja, odgovornosti i dugoročne uspešnosti kompanija.
Na kraju, korporativno upravljanje ne treba posmatrati kao formalnost koju kompanija mora da ispuni. Ono je način da se smanji neizvesnost, unapredi odgovornost i stvore bolji uslovi za održiv rast. Kompanije ne grade svoju budućnost samo onim što prodaju i koliko zarađuju, već i načinom na koji donose odluke, upravljaju rizicima i preuzimaju odgovornost za svoje rezultate. Poslovni rezultati nisu samo odraz tržišnih okolnosti, već i kvaliteta upravljačkih odluka i organizacionih mehanizama.
(Kurir.rs)