Šta vaša stolica govori o zdravlju srca: Naučnici otkrili vezu između zatvora i kardiovaskularnih bolesti
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Hronični zatvor povezuje se sa većim rizikom od koronarne bolesti, infarkta i moždanog udara, ali studije ne dokazuju da ga direktno izaziva.
- Naprezanje u toaletu može kratkotrajno da promeni krvni pritisak i srčani ritam, pa su vrtoglavica, bol u grudima i otežano disanje znak za pregled.
Navike pražnjenja creva ne otkrivaju samo stanje organa za varenje već mogu da pruže i određene informacije o kardiovaskularnom zdravlju.
Istraživanja ukazuju na povezanost hroničnog zatvora sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, srčanog udara i moždanog udara. Stručnjaci, međutim, naglašavaju da ova povezanost ne znači da zatvor direktno izaziva kardiovaskularne probleme.
- Redovno pražnjenje creva generalno se smatra pokazateljem dobrog opšteg zdravlja - kaže dr Rojina Pant, kardiolog iz bolnice Atrium Health Wake Forest Baptist u Severnoj Karolini.
Prema njenim rečima, hronični zatvor i loše zdravlje creva mogu biti povezani sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, uključujući infarkt i moždani udar.
Zatvor i povećan rizik od srčanih bolesti
Zatvor podrazumeva otežano pražnjenje creva, a jedan od njegovih pokazatelja jeste manje od tri pražnjenja nedeljno.
Više istraživanja ukazuje na povezanost zatvora sa povećanim rizikom od srčanih bolesti.
Analiza podataka iz britanske baze UK Biobank pokazala je da osobe koje imaju zatvor mogu biti izložene većem riziku od koronarne bolesti srca, srčanog udara, srčane insuficijencije i moždanog udara. Ova povezanost uočena je čak i nakon uzimanja u obzir uobičajenih faktora rizika, kao što su godine, krvni pritisak, pušenje i telesna težina.
Istraživači su uočili i moguću genetsku vezu.
Određeni genetski faktori povezani sa sklonošću ka hroničnom zatvoru mogli bi da budu povezani i sa većim rizikom od ozbiljnih kardiovaskularnih problema.
Velika japanska studija pokazala je da zatvor može da bude povezan sa kardiovaskularnim događajima, poput srčanog udara, moždanog udara i atrijalne fibrilacije, odnosno poremećaja srčanog ritma.
Jedno od mogućih objašnjenja je i hronična upala. Zatvor može da bude povezan sa načinom ishrane koji podstiče zapaljenske procese u organizmu, a oni su povezani sa povećanim rizikom od različitih hroničnih bolesti, uključujući bolesti srca.
Ipak, važno je naglasiti da su navedene studije opservacione. To znači da ukazuju na povezanost, ali ne dokazuju da zatvor direktno izaziva srčane bolesti.
- Zatvor često postoji istovremeno sa zajedničkim faktorima rizika za srčane bolesti, kao što su starije životno doba, mali unos vlakana, gojaznost i sedentarni način života - objašnjava dr Pant.
S druge strane, osobe koje imaju redovnu stolicu često se hrane kvalitetnije, unose više vlakana i fizički su aktivnije. Sve su to navike koje doprinose boljem zdravlju srca.
Zašto naprezanje u toaletu može da bude opasno?
Zatvor može da utiče na srce i neposrednije, naročito kada osoba mora snažno da se napreže kako bi ispraznila creva.
Naprezanje povećava pritisak u grudnom košu i stomaku, što može da izazove nagle, kratkotrajne promene krvnog pritiska i srčanog ritma. To je posebno značajno kod starijih osoba i onih koje već imaju kardiovaskularne bolesti ili više faktora rizika.
Kod takvih osoba ove promene mogu dodatno da opterete srce, a u određenim okolnostima i da doprinesu nastanku ozbiljnih komplikacija.
Vrtoglavica ili osećaj da ćete se onesvestiti tokom boravka u toaletu takođe zahtevaju pažnju. Jedan od mogućih uzroka je ortostatska hipotenzija, odnosno nagli pad krvnog pritiska prilikom ustajanja. Ako zbog zatvora dugo sedite na toaletu, brzo ustajanje može da izazove vrtoglavicu.
Obratite se lekaru ako se tokom ili nakon pražnjenja creva ponavljaju sledeći simptomi:
* vrtoglavica
* osećaj da ćete se onesvestiti
* gubitak svesti
* otežano disanje
* lupanje srca
Bol u grudima, otežano disanje ili gubitak svesti mogu biti znaci hitnog stanja, naročito ako se pojave iznenada ili su praćeni drugim ozbiljnim simptomima. U takvim situacijama odmah potražite hitnu medicinsku pomoć.
Osa creva i srca: Kako bakterije utiču na kardiovaskularno zdravlje
Zdravlje creva povezano je sa funkcionisanjem celog organizma, uključujući srce i krvne sudove.
Crevni mikrobiom čini veliki broj mikroorganizama, među kojima su bakterije koje učestvuju u varenju i stvaranju različitih jedinjenja. Neke od tih supstanci mogu da utiču na zapaljenske procese, krvne sudove i rizik od kardiovaskularnih bolesti.
- Zdravlje creva utiče na zdravlje srca na mnogo načina - kaže dr Stenli Hejzen, istraživač mikrobioma i preventivni kardiolog na Klivlendskoj klinici.
Istraživanja pokazuju da određena jedinjenja koja nastaju delovanjem crevnih bakterija mogu biti povezana sa većim kardiovaskularnim rizikom.
Jedno od njih je trimetilamin-N-oksid, poznat kao TMAO, koji se u pojedinim studijama dovodi u vezu sa upalom krvnih sudova, nakupljanjem aterosklerotskih plakova i povećanom sklonošću ka stvaranju krvnih ugrušaka.
S druge strane, crevne bakterije proizvode i masne kiseline kratkog lanca, koje mogu imati povoljne efekte na zdravlje. Ova jedinjenja povezuju se sa regulacijom krvnog pritiska i smanjenjem upalnih procesa.
Naučnici i dalje istražuju složenu vezu između crevnog mikrobioma i kardiovaskularnog sistema, ali je već poznato da ishrana utiče na sastav crevnih bakterija.
Namirnice bogate vlaknima, poput voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki, doprinose zdravlju creva i olakšavaju pražnjenje. Njihova redovna konzumacija istovremeno je povezana sa boljim kardiovaskularnim zdravljem.
Kako ublažiti zatvor i sačuvati zdravlje srca
Promene životnih navika često su prvi korak u ublažavanju zatvora. Prednost je u tome što mnoge od ovih navika istovremeno doprinose zdravlju srca i krvnih sudova.
Jedite više namirnica bogatih vlaknima
Kvalitet ishrane ima važnu ulogu u regulisanju pražnjenja creva.
Margaret O'Brajen, registrovana dijetetičarka iz zdravstvenog sistema Banner Health u Finiksu, preporučuje ograničavanje visoko prerađene hrane i izbor mediteranskog načina ishrane.
Na jelovniku bi trebalo češće da se nađu voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke. Vlakna povećavaju zapreminu stolice i olakšavaju njeno kretanje kroz debelo crevo.
Ishrana bogata vlaknima povezuje se i sa nižim nivoom LDL, odnosno takozvanog lošeg holesterola, boljom kontrolom šećera u krvi i manjim kardiovaskularnim rizikom.
Pijte dovoljno tečnosti
Dovoljan unos tečnosti može da pomogne u omekšavanju stolice i olakša njeno izbacivanje. Potrebe za vodom razlikuju se od osobe do osobe, a zavise od fizičke aktivnosti, temperature i zdravstvenog stanja.
Osobe koje imaju srčanu ili bubrežnu insuficijenciju i kojima je lekar ograničio unos tečnosti ne bi trebalo samostalno da povećavaju količinu vode koju piju.
Budite fizički aktivni
Redovna fizička aktivnost podstiče pokretljivost creva i doprinosi boljoj kontroli krvnog pritiska, osetljivosti na insulin i funkcije krvnih sudova.
Za početak mogu da budu korisne svakodnevne šetnje, uz postepeno povećavanje aktivnosti u skladu sa kondicijom i zdravstvenim stanjem.
Ne odlažite odlazak u toalet
Ignorisanje nagona za pražnjenjem može da doprinese pogoršanju zatvora. Pokušajte da odlazite u toalet kada osetite potrebu i izbegavajte dugo sedenje i naprezanje.
Nekim osobama pomaže i oslonac za stopala, kojim se kolena postavljaju nešto više od kukova. Takav položaj može da olakša pražnjenje creva.
Oprezno sa suplementima i laksativima
Dodaci vlaknima, sredstva za omekšavanje stolice i laksativi mogu da pomognu u ublažavanju zatvora.
Međutim, ako vam je ovakva pomoć potrebna često ili tokom dužeg perioda, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom o odgovarajućem preparatu i načinu primene.
Dugotrajan ili novonastali zatvor, naročito ako je praćen bolovima u stomaku, krvlju u stolici, neobjašnjivim gubitkom telesne težine ili drugim neuobičajenim simptomima, zahteva medicinsku procenu.
Redovna stolica kao deo brige o zdravlju
Navike pražnjenja creva mogu da pruže korisne informacije o opštem zdravstvenom stanju. Hronični zatvor povezuje se sa većim rizikom od pojedinih kardiovaskularnih bolesti, dok naprezanje može da izazove kratkotrajne promene krvnog pritiska i srčanog ritma.
Ipak, zatvor sam po sebi ne znači da osoba ima srčanu bolest. Važno je posmatrati ga u kontekstu drugih faktora rizika, kao što su povišen krvni pritisak, holesterol, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost i kvalitet ishrane.
Više vlakana, dovoljno tečnosti u skladu sa zdravstvenim stanjem, redovno kretanje i pravovremena reakcija na promene u pražnjenju creva mogu da doprinesu boljem varenju. Istovremeno, mnoge od ovih navika predstavljaju važan deo prevencije kardiovaskularnih bolesti.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs