PRVI ČOVEK REALA HTEO DA PRODA PORODIČNE DIJAMANTE ZBOG NJEGA! Pušio pola boksa cigareta dnevno, radio u fabrici municije, a onda postao BESMRTAN!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Lav Jašin, rođen 22. oktobra 1929. u Moskvi, postao je legenda Dinama i sovjetske reprezentacije, a 1963. osvojio je Zlatnu loptu kao prvi i jedini golman kome je to pošlo za rukom.
- Tokom karijere branio je drugačije od svojih prethodnika: komandovao je odbranom, izlazio sa gol-linije i promenio način na koji se gleda golmanska pozicija.
- Iza uspeha su stajali teški uslovi, dugogodišnje pušenje i ozbiljni zdravstveni problemi, a preminuo je 20. marta 1990. u Moskvi.
Na današnji dan, 22. oktobra 1929. godine, rođen je Lav Jašin, legendarni golman Sovjetskog Saveza koji je zauvek promenio fudbal!
Čuveni "Crni pauk" svojim neverovatnim odbranama, refleksima i autoritetom među saigračima pomerio je granice golmanske pozicije, a 1963. godine postao je prvi i do danas jedini golman koji je osvojio Zlatnu loptu. Ipak, njegov život nije bio samo priča o sportskim uspesima.
Od rada u fabrici municije tokom Drugog svetskog rata do odbijanja Real Madrida i teške borbe sa posledicama dugogodišnjeg pušenja, Jašinova biografija puna je neverovatnih detalja.
Tokom dve decenije duge i uspešne karijere, Jašin je zbog čudesnih odbrana i prepoznatljive crne opreme zaradio nadimke "Crni pauk" i "Crni panter". Za mnoge je bio mnogo više od golmana - bio je revolucionar koji je promenio način na koji se igra fudbal.
U vreme kada se od čuvara mreže uglavnom očekivalo da zaustavlja protivničke udarce, Jašin je preuzeo mnogo veću ulogu. Gospodario je šesnaestercem, komandovao odbranom, izlazio sa gol-linije i učestvovao u organizaciji igre. Bio je poslednja linija odbrane, ali i vođa koji je svojim saigračima davao sigurnost.
Danas su takve stvari uobičajene za vrhunske golmane, ali u njegovo vreme predstavljale su pravu revoluciju.
Jašin je bio izuzetno atraktivan golman, vrhunski atleta sa neverovatnom koordinacijom, refleksima i sposobnošću da izvede gotovo akrobatske odbrane. Njegova srčanost, energija i autoritet na terenu izazivali su poštovanje ljubitelja fudbala širom sveta.
Od fabrike municije do Dinama iz Moskve
Lav Jašin rođen je 22. oktobra 1929. godine u Moskvi, u porodici industrijskih radnika. Njegovo detinjstvo obeležili su teški uslovi života, a izbijanje Drugog svetskog rata potpuno je promenilo svakodnevicu dečaka koji će kasnije postati jedan od najvećih sportista svih vremena.
Imao je samo 12 godina kada je počeo da radi u fabrici koja je proizvodila municiju za sovjetsku vojsku. U teškim ratnim okolnostima radio je sve do svoje 18. godine, a istovremeno je igrao fudbal za fabrički tim.
Upravo tu počinje priča o njegovom usponu. Talentovani mladić privukao je pažnju fudbalskih ljudi, a potom je dobio priliku da se priključi moskovskom Dinamu, klubu u kojem će provesti čitavu profesionalnu karijeru.
Za prvi tim debitovao je 1950. godine, ali početak nije bio ni približno spektakularan kao ono što je usledilo.
Debi za zaborav i tri godine čekanja
Malo ljudi zna da je Jašin na početku karijere doživeo veliko razočaranje. Na jednoj od prvih utakmica primio je gol posle ispucavanja protivničkog golmana, nakon što se sudario sa svojim saigračem iz odbrane.
Bio je to trenutak koji je mogao da slomi samopouzdanje mladog čuvara mreže. Umesto da dobije novu priliku, Jašin je čak tri godine čekao da ponovo stane na gol prvog tima moskovskog Dinama.
U međuvremenu nije odustao od sporta. Pronašao je drugi način da ostane u takmičarskom ritmu – branio je za hokejaški tim Dinama!
Bio je uspešan i na ledu, a sa hokejaškim timom osvojio je i nacionalni kup. Ipak, njegova budućnost bila je vezana za fudbal, u kojem će postati gotovo nedodirljiva figura.
Kada je konačno dobio novu priliku, Jašin ju je iskoristio na najbolji mogući način. Postao je nezamenljiv na golu Dinama, a sa moskovskim klubom osvojio je pet titula prvaka Sovjetskog Saveza i tri nacionalna kupa.
Za razliku od brojnih velikih fudbalera koji su tokom karijere menjali klubove, Jašin nikada nije napustio Dinamo. U njemu je proveo čitavih 20 godina i ostao veran svom timu do kraja karijere.
Odbio Real Madrid i blanko ček Santijaga Bernabeua
Jašinova klupska karijera bila je impresivna, ali je na međunarodnoj sceni postao prava svetska zvezda.
Sa reprezentacijom Sovjetskog Saveza osvojio je Evropsko prvenstvo 1960. godine, olimpijsko zlato u Melburnu 1956. i stigao do polufinala Svetskog prvenstva 1966. godine, kada je njegov tim završio kao četvrti.
Branio je na svetskim prvenstvima 1958, 1962. i 1966. godine, a bio je deo sovjetske reprezentacije i na Mundijalu 1970. godine.
Njegove partije privukle su pažnju najvećih evropskih klubova, a među zainteresovanima je navodno bio i Real Madrid. Legendarni predsednik madridskog kluba, Santijago Bernabeu, želeo je da dovede čuvenog Sovjeta i, prema priči koja se godinama prepričava, bio je spreman da mu ponudi čak i blanko ček.
Jašin, međutim, nije želeo da napusti domovinu.
"Ne mogu da zamislim da živim negde van Rusije", poručio je legendarni golman.
Bernabeu je navodno bio toliko impresioniran njegovim kvalitetima da je, prilikom rastanka, izgovorio reči koje najbolje opisuju koliko je cenio sovjetskog čuvara mreže:
"Zaista sam spreman da za njega platim bilo koju svotu. Čak i ako ću zbog toga morati da prodam porodične dijamante ili padnem u dugove. Ali znam da ni ta suma neće biti dovoljna, jer gospodin Jašin zapravo nema cenu, kao ni slike velikih majstora koje se nalaze u muzeju Prado."
Bilo da se ova anegdota posmatra kao doslovno zabeležen razgovor ili kao priča koja je vremenom postala deo fudbalske legende, ona oslikava Jašinov status u tadašnjem svetskom fudbalu.
Zlatna lopta koja je promenila istoriju
Godina 1963. zauzima posebno mesto u Jašinovoj karijeri. Tada je osvojio Zlatnu loptu, prestižno priznanje koje se dodeljuje najboljem fudbaleru godine.
Do danas je ostao jedini golman kojem je pripala ova nagrada.
U eri u kojoj su najveću pažnju privlačili golgeteri i ofanzivni majstori, Jašin je uspeo da pokaže da čuvar mreže može da bude jednako važan, pa i presudan za uspeh jednog tima.
Njegove odbrane bile su toliko impresivne da su ga novinari i fudbalski hroničari opisivali kao čoveka koji protivničkim napadačima ne ostavlja gotovo nikakvu šansu.
"Kada Jašin stane na gol, za loptu ne postoji ni najmanji prolaz. Ruke su mu duge poput pauka i uvek je obučen u crno. Odlikuje se svedenim stilom i ogoljenom elegancijom koja prezire spektakularnost suvišnih pokreta. Ima običaj da silovite udarce zaustavlja jednom rukom, stiskom klešta kojim smrvi svaki projektil, dok mu ostatak tela ostaje nepokretan poput stene. On može jednim pogledom, ne pomerajući se sa mesta, da skrene loptu s njene putanje", pisali su hroničari šezdesetih godina.
Jašin, međutim, nije smatrao da je sam zaslužio baš svako priznanje. Kada mu je uručena Zlatna lopta, pokazao je koliko je cenio kolege, posebno jednog golmana sa prostora bivše Jugoslavije.
"Postoji jedan golman koji ovo priznanje zaslužuje više od mene. To je Jugosloven Vladimir Beara. Veliki Vladimir", rekao je Jašin.
Ove reči ostale su upamćene kao dokaz poštovanja koje je imao prema drugim čuvarima mreže, ali i kao poseban kompliment Vladimiru Beari, jednom od najvećih golmana u istoriji jugoslovenskog fudbala.
Brojke koje deluju nestvarno
Jašinova karijera ostavila je iza sebe statistiku koja i danas izaziva divljenje.
Za reprezentaciju Sovjetskog Saveza odigrao je 78 utakmica. Na svetskim prvenstvima branio je na tri turnira, dok je 1970. bio deo reprezentativnog sastava.
Prema često navođenim statističkim podacima, tokom karijere sačuvao je mrežu na čak 270 utakmica, a pripisuje mu se i 151 odbranjen penal. Takve brojke dodatno su učvrstile njegovu reputaciju jednog od najdominantnijih golmana u istoriji fudbala.
Pored Zlatne lopte, dobijao je brojna priznanja i bio uvrštavan u idealne timove i izbore za najbolje fudbalere prošlog veka.
FIFA ga je 2000. godine proglasila najboljim golmanom 20. veka, čime je dobio još jednu potvrdu da njegovo nasleđe prevazilazi granice jedne zemlje i jedne fudbalske epohe.
Cigarete, žestoko piće i tajna čudesnih odbrana
Iako je bio jedan od najpopularnijih sportista na planeti, Jašin je van terena vodio relativno miran život. Bio je strastveni pecaroš i lovac, voleo je da provodi vreme u vikendici, kuva i uživa u porodičnom životu sa suprugom i ćerkama.
Ipak, imao je jednu veliku slabost – cigarete.
Bio je strastveni pušač, a prema svedočenjima iz tog vremena, umeo je da popuši i po pola boksa cigareta dnevno.
Kada su ga jednom prilikom pitali u čemu je tajna njegovih čudesnih odbrana, odgovorio je uz dozu humora:
"Trik je pred utakmicu popušiti cigaretu da bi se smirili živci, a zatim popiti veliki gutljaj žestokog pića kako bi se opustili mišići."
Naravno, takav odgovor ne treba posmatrati kao stvarni recept za sportski uspeh, već kao deo Jašinovog specifičnog karaktera i duha vremena u kojem je igrao.
Njegova slava nije ga odvojila od običnih ljudi. Bio je poznat po tome što je pomagao onima kojima je pomoć bila potrebna, a privatno je više voleo mir i porodičnu atmosferu nego glamur koji je pratio njegovu karijeru.
Oproštaj dostojan najvećih legendi
Jašin se od aktivnog fudbala oprostio 1971. godine na stadionu u Moskvi, pred oko 100.000 gledalaca.
Bila je to prilika da mu se oda priznanje za sve što je uradio za fudbal, a na oproštaju su učestvovale i neke od najvećih zvezda svetskog sporta, među kojima su bili Franc Bekenbauer, Gerd Miler, Bobi Čarlton, Euzebio i Pele.
Takav oproštaj mogao je da ima samo čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji igre.
Međunarodna fudbalska federacija od 1994. godine dodeljivala je nagradu „Lav Jašin“ najboljem golmanu Svetskog prvenstva, čime je njegovo ime postalo deo najveće svetske fudbalske smotre. Danas se njegovo nasleđe čuva i kroz nagradu „Lav Jašin“, koja se dodeljuje najboljem golmanu u izboru za Zlatnu loptu.
Teška bolest i kraj života
Iza sportskog uspeha krila se i manje poznata, mnogo teža strana Jašinovog života.
Dugogodišnje pušenje ostavilo je ozbiljne posledice po njegovo zdravlje. U kasnijim godinama suočio se sa teškim zdravstvenim problemima, a amputirana mu je i noga.
Uprkos svemu što je prošao, ostao je upamćen kao čovek koji je čitav život bio vezan za fudbal i koji je svojom pojavom promenio način na koji svet gleda na golmane.
Preminuo je 20. marta 1990. godine u Moskvi, u 60. godini života.
Lav Jašin nije bio samo čovek koji je zaustavljao lopte. Bio je golman koji je komandovao odbranom, učestvovao u igri, ulivao strah protivnicima i pokazao da se od čuvara mreže može očekivati mnogo više od pukog sprečavanja golova.
Njegovo ime i danas zauzima posebno mesto u istoriji fudbala.
Bio je čovek koji je promenio samu definiciju golmanske pozicije i legenda čiji trag ni vreme nije izbrisalo.