GRADONAČELNIK U SUZAMA NAKON RAZORNIH NEREDA U FRANCUSKOJ! Oglasio se povodom požara koji je oštetio gradsku kuću: "Ovo je istorijska tragedija!" (VIDEO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U Limožu je tokom protesta zapaljena gradska kuća iz 19. veka, a gradonačelnik Gijom Geren to naziva istorijskom tragedijom za Francusku. Vlasti su uhapsile dvojicu muškaraca i tvrde da su povezani sa radikalnom levicom.
- Protesti, koji su počeli zbog obrazovanja, prerasli su u šire nezadovoljstvo zbog skupog života i budžetske krize. Vlasti su pojačale policijsko prisustvo i uvele zabrane okupljanja u više gradova.
- Građani su podeljeni: jedni razumeju bes demonstranata, ali osuđuju vandalizam, dok drugi smatraju da je važnije rešavati siromaštvo i loš položaj mladih.
"Ovo je istorijska tragedija za Francusku, a ne samo za Limož."
Samo šest meseci nakon što je preuzeo dužnost gradonačelnika, teško je zamisliti da je Gijom Geren mogao da ima burniju nedelju.
Razgovaramo pored zgrade koja je postala simbol prošlonedeljnih protesta širom Francuske: gradske kuće iz 19. veka, čija je nekada impresivna, ali sada oštećena fasada pocrnela od požara.
Prizor drvenog tornja sa satom koji se ruši u plamenu izazvao je šok i bes širom zemlje. Geren, koji je zaplakao kada je prvi put video razmere štete, smatra da je takva reakcija "opravdana i potpuno razumljiva".
Cveće ostavljeno ispred ulaza i okupljeni građani koji u tišini posmatraju zgradu pokazuju da grad tuguje zbog uništenja, ili barem ozbiljnog oštećenja, jednog od svojih najprepoznatljivijih i najlepših zdanja.
Geren za razaranje optužuje francusku radikalnu levicu, koju su, prema njegovim rečima, "podržavali izgrednici".
Uhapšena su dvojica muškaraca, jedan star 66, a drugi 34 godine. Tužilaštvo navodi da su povezani sa "mrežama radikalne levice".
Konzervativni gradonačelnik Limoža tvrdi da je dobio poruku podrške od američkog potpredsednika Džej Di Vensa, ali ne i od Emanuela Makrona, predsednika Francuske kojem ističe mandat.
"Ono što se ovde dogodilo uticaće na predstojeće predsedničke izbore. Ova zemlja uopšte nije u dobrom stanju", rekao je Geren.
Protesti zbog obrazovanja prerasli u opšte nezadovoljstvo
Već nedeljama stotine hiljada ljudi, uglavnom mladih, učestvuju u protestima koji postaju sve masovniji i obuhvataju sve veći broj gradova.
Ono što je počelo kao protest zbog lošeg stanja srednjih škola preraslo je u opšte nezadovoljstvo, pa čak i bes zbog sve težih i skupljih životnih uslova.
U pozadini se nalazi ozbiljan budžetski deficit, jedan od najvećih u Evropi, dok politički kandidati iz različitih delova političkog spektra tvrde da imaju rešenja uoči predsedničkih izbora koji će biti održani za šest meseci.
U središtu krize nalazi se centristička vlada kojoj nedostaju rešenja, parlamentarna većina u Nacionalnoj skupštini i vreme.
Premijer Sebastijen Lekorni posetio je Limož u petak uveče.
Vlasti su zabranile demonstracije u više gradova i najavile povećanje broja policajaca tokom vikenda kako bi sprečile ponavljanje nereda.
To uključuje i Limož, gde je uveden noćni policijski čas, uz ograničenje okupljanja na najviše deset osoba u centru grada.
Iako su Francuzi ponosni na svoju tradiciju političkog delovanja kroz ulične demonstracije, mnogi stanovnici Limoža smatraju da je uništavanje gradske kuće daleko prevazišlo granice prihvatljivog protesta.
Ipak, ne dele svi takvo mišljenje.
Da li će razaranje gradske kuće u Limožu promeniti tok i ton sve polarizovanije političke rasprave zavisi od toga koga pitate.
"Naravno da je to veoma tužno, to je simbol republike, ali šta je važnije: gradska kuća ili ljudi koji žive u siromaštvu?", pita Aleksandar (24).
U pabu Lord Džon održava se studentsko veče, a Aleksandar je jedan od nekoliko mladih koji nose faluche, tradicionalnu šarenu francusku studentsku beretku.
Mnogi od okupljenih, koji razgovaraju okruženi parom elektronskih cigareta, učestvovali su u demonstracijama prethodnog vikenda.
Na pitanje da li su masovne pljačke i požari, koji su tokom prošlog vikenda u Limožu prouzrokovali štetu procenjenu na 500.000 evra, pomogli ciljevima demonstranata, Aleksandar priznaje:
"Za neke ljude to je katastrofa i neke stvari nisu prihvatljive."
Devetnaestogodišnja studentkinja medicine Žad ima slično mišljenje.
"Mislim da je spaljivanje gradske kuće tužno, ali to nije najtužniji deo protesta", kaže ona.
Žali se da mora da živi sa svega 300 evra mesečno.
"Imam osećaj da nas ne poštuju kao mlade odrasle ljude."
Građani podeljeni: Razumevanje za proteste, ali osuda nasilja
Njihove stavove o sudbini gradske kuće ne dele svi stanovnici Limoža.
Na gradskoj pijaci, smeštenoj u impozantnoj hali čije su uske drvene konstrukcije postavljene na čelične nosače obojene u svetloplavu boju, uz primenu inženjerskog pristupa sličnog onom korišćenom za Ajfelov toranj, raspoloženje je drugačije.
Šezdesettrogodišnji Žan Rože Foše želeo bi da zaboravi ovu "nedelju haosa".
U regionu poznatom po proizvodnji govedine, njegova porodica već više od jednog veka drži ribarnicu na ovoj pijaci.
"Ostali smo zapanjeni", kaže Foše.
"Venčao sam se u gradskoj kući, tako da je sve ovo na nas ostavilo nezamisliv utisak."
Na pitanje da li saoseća sa demonstrantima, Foše odgovara da je situacija složenija.
"S jedne strane imate ljude čije nezadovoljstvo možete da razumete, ali od trenutka kada počne vandalizam i kada životi lokalnih stanovnika budu ugroženi, to više ne možemo da prihvatimo", dodaje on.
Među prodavcima koji uređuju rashlađene vitrine sa svežim proizvodima i građanima koji u tišini ispijaju toplu kafu, primetna je želja da se tenzije smire.
"Naravno da je život skup!", kaže Paskal Vilsteke (59).
"Život nije uvek mirna reka, komplikovan je, ali stisnemo zube i radimo", govori dok se naginje preko polica sa svinjskim mesom.
Paskal navodi da radi 100 sati nedeljno i da joj je teško da razume zašto je toliko ljudi tako lako izašlo na ulice.
Limož ponovo u središtu društvenih nemira
Limož se i ranije nalazio u središtu velikih društvenih pokreta.
U 19. veku, otprilike u vreme kada je izgrađena gradska kuća, razvoj industrije, posebno proizvodnje porcelana, pretvorio je ovaj grad u jedan od najvažnijih centara francuskog radničkog pokreta.
Godine 2026. Limož se ponovo nalazi u središtu političkih potresa.
Ipak, među građanima postoji nada da će gubitak značajnog dela gradskog istorijskog nasleđa usmeriti demonstracije dalje od razaranja, a nazad ka političkoj raspravi.
Međutim, uz sve izraženiju političku polarizaciju u Francuskoj i najavljene nove proteste, daleko je od izvesnog da će se takav scenario ostvariti.
(Kurir.rs/BBC)