Vodič kroz menopauzu, burnog kradljivca estrogena: Ginekolog otkriva ceo spektar simptoma i šta pomaže
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Menopauza je mnogo više od prestanka menstruacije: pad estrogena utiče na mozak, kosti, srce, krvne sudove, zube i urogenitalni sistem.
- Najčešći simptomi su valunzi, noćno znojenje, nesanica, suvoća vagine i usta, bolni odnosi i češće urinarne infekcije.
- Olakšanje donose promene navika, lokalna terapija i po potrebi hormonska supstitucija, uz redovne kontrole pritiska, lipida, šećera i kostiju.
Žene o menopauzi najčešće počinju da razmišljaju kada menstruacije postanu neredovne ili izostanu, a valunzi i promene raspoloženja nagoveste da se nešto u njihovom telu menja. Međutim, iza tih prepoznatljivih simptoma odvijaju se mnogo dublje promene, koje ne pogađaju samo reproduktivne organe. Hormoni koje jajnici godinama proizvode imaju važnu ulogu u gotovo čitavom organizmu, pa se njihov pad može odraziti i na zdravlje srca, kostiju, zuba, krvnih sudova i mokraćnih puteva. Ginekolog dr Branko Budimirović za naš portal otkriva zašto menopauza zahteva mnogo više pažnje nego što joj se obično posvećuje, koje promene ne bi trebalo zanemariti i kako mogu da se ublaže tegobe i sačuva zdravlje u godinama koje dolaze.
- Za organizam žene menopuza je mnogo veća promena od prestanka reproduktivne funkcije jajnika, jer hormoni koje oni stvaraju imaju ulogu u gotovo svakom sistemu organa. Tokom reproduktivnog perioda folikuli jajnika proizvode estradiol(E2), inhibin B, inhibin A i AMH, a nakon ovulacije žuto telo (corpus luteum) proizvodi progesteron. Posle menopauze glavni estrogen više nije ovarijalni estradiol, već estron (E1), koji se uglavnom stvara perifernom aromatizacijom androgena, naročito u masnom tkivu - objašnjava dr Budimirović i naglašava da estrogenski receptori nisu ograničeni na reproduktivne organe.
- Nalaze se u mozgu, krvnim sudovima, kostima, mišićima, koži, urogenitalnom i gastrointestinalnom sistemu i drugim tkivima. Svaki od tih sistema na svoj način odgovara na promenu hormonskog okruženja i upravo zato menopauza ima posledice koje se osećaju u čitavom organizmu.
Zašto se javljaju valunzi i noćno znojenje?
U mozgu postoje estrogenski receptori koji učestvuju u regulaciji telesne temperature. Kada tokom menopauzalne tranzicije estrogen počne da osciluje i opada, menja se i način na koji mozak kontroliše temperaturu tela. Naš unutrašnji „termostat“ postaje osetljiviji i na male promene temperature može reagovati naglim osećajem toplote i intenzivnim znojenjem. Tako nastaju valunzi i noćno znojenje, sugeriše naš sagovornik.
Šta menopauza ima sa zubima i desnima?
Hormonski receptori postoje i u koži i sluzokoži, pa tako i u usnoj duplji. Suvoću kože možda primetimo ranije, dok se na suvoću usta često manje obraća pažnja.
- Pljuvačka nije samo "voda u ustima" - ona neutrališe kiseline, ispira ostatke hrane i učestvuje u remineralizaciji gleđi kalcijumom i fosfatima. Promene u menopauzi mogu doprineti suvoći usta i promenama oralnog okruženja, dok gubitak estrogena istovremeno ubrzava resorpciju kostiju, uključujući i alveolarnu kost koja drži zube. Zbog toga oralno zdravlje u ovom periodu ne treba zanemariti - opominje ginekolog.
Zašto se menjaju vagina, mokrenje i seksualni život?
Vagina, vulva, uretra i okolna tkiva izrazito su osetljivi na estrogen. Kada ga ima manje, vaginalni epitel postaje tanji, manje elastičan i slabije vlažan, a menjaju se pH i vaginalna mikroflora. Posledice mogu biti suvoća, peckanje, mikrooštećenja i bol tokom seksualnog odnosa.
- Promene zahvataju i donji urinarni trakt, pa se mogu javiti učestalo ili urgentno mokrenje, peckanje i veća sklonost ponavljanim urinarnim infekcijama. Ovaj skup promena danas se naziva genitourinarni sindrom menopauze. Važno je da žene znaju da to nije nešto što jednostavno moraju da prihvate kao posledicu godina, jer postoje efikasni načini lečenja - ohrabruje naš sagovornik.
A srce?
Estrogen deluje i na krvne sudove i povezan je sa regulacijom metabolizma lipida. Tokom menopauzalne tranzicije često raste LDL holesterol, povećava se visceralno masno tkivo, a sa godinama raste i učestalost hipertenzije i poremećaja metabolizma glukoze.
- Zato novonastale promene krvnog pritiska trebalo bi sagledati u kontekstu ukupnog zdravstvenog i metaboličkog stanja žene. Krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi mogu da budu važniji pokazatelji promena od viška kilograma koji vidimo u ogledalu. Tako da ne treba preuraniti sa lekovima za krvni pritisak već ispitati zašto je on naglo porastao, šta je inicijalni uzrok - sugeriše dr Budimirović i pojašnjava:
- Isti hormonski događaj može se istovremeno manifestovati u mozgu kao valung, u vagini kao suvoća, u ustima kao promena oralnog okruženja, u kostima kao ubrzana resorpcija, a u metabolizmu kao promena telesne kompozicije. Zato bi menopauzu trebalo posmatrati kao period u kojem ponovo sagledavamo zdravlje žene kao celinu.
Terapija menopauze
"Doktore, šta mogu da pijem da olakšam sebi tegobe?" jedno je od najčešćih pitanja koje žene postavljaju kada uđu u menopauzu. Iako se pritom uglavnom misli na hormonsku supstitucionu terapiju (HST), mogućnosti za ublažavanje tegoba mnogo su šire, a pristup svakoj ženi mora da bude individualan.
- Obično krećemo sa savetima za fizičku aktivnost i promene u životnim navikama, koje često mogu da pomognu u smanjenju navedenih tegoba i jako pomažu u očuvanju koštane mase. Sledeći nivo terapijskih procedura su lokalna primena vaginalnih estrogena, DHEA ili oralnog ospemifena (lek koji deluje na estrogenske receptore) u ublažavanju simptoma genitourinarnog sindroma, izraženog u obliku vaginalne suvoće, istanjenosti i gubitka elastičnosti vaginalnog zida, bolnih odnosa i nekih urinarnih simptoma, jer pojedini delovi bešike imaju estrogenske receptore - objašnjava doktor.
Treći nivo je hormonska supstituciona terapija, odnosno nadoknada hormona preparatima koji se primenjuju preko kože (flasteri i gelovi), potkožnih implantata ili tableta.
- Važno je napomenuti da uz terapiju estrogenima, zbog zaštite endometrijuma i zaštite tkiva dojke, uvek treba koristiti i progesteronske preparate. Ovakva terapija je poprilično efikasna u sprečavanju dva simptoma na koje se pacijentkinje najviše žale, a to su valunzi i nesanica. Ovoj grupi terapijskih preparata pripadaju i fitoestrogeni i drugi preparati koji nisu hormoni, ali se vezuju za estrogene receptore - navodi ginekolog.
U poslednje vreme od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA) registrovani su moćni lekovi koji leče umerene do teške valunge, a nisu hormoni i deluju direktno na centre u hipotalamusu (deo centralnog nervnog sitema) koji su zaduženi za termoregulaciju.
- Ova grupa lekova pomaže i kod poboljšanja sna, a savetuju se kod pacijentkinja kod kojih postoje kontraindikacije za primenu HST-a. Reč je o antagonistima receptora u mozgu koji su zaduženi za prenos signala neuropeptida zaduženih, između ostalog, i za termoregulaciju - pojašnjava naša sagovornik.
Ulaskom u menopauzu, usled gubitka zaštitnog efekta estrogena raste rizik od hipertenzije, ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja, podseća.
- Uvođenje hormonske supstitucione terapije (HST) pokazalo se kao efikasna terapija ako se započne na vreme, ali je individualni pristup svakoj pacijentkinji imperativ, prvenstveno zbog sagledavanja najizraženijih simptoma i procene rizika pojedinačno za svaku potencijalnu terapiju.
Vreme za sebe
Ne mora svaka žena imati iste tegobe, niti je svaka promena posle pedesete posledica nedostatka estrogena. Menopauza i drugi prirodni procesi odvijaju se istovremeno i njihovi efekti se prepliću. Upravo zato je procena važnija od univerzalnog "hormonskog paketa" analiza.
- Menopauza nije bolest, ali jeste velika biološka promena na koju treba blagovremeno reagovati. Cilj nije samo ublažiti valunge, već sačuvati kosti, mišiće, srce i krvne sudove, zube, urogenitalno zdravlje i kvalitet života u decenijama koje dolaze.
Menopauza zato nije samo kraj jednog perioda života, već početak novog - vremena u kojem je žena zrelija, često rasterećenija obaveza reproduktivnog doba i spremnija da više pažnje posveti sebi, svom zdravlju i kvalitetu života, a taj period može trajati jednako dugo, pa i duže od onog koji mu je prethodio - poručuje dr Branko Budimirović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.