JORDAN ZABRANIO OBJAVLJIVANJE DETALJA ISTRAGE! Novi obrt nakon krvavog napada kod pravoslavne crkve, vlasti povukle drastičan potez (FOTO/VIDEO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U napadu na sahrani kod grčke pravoslavne crkve u Jordanu poginulo je sedam ljudi, a vlasti su događaj označile kao teroristički napad.
- Glavni tužilac u Amanu zabranio je objavljivanje detalja istrage, uključujući medije, portale i društvene mreže.
- Zvanično još nije potvrđeno ko stoji iza napada, a istraga treba da utvrdi motive i eventualne veze sa grupama.
U petak, 23. oktobra, naoružani napadači otvorili su vatru tokom sahrane u blizini grčke pravoslavne Crkve Svetog Đorđa u selu Hamud, u južnoj jordanskoj pokrajini Karak, južno od Amana.
Jordanska Uprava za javnu bezbednost prvobitno je saopštila da je šest osoba poginulo, a 28 povređeno, da bi tokom večernjeg obraćanja zvanični bilans bio povećan na sedam poginulih i 34 povređenih.
Jordanski ministar zdravlja odvojeno je obavestio međunarodne novinske agencije da je povređeno 40 osoba, što pokazuje neslaganja u prvim izveštajima o broju žrtava, karakteristična za ovakve događaje u provincijskim područjima.
Prema izjavama očevidaca i video-snimcima koji su se pojavili u javnosti, naoružani napadači pucali su na okupljene ožalošćene građane ispred crkve, nakon čega su pobegli.
Jordanski ministar unutrašnjih poslova Mazen el Faraja brzo je okarakterisao smrtonosnu pucnjavu kao ekstremistički teroristički napad, dok je kralj Abdulah II obećao najstrože kazne za odgovorne.
Zvanični predstavnici vlasti saopštili su da je prerano utvrditi da li napadači pripadaju nekoj poznatoj militantnoj organizaciji, a nijedna grupa nije odmah preuzela odgovornost za krvoproliće.
Vlasti zabranile objavljivanje informacija o istrazi
Ubrzo nakon prvih zvaničnih saopštenja, glavni tužilac u Amanu Hasan el Abdalat izdao je sveobuhvatnu sudsku zabranu objavljivanja informacija u vezi sa ovim slučajem.
Zvaničnom odlukom medijima, digitalnim publikacijama i društvenim mrežama zabranjeno je širenje informacija o toku istrage, prikupljenim dokazima, pa čak i o samoj zabrani, dok su izuzeci odobreni isključivo određenim državnim medijima koji rade pod nadzorom nadležnog ministarstva.
Pravosudni organi naknadno su pojasnili da je cilj ovog ograničenja zaštita integriteta istrage, a ne sprečavanje javne osude napada ili šire društvene rasprave o tragediji.
Iako su napadači označeni kao nasilni ekstremisti, njihova logistička priprema, organizovanost i stvarni motivi još nisu zvanično potvrđeni.
Tragedija u Hamudu dogodila se u trenutku izraženih regionalnih tenzija sa obe strane reke Jordan.
Istog dana izraelske odbrambene vlasti naredile su uspostavljanje strogog bezbednosnog obruča oko Hebrona i naložile oružanim jedinicama da se pripreme za moguće potpuno zatvaranje Zapadne obale, nakon oružanog napada u blizini Hebrona u kojem su poginula dva izraelska vojnika.
Iako su se oba smrtonosna incidenta dogodila istog petka, ne postoje dokazi koji bi ukazivali na njihovu operativnu povezanost. Zbog toga ih analitičari moraju posmatrati odvojeno, osim ukoliko pouzdani forenzički nalazi ne pokažu suprotno.
Ipak, njihovo vremensko poklapanje ukazuje na geopolitičku stvarnost sa kojom se suočavaju donosioci odluka u regionu.
I Jordan i Izrael suočavaju se sa istovremenim unutrašnjim bezbednosnim izazovima u periodu širih regionalnih sukoba.
Tokom prethodne tri decenije, zajednička bezbednosna struktura uspostavljena duž Jordanske doline počivala je na obostranom shvatanju da se ne sme dozvoliti da lokalizovano nasilje ugrozi stabilnost granice.
Karak već bio poprište smrtonosnih sukoba sa ekstremistima
Za procenu institucionalnih posledica napada neophodno je sagledati specifičnu bezbednosnu istoriju pokrajine Karak.
Smešten na krševitoj visoravni istočno od Mrtvog mora, Karak je dugo predstavljao važan demografski oslonac jordanskog identiteta istočne obale reke Jordan.
Na tom području drevne hrišćanske porodice generacijama žive zajedno sa tradicionalnim muslimanskim plemenima, čija lojalnost predstavlja jedan od temelja Hašemitske monarhije.
Međutim, ovaj kraj pamti i događaje iz decembra 2016. godine, kada su oružani sukobi pripadnika Islamske države i državnih bezbednosnih snaga kulminirali nasilnim obračunom kod tvrđave Karak.
U tim sukobima poginulo je 14 osoba, među kojima četiri napadača, sedam pripadnika bezbednosnih snaga i tri civila.
Iako je prethodna kriza pokazala da militantne ćelije mogu da iskoriste udaljena područja za izvođenje operacija, najnovije krvoproliće mora se procenjivati isključivo na osnovu proverljivih činjenica, a ne pretpostavki o ideološkom kontinuitetu.
Istorijski presedani zahtevaju profesionalnu budnost, ali ne opravdavaju preuranjene zaključke o počiniocima.
Za razumevanje ideološkog okruženja koje utiče na regionalnu bezbednost potrebno je razmotriti destruktivnu prirodu političkog islamizma.
Islamizam nije izraz vere ili privatne religioznosti, već moderna totalitarna politička ideologija čiji je cilj podređivanje građanske vlasti i suverenih pravnih institucija verskoj dogmi.
Bilo da se ispoljava kroz postepeno prodiranje u društvene strukture, kakvo praktikuje Muslimansko bratstvo, ili kroz oružano nasilje koje zagovaraju salafističko-džihadističke grupe, politički islamizam suštinski odbacuje savremeni koncept jednakog građanstva u pluralističkoj nacionalnoj državi.
Tvrdnjom da politički legitimitet počiva na teološkoj nadmoći, a ne na ustavnom pravu, islamističke doktrine pretvaraju građanske nesuglasice u egzistencijalne sukobe između vernika i otpadnika od vere.
Takva doktrinarna netolerancija direktno ugrožava zajednički život različitih zajednica širom Bliskog istoka.
Kada islamistički narativi prodru u javni diskurs, autohtone verske manjine svode se na položaj zajednica čije se prisustvo samo uslovno toleriše, bez pune građanske ravnopravnosti.
Dugoročna bezbednost suverenih arapskih država zavisi od odlučnog odbacivanja pretpostavke da politički islamizam može da koegzistira sa ustavnom stabilnošću.
Ovaj ideološki kontekst pokazuje zašto izbor mete u Hamudu zahteva pažljivu procenu.
Grčka pravoslavna patrijaršija Jerusalima osudila je napad kao podao, kukavički i krvav čin, što odražava duboku zabrinutost među autohtonim hrišćanskim zajednicama širom Levanta.
Ukoliko zvanična istraga utvrdi da su žrtve ciljano napadnute zbog svoje verske pripadnosti, unutrašnje posledice po Jordan biće značajne.
Društveni ugovor kraljevine u velikoj meri počiva na međureligijskom skladu, pri čemu hrišćanski građani uživaju izričitu ustavnu zaštitu pod pokroviteljstvom Hašemitske dinastije.
Napad čiji je cilj zastrašivanje verske manjine pogodio bi samu srž takvog uređenja.
Nasuprot tome, ukoliko istražitelji utvrde da je okupljanje izabrano oportunistički, zato što je sahrana na otvorenom predstavljala lako dostupnu i nezaštićenu metu, političke posledice bile bi znatno lakše za upravljanje.
Za Izrael, ovo prvo pitanje određuje da li se jordanske vlasti suočavaju sa izolovanim kriminalnim činom ili proračunatim ideološkim pokušajem narušavanja unutrašnjeg pluralizma kraljevine.
## Političke tenzije u Jordanu i odnosi sa Izraelom
Ovaj bezbednosni izazov odvija se u složenim političkim okolnostima unutar Hašemitske Kraljevine.
Dugotrajni rat u Gazi produbio je nezadovoljstvo javnosti širom Jordana, podstičući uporne ulične demonstracije na kojima se zahteva formalni raskid mirovnog sporazuma sa Izraelom iz 1994. godine.
Upravljanje ovim široko rasprostranjenim nezadovoljstvom, uz istovremeno poštovanje međunarodnih ugovornih obaveza, zahteva disciplinovano upravljanje kraljevske administracije.
U aprilu 2025. godine jordanska vlada zvanično je zabranila Muslimansko bratstvo i onemogućila toj organizaciji dalje delovanje u kraljevini.
Njeno istorijsko parlamentarno krilo, Islamski akcioni front, nastavilo je da deluje kao registrovana politička organizacija i ostvarilo značajne izborne uspehe na parlamentarnim izborima u septembru 2024. godine.
U aprilu 2026. godine stranka je saopštila da menja naziv u Partija Ume, kako bi odgovorila na zahteve za usklađivanje sa propisima koje je Nezavisna izborna komisija iznela u vezi sa njenim unutrašnjim statutom.
Oštro političko protivljenje međunarodnim sporazumima ne može se poistovećivati sa operativnim učešćem u terorizmu.
Drugo i treće ključno pitanje odnose se na organizacionu dubinu potencijalne ekstremističke mreže i rizik od prekograničnog širenja nasilja.
Ukoliko istražitelji utvrde da su napadači delovali kao samostalno radikalizovani pojedinci, koristeći lokalno nabavljeno oružje, incident bi ostao ograničen bezbednosni slučaj u nadležnosti policije.
Međutim, otkrivanje organizovanih ilegalnih ćelija ili naoružanja vojnog kvaliteta ukazivalo bi na znatno dublje prisustvo ekstremističkih struktura.
Izrael je posebnu pažnju usmerio na ilegalne krijumčarske koridore preko Jordana, uz jačanje planirane istočne bezbednosne barijere duge 500 kilometara.
Ipak, dokumentovano krijumčarenje samo po sebi ne dokazuje bilo kakvu povezanost sa napadom u Karaku.
Stvarni strateški interes Izraela leži u institucionalnoj otpornosti Jordana.
Mirovni sporazum iz 1994. godine predstavlja temelj stabilnog i profesionalno nadziranog istočnog bezbednosnog pojasa, koji Izraelu omogućava da odbrambene resurse usmerava ka drugim aktivnim frontovima.
Očuvanje tog pojasa zahteva izbegavanje širenja panike dok se čekaju provereni forenzički nalazi.
Stabilnost Jordana kao ključ bezbednosti regiona
Izraelski pristup mora da kombinuje diskretnu bezbednosnu koordinaciju sa doslednom podrškom kapacitetima jordanskih državnih institucija.
Suprotstavljanje ideološkim tokovima političkog islamizma, uz poštovanje postojećih zakonskih granica, trebalo bi da spreči da lokalizovano nasilje ugrozi neophodan mir koji štiti obe države duž njihove važne zajedničke granice.
Krvoproliće u Karaku predstavlja nedvosmisleno upozorenje bezbednosnim institucijama širom Bliskog istoka.
Dok se Izrael suočava sa pretnjama na više aktivnih frontova, očuvanje utvrđene i otporne istočne granice zahteva mnogo više od fizičkih bezbednosnih prepreka i sistema nadzora.
To podrazumeva odlučno ideološko i operativno suzbijanje političkog islamizma pre nego što radikalne mreže uspeju da se dublje ukorene.
Suverena stabilnost Jordana ostaje najvažniji strateški zaštitni pojas koji sprečava da ekstremistički haos zahvati Jordansku dolinu.
Ukoliko regionalni lideri napad na crkvu budu tretirali kao izolovan događaj, rizikuju da radikalna islamistička ideologija potkopa temelje regionalnog mira.
Suprotstavljanjem mrežama za regrutovanje ekstremista, odbacivanjem ideoloških ustupaka i produbljivanjem diskretne obaveštajne saradnje u borbi protiv terorizma, Jerusalim i Aman mogu odlučno da zaštite zajedničku granicu i obezbede dugoročan suživot u regionu uprkos novim ideološkim pretnjama.
(Kurir.rs/YnetNews)