"Čuo sam groktanje tik uz šator, bio je to bliski susret sa zveri": Jovan biciklom prešao 1.200 km do Azije, a noć u bugarskoj divljini nikad neće zaboraviti
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Jovan Ranđelović iz Beograda biciklom je prešao 1.207 kilometara od Beograda do Istanbula, sa ciljem da stigne na drugi kontinent.
- Tokom desetodnevnog puta kroz Srbiju, Bugarsku, Grčku i Tursku spavao je u šatoru i vozio oko šest sati dnevno.
- U bugarskoj divljini noću mu je uz šator prišla divlja svinja, a u Turskoj ga je policija vratila sa Bosfora pa je prešao brodićem.
Usred noći, u divljini Bugarske, Jovan Ranđelović (28) začuo je groktanje tik uz svoj šator. Kada je provirio napolje, ugledao je divlju svinju! Bio je to samo jedan od neobičnih susreta na njegovom desetodnevnom putovanju biciklom dugom 1.207 kilometara, od Beograda do Istanbula.
Ovaj mladi profesor matematike iz Beograda u neobičnu avanturu uputio se 24. avgusta, prošao je kroz Srbiju, Bugarsku, Grčku i Tursku, sve do azijskog dela Istanbula, s ciljem da na dva točka stigne na drugi kontinent.
Drugi kontinent i 1.207 kilometara
Jovan već tri godine putuje biciklom, a na ovaj poduhvat je krenuo sam, spavao u šatoru, a novac trošio isključivo na hranu. Nakon što je obišao Balkan i prošlog leta stigao do Italije, poželeo je da ode korak dalje, i to na drugi kontinent.
- Obišao sam celu Srbiju na biciklu, išao sam u Rumuniju, Mađarsku, potom BiH, Crnu Goru i Bugarsku, a prošle godine je tura obuhvatala Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Italiju. Prešao sam 2.046 kilometara za 15 dana, što je bilo i moje najduže putovanje. Ove godine na red je došla Turska, drugi kontinent i 1.207 kilometara. Čak sam razmišljao i u Afriku da idem, ali, nažalost, nisam mogao sebi da priuštim toliko vremena - počinje priču za Kurir ovaj mladić.
Za podvig nije dovoljna samo fizička priprema. Smatra da ona čini tek oko 10 odsto, dok je mnogo važniji način na koji čovek reaguje u nepredviđenim situacijama. A da putovanje kroz četiri države nije bilo baš bezazleno, najbolje pokazuje situacija koju je doživeo četvrte noći u Bugarskoj.
Susret u divljini
- Bio sam prinuđen da stanem jer mi je pukla guma, a već je pao mrak. Odlučio sam da je bolje da se tu negde ukampujem i da narednog dana popravim gumu. Ispostavilo se da je to baš neka velika divljina u Bugarskoj, a ja nisam lepo istražio taj predeo. Samo sam postavio štaor i legao da spavam - prisetio se i dodao:
- U jednom trenutku čuo sam šuškanje oko šatora, što je česta pojava, jer se životinjice kreću u divljini. Kako sam otvarao šator, čuo sam groktanje i video obrise divlje svinje kako trči u šumu. Nije da sam se baš uplašio, ali znam da one mogu biti agresivne, pogotovo ako imaju mladunce. Pitao sam Čet GPT šta da radim, dobio sam odgovor da ne brinem, te da ona sada zna da tu ima nekoga i neće se vraćati.
Tokom avanture, kaže, najveći izazov je naći pogodno mesto za spavanje. Još jednu nezgodnu situaciju doživeo je u Turskoj.
- Krenuo sam da postavljam šator, bio je mrak. Čuo sam lavež pasa, okrenuo se i video da ljudi s lampama izlaze iz nekog dvorišta, pa sam pobegao.
Dnevno je bicikl vozio oko šest sati, s pauzama na sat-dva.
- Moglo je to i brže, ali sam želeo da što više uživam u predelima kroz koje sam prolazio. Najizazovnija za vožnju je bila Bugarska, jako je brdovit planinski deo, jedan dan sam vozio 40 kilometra samo uzbrdo, nakon toga usledila je nizbrdica i tada sam se približavao Grčkoj i moru. Bilo je pravo uživanje - navodi Jovan.
S obzirom na to da je izabrao da umesto hotela noći u svom šatoru, nije se previše odvajao od glavnog puta, ali nije birao ni urbana područja. Ipak, sna nije bilo previše.
- Nisam mogao baš da spavam, jer je telo na oprezu, posebno kad se kampuje solo. Nisam mogao da se opustim 100 posto. Što se tiče kupanja, imao sam običaj da svratim u hotel i pitam da li mogu da koristim kupatilo uz doplatu. Uglavnom sam to uvek dobijao besplatno, jer ih moje putovanje oduševljavalo.
Namera mu je bila da biciklom stigne na drugi kontinent, ali most preko Bosfora zatvoren je za bicikliste!
- Krenuo sam preko, policija me je vratila. Brodićem sam prešao na azijsku stranu.
Tokom putovanja najviše su mu nedostajale njegove mačke i jedva je čekao da se vrati zbog njih.
Za ovaj poduhvat bio je i više nego fizički spreman. Mnogi su ga pitali kako je uspeo.
- Misle da je to neverovatno, svima kažem: Kako da pojedete slona? Odgovor je, zalogaj po zalogaj.
"Granični policajci mi poželeli sreću"
Tokom ove neobične avanture Jovan je s ljudima imao uglavnom prijatna iskustva.
- Kada god bih stao da nešto kupim u prodavnici ili restoranu, uvek sam dobijao nešto besplatno. Ljudi ne mogu da veruju u prvi mah, a kada im pokažem navigaciju odakle sam krenuo, oduševe se. Na granici isto tako, najnormalnije kao kada vozači dođu kolima, pitaju me gde idem, odakle idem. Granična policija je takođe bila oduševljena, lupe mi pečat i požele sreću - navodi.