NIKADA NIJE OTKRIO LICE, A KADA JE PRVI PUT SKINUO MASKU – UMRO JE! Neverovatna priča o misterioznom superheroju koga je narod obožavao!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- El Santo, odnosno Rodolfo Guzman, postao je simbol meksičke luča libre i narodni junak, a slavu je gradio gotovo ceo život iza srebrne maske.
- Tokom karijere osvojio je publiku u ringu, stripu i na filmu, gde je igrao u više od 50 ostvarenja i postao maskirani zaštitnik običnih ljudi.
- Masku je prvi put skinuo pred kamerama 1984. godine, a deset dana kasnije je preminuo od srčanog udara.
Meksička borilačka veština "luča libre", najbliža onome što kod nas nazivamo kečerima, svoju svetsku popularnost u velikoj meri duguje El Santu, čoveku po imenu Rodolfo Guzman, koji je gotovo ceo život proveo skriven iza srebrne maske, karakteristične za ovu vrstu rvanja.
Santo, kako su ga svi zvali, postao je kultna figura ne samo u svetu rvanja već i simbol Meksika i pravi narodni junak. Narod ga je obožavao, a imao je status istinske ikone. O njemu je snimljena animirana serija, nastao je strip u kojem je bio glavni junak, a glumio je i u više od 50 filmova.
Poznat je po tome što gotovo nikada nije skidao masku, pa njegovi obožavaoci nisu imali priliku da vide njegovo lice. Prema brojnim pričama o njegovom životu, tajnu je čuvao čak i od pojedinih saradnika, trenera, sparing partnera, fizioterapeuta i lekara. Santo navodno nije skidao masku ni tokom privatnih sastanaka. Imao je i posebnu masku koju je koristio tokom obroka, sa otvorom za usta. Kada je putovao u inostranstvo, navodno je koristio odvojene letove kako bi izbegao da bude prepoznat.
Od dečaka koji je voleo sport do legende rvanja
Rodolfo Guzman rođen je 23. septembra 1917. godine, a detinjstvo i mladost proveo je igrajući bejzbol i američki fudbal. Najpre je naučio džiju-džicu, a kasnije i klasično rvanje.
Očarala ga je luča libre, pa je 1934. debitovao u profesionalnom rvanju pod imenom Rudi Guzman. Krajem tridesetih godina već je bio etablirani rvač koji se borio pod različitim imenima, među kojima su bili Crni Demon, Crveni čovek i Bat II.
Pošto je već postojao rvač po imenu El Murčijelago, odnosno Hesus Velaskez, koji se usprotivio korišćenju sličnog imena, Guzman je morao da promeni nadimak. Njegov menadžer predložio mu je ime El Santo - i tako je nastala legenda.
Skinuo masku velikom rivalu
El Santo je postao meksički junak nakon legendarne borbe protiv Crne senke 1953. godine, tokom koje je skinuo masku svom protivniku. U pojedinim mečevima ulog je bio ogroman: poraženi rvač morao je zauvek da skine masku. Santo je pobedom nad Crnom senkom dodatno učvrstio svoj status u svetu rvanja.
Ipak, kasnije se suočio sa Plavim Demonom, rivalom sa kojim je izgradio jedno od najpoznatijih suparništava u meksičkom rvanju. Iako su se kasnije zajedno pojavljivali u brojnim filmovima, njihov odnos na sceni ostao je legendaran.
Superheroj kog je Meksiko obožavao
Godine 1952. El Santo postao je junak stripa. Pošto su izdanja sa njegovim avanturama postala veliki hit u Meksiku, ubrzo je zakoračio i u filmski svet.
Prve filmske uloge ostvario je krajem pedesetih godina, a tokom karijere pojavio se u više od 50 filmova. Među poznatijim ostvarenjima bili su „Santo protiv zombija“, „Santo i žena vampir“ i filmovi u kojima se borio protiv čudovišta, kriminalaca i natprirodnih neprijatelja.
Na filmskom platnu El Santo je bio mnogo više od rvača: bio je maskirani zaštitnik običnih ljudi, junak koji se borio protiv zla i simbol pravde.
Dok su Amerikanci imali Supermena, Betmena i Spajdermena, Meksikanci su imali El Santa - čoveka koji je iz arene preselio svoje avanture na filmsko platno i u stripove.
Porodica, desetoro dece i nasleđe koje traje
El Santo oženio se Marijom de los Anheles Rodrigez Montanjo početkom četrdesetih godina, a dobili su desetoro dece.
Nastavio je da se bori sve do 1982. godine, kada je završio oproštajnu turneju, samo nekoliko dana pre svog 65. rođendana.
Ipak, njegova najveća tajna ostala je netaknuta: srebrna maska gotovo nikada nije silazila sa njegovog lica pred publikom.
Prvi put pokazao lice, a deset dana kasnije umro
El Santo je godinama uspevao da sačuva misteriju koja ga je učinila legendom. Obožavaoci su znali njegov lik iz ringa i sa filmskog platna, ali ne i lice čoveka koji se krio iza srebrne maske.
Godine 1984. konačno je skinuo masku pred kamerama, gostujući u televizijskoj emisiji. Bio je to istorijski trenutak za njegove obožavaoce, koji su decenijama čekali da vide lice svog idola.
Samo deset dana kasnije, 5. februara 1984. godine, El Santo je preminuo od srčanog udara.
Njegova smrt dodatno je učvrstila legendu o čoveku koji je gotovo čitav život proveo skrivajući svoj identitet. U rodnom Tulansingu podignut mu je spomenik, a njegove statue danas se nalaze širom Meksika.