NAJTUŽNIJU PESMU NAPISAO NA SALVETI I TAJNU ČUVAO GODINAMA! Krio da je posvećena Silvani, a zbog Cece bežao od Arkana
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Zoran Kalezić je pesmu 'Jednoj ženi koje nema više' napisao na salveti 1976. godine, posle sećanja na Silvanu Armenulić u beogradskoj kafani.
- Numera je prvi put izvedena 1978. na Ilidžanskom festivalu i osvojila je prvu nagradu, a Kalezić dugo nije otkrivao da je posvećena Silvani.
- Kalezić je kasnije govorio i o sukobu sa Cecom Ražnatović, nakon kog je izbegavao Arkanovu poslastičarnicu, ali su se potom pomirili.
Pevač Zoran Kalezić preminuo je 4. januara 2023. godine, u 73. godini, nakon teške borbe sa rakom pluća, o kojoj je otvoreno govorio.
Za sebe je s ponosom isticao da je narodni pevač i umetnik svog naroda, a iza sebe je ostavio brojne hitove, među kojima su "Moj dobri anđele“, "Stani mladosti, stani, stani“,"Moj život je tužna priča“ i "Željo moja, moj otrove“.
Tokom bogate karijere ostvario je i posebno prijateljstvo sa Silvanom Armenulić, koja je prepoznala njegov talenat i pružila mu podršku na samom početku muzičkog puta. Njihov odnos prerastao je u međusobno poštovanje i bliskost, a Kalezić joj je kasnije posvetio svoj čuveni hit "Jednoj ženi koje nema više".
Iza ove pesme krije se dirljiva priča o uspomenama, suzama i velikoj zahvalnosti ženi koja je ostavila neizbrisiv trag u njegovom životu. Kalezić je svojevremeno otkrio da je priča o nastanku ove pesme bila veoma neobična i duboko emotivna.
1976. ušao je u jednu beogradsku kafanu, gde je Silvanina pesma "Noćas mi srce pati" bila deo muzičkog repertoara. Dok su gosti uživali u atmosferi, Zoran nije mogao da sakrije tugu. Sećanja na Silvanu preplavila su ga, a emocije su počele da se pretvaraju u stihove.
U jednom trenutku zatražio je od konobara salvetu i na malom komadu papira zapisao reči koje će kasnije postati deo njegove muzičke istorije.
Ipak, Kalezić nije želeo da pesmu odmah objavi. Sačekao je pune dve godine, jer se plašio da bi neko mogao da pomisli da pokušava da iskoristi Silvaninu smrt zarad popularnosti i zarade.
Pesmu je prvi put predstavio 1978. godine na Ilidžanskom festivalu, gde je osvojio prvu nagradu. Ni tada nije otkrio da je numera posvećena Silvani Armenulić, već je tu činjenicu zadržao za sebe.
Tek mnogo kasnije javno je govorio o tome koliko je čuvena pevačica uticala na njegov život i stvaralaštvo, otkrivajući da iza jednog od njegovih najvećih hitova stoji uspomena na ženu koja je ostavila neizbrisiv trag u narodnoj muzici.
O Silvani je govorio sa velikim poštovanjem, ističući njenu harizmu, talenat i posebnost.
"Bila je velika dama, lafica, izvanredan pevač. Takva osoba se rađa jednom u 100 godina", pričao je Zoran Kalezić o pevačici koju je veoma cenio i čiji je značaj za narodnu muziku smatrao neprocenjivim.
Sukob sa Cecom
Zoran Kalezić je svojevremeno govorio o sukobu sa Cecom Ražnatović koji je nastao dok je bio predsednik Udruženja estradnih umetnika.
Nakon što je Ceca u jednoj emisiji izjavila nešto što ga je povredilo, on je sazvao konferenciju i javno je kritikovao. Sutradan ga je u četiri ujutru probudio Darko Ašanin s rečima: "Sad si ga ugasio. Sad ti je kraj. Vidi naslov u novinama. Sebi si potpisao smrtnu kaznu."
Kako je objasnio Kalezić, jedno dva meseca je izbegavao Arkanovu poslastičarnicu, a onda su se sreli... Arkan ga je sačekao, da bi ga potom vrlo srdačno pozdravio.
"Pa gde si ti moj viteže, nema te dugo", rekao mu je Arkan, nakon čega su se zagrlili.
"'Pošteno da ti kažem, nije mi posle onoga bilo prijatno', rekao mu je Kalezić.
"'Što? Pa ti si potpuno u pravu. Ja sam uz tebe baš zato što se boriš za tu našu muziku'. I onda je Ceci rekao da mi da najlepše odelo, cipele i košulju. Ja sam to odelo dobio na poklon od nje. I danas ga čuvam", otkrio je Kalezić svojevremeno koji je sa Arkanom ostao u fantastičnim odnosima.