50 dana Srbi su peške od Beograda do Carigrada nosili mošti Svete Petke: Turci su odobrili da se celivaju, a po zaposvesti na njih je stavljan dukat
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Turci su prolaznicima dopuštali da se oproste od kolone, a po zapovesti je na mošti stavljan dukat.
- Mošti su potom bile u Fanaru, a 1641. prodate su moldavskom knezu Vasiliju Lupulu i prenete u Jaši.
Sveta Petka posebno je važna Srbima, među kojima su njene mošti obitavale više od veka. U preteška vremena nakon Kosovskog boja, udovica kneza Lazara, kneginja Milica, koja je sa sinom Stefanom 1398. morala na još jedno od vazalnih poklonjenja sultanu Bajazitu I, od zeta je izmolila mošti Svete Petke.
Jer onam, kom nakon kosovske katastrofe kneginja u harem morade dati ćerku Oliveru, ista ta bi jedna od omiljenih žena i pomože majci i bratu da dobiju mošti koje su u plen doneli Turci osvajanjem bugarskog carstva, gde behu.
Svetinja je napaćenom srpskom narodu davala nadu u opstanak, ali je i Stefanu Lazareviću i majci mu kneginji Milici koja je stajala uz njega, bila još jedan adut, onaj da su bogom dani, u dinastičkom ratu sa Brankovićima.
Mošti svetiteljke, koja je rođena u 10. veku u vizantijskom Epivatu, gde je danas tursko naselje Selimpaša na 50 km od Istanbula i koja je život provela u podvižništvu, dolaskom među Srbe bile su Županjevcu. Zatim i zadužbini kneginje Milice, manastiru Ljubostinji i naposletku u prestonom Beogradu. Pretpostavlja se da su stajale na mestu današnje Kapele Svete Petke, pod bedemima Gornjeg grada Beogradske tvrđave, gde je vekovima i izvor Svete Petke. Tu su bile na miru i poštovane više od veka, iako je Beograd još smrću despota Stefana Lazarevića 1427. vraćen Ugarskoj. Kao ugarski vazal dobio je grad na ušću Save u Dunav i proglasio ga svojom prstonicom, ali uz uslov da nakon njegove smrti bude vraćen Ugarskoj.
Sve je bilo u redu dok sultan Sulejman Veličanstveni nije napao i Beograd.
- Tadašnja vojna posada i stanovništvo Beograda sastojalo se skoro isključivo od Srba. I ovde su se Srbi žestoko međusobno satirali za račun dva vladara i dve vere, iako su pripadali trećoj. Posle junačke odbrane, zamoreni i proređeni, branioci Beograda predali su se 29. avgusta 1521, pod uslovom da mogu slobodno izaći iz grada - piše Miloje Ž. Nikolić u knjizi "Srpski tragovi u Carigradu, Galipolju i Jedrenu 1521-2021" i dodaje da je sultan prekršio obećanje. Ratnike je oslobodio, ali su ih turske jedinice sačekale i pobile kod Slankamena. Civilima je dopustio da napuste Beograd i ponesu svoje svetinje, a među njima i mošti Svete Petke.
- Dozvoljeno im je da izađu iz Beograda, ali ne i da idu kuda žele, već gde je odredio mladi sultan, odnosno prema njegovoj prestonici na Bosforu. Proterani iz Beograda 9. septembra, sužnji su stigli u Carigrad posle 50 dana hoda, preciznije 29. oktobra 1521. Putovalo se peške, bez velike žurbe, uz oružanu pratnju pobednika. Turci su usput dopuštali da narod prilazi koloni, pozdravlja se i oprašta sa braćom koja su išla putem bez povratka. Pobednici su čak odobrili da se celivaju svetiteljske mošti i ikone, a na njih je, prema zapovesti, stavljan dukat - piše Nikolić, pa nastavlja:
- Na čelu surgunske (surgun - izgnanik, prim. nov.) kolone išli su sveštenici i monasi, kao na kakvoj beskrajnoj i ucveljenoj litiji. Celivanja i opraštanja su se odvijala u izuzetno potresnoj i žalostivoj atmosferi. Zapisano je da su svi surguni, zajedno sa braćom koja su izvirala iz šuma da se oproste sa njima, ridali, kukali i naricali. Ovakvo potresno putovanje trajalo je do etničkih granica našeg naroda, preciznije dosta daleko iza Sofije u današnjoj Bugarskoj. Pred sužanjsku kolonu daleko pre Grada izašao je carigradski patrijarh, predvodeći arhijereje i mnoštvo naroda. Za nesrećni narod to je bila slaba uteha, jer braća u Hristu nisu znala njihov jezik.
Uputili su se u Fanar, deo grada gde je i danas sedište Vaseljenske patrijaršija. Tu su mošti danima bile izložene u crkvi, vernici su ih celivali. I tu su i ostale dok nisu prodate! I to 1641. moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih prenosi u Jaši. Sveta Petka je i danas u ovom rumunskom gradu, a reke vernika i iz Srbije stalno idu na poklonjenje svojoj zaštitinici.