Hrvati masovno prodaju porodične grobnice: Traže i do 150.000 evra, a imaju i jedan važan uslov u vezi sa pokojnicima
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U Hrvatskoj se grobnice i porodična grobna mesta nude za desetine hiljada evra, a najskuplji oglasi prelaze 150.000 evra.
- Kupac ne postaje vlasnik zemljišta, već dobija pravo korišćenja, uz obavezu plaćanja grobne naknade i poštovanja lokalnih pravila.
Uoči praznika Svih svetih, kada će hiljade građana širom Hrvatske posetiti grobove svojih najmilijih, ponovo se otvara pitanje koliko zapravo košta poslednje počivalište.
Dok mnogi izdvajaju novac za cveće, sveće i uređenje porodičnih grobova, oni koji tek treba da obezbede grobno mesto suočavaju se s troškovima koji mogu dostići cenu stana. Pregled internet oglasa pokazuje da se grobnice na pojedinim hrvatskim grobljima nude za nekoliko desetina hiljada evra, a najskuplje premašuju i 150.000 evra.
Porodične grobnice prodaju za 100.000 evra
Na popularnom internet oglasniku Njuškalo može se pronaći 146 oglasa za ustupanje grobnih mesta i grobnica širom Hrvatske. Cene se znatno razlikuju u zavisnosti od grada, groblja, lokacije unutar samog groblja, veličine grobnice i njene uređenosti. Dok se u pojedinim manjim gradovima grobna mesta nude za nekoliko stotina evra, u Zagrebu i Dubrovniku traže se iznosi koji su mnogim građanima potpuno nedostižni.
Za porodičnu grobnicu na Mirogoju vlasnik traži 100.000 evra. Prema opisu oglašivača, reč je o betoniranoj grobnici koja nikada nije korišćena i ima četiri mesta za sahranjivanje. Nalazi se na polju 126, u prvom razredu, a dokumentacija je uredna.
Visoke cene u Dubrovniku
Među posebno skupim grobnim mestima ističe se i ono na dubrovačkom groblju Boninovo, za koje prodavac traži 80.000 evra. Reč je o grobu koji potiče iz 19. veka i nalazi se u neposrednoj blizini glavnog ulaza u groblje.
"Grob datira iz 19. veka i nalazi se veoma blizu glavnog ulaza. Unutrašnji zidovi groba su betonski, a pod je zemljani. Kameni spomenik visok je četiri metra, a na njegovom vrhu nalazi se kameni krst. Na fotografiji je delimično zaklonjen starim čempresom“, navodi prodavac u opisu oglasa.
Međutim, visoke cene nisu ograničene samo na Zagreb i Dubrovnik. U oglasima se nude i grobna mesta na području Velike Gorice, među kojima su dva mesta oglašena za 21.000 evra. Na ostrvu Šipan, u mestu Suđurađ, novo grobno mesto neto površine devet kvadratnih metara, sa nadgrobnom pločom, ponuđeno je za 12.000 evra.
U Osijeku se takođe mogu pronaći oglasi za nekoliko hiljada evra, dok su u manjim sredinama cene znatno pristupačnije. Na primer, u Virovitici je oglašeno grobno mesto za 500 evra, a u Koprivnici za 450 evra.
Pravo na korišćenje, a ne vlasništvo
Iako se u svakodnevnom govoru, pa i u internet oglasima, najčešće koristi izraz "prodaja grobnog mesta“, pravna situacija je nešto drugačija. Groblja su komunalna infrastruktura u vlasništvu gradova i opština, odnosno Grada Zagreba, a građani ne kupuju zemljište na kojem se grob nalazi, već stiču pravo njegovog korišćenja.
Prema Zakonu o grobljima, korisnik grobnog mesta može ugovorom ustupiti svoje pravo drugoj osobi. Takav ugovor mora biti zaključen u pisanom obliku, uz obaveznu overu potpisa kod javnog beležnika.
Ugovor zatim javni beležnik dostavlja upravitelju groblja, koji donosi rešenje o novom korisniku i upisuje ga u grobnu evidenciju. Pritom je važno proveriti postoje li i dodatni uslovi za ustupanje prava korišćenja propisani lokalnim odlukama.
Jednokratna naknada i dodatni troškovi
To znači da osoba koja plati nekoliko desetina hiljada evra za grobnicu ne postaje vlasnik zemljišta na groblju. Ona stiče pravo korišćenja grobnog mesta, dok izgrađeni spomenici, ploče i druga grobna oprema imaju zaseban pravni status.
Osim visokih cena koje se pojavljuju u privatnim oglasima, građani moraju računati i na troškove koje naplaćuje upravitelj groblja. Pritom treba razlikovati jednokratnu naknadu za dodelu grobnog mesta, godišnju grobnu naknadu i troškove uređenja, sahranjivanja i drugih pogrebnih usluga.
Posebno osetljivo pitanje prilikom ustupanja grobnog mesta odnosi se na posmrtne ostatke osoba koje su već sahranjene. Naime, u internet oglasima mogu se pronaći i ponude u kojima oglašivači navode da posmrtni ostaci pokojnika moraju ostati u grobnici.
Dug može dovesti do gubitka prava na grobnicu
Iako se grobno mesto daje na korišćenje na neodređeno vreme, to pravo podrazumeva određene obaveze. Korisnik je dužan da redovno plaća godišnju grobnu naknadu, održava grobno mesto i pridržava se pravila groblja.
Prema novom Zakonu o grobljima, kada dug premaši iznos deset godišnjih grobnih naknada, upravitelj groblja dužan je da pozove korisnika da izmiri dugovanje, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom.
Poziv se objavljuje u javnom glasilu, na oglasnim tablama i internet stranicama upravitelja groblja, a dostavlja se i na adresu korisnika ako je poznata.
Korisnik tada ima rok od 30 dana od objavljivanja poziva da izmiri dug. Ako to ne učini, grobno mesto može biti proglašeno mestom bez korisnika, o čemu upravitelj donosi rešenje. Nakon što se pravosnažno utvrdi prestanak prava korišćenja, grobno mesto može biti dodeljeno drugoj osobi.
Prethodni korisnik kojem je prestalo pravo korišćenja može, pre nego što se grobno mesto dodeli novoj osobi, raspolagati nadgrobnim pločama, spomenicima i ostalom opremom groba, ali pod uslovom da izmiri dugovanja za grobnu naknadu i pripadajuće zatezne kamate. U suprotnom se ta oprema može smatrati napuštenom imovinom kojom upravitelj groblja može raspolagati.
Kurir Biznis/Dnevno.hr