"ZA USPEH SU VAŽNE TRI STVARI - PARE, LOVA I NOVAC" Legendarni as progovorio o BOLESNIM AMBICIJAMA roditelja: Svi bi da im dete bude Novak Đoković!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Veselin Vujović kaže da su se sport i odnos prema trenerima promenili, a da danas roditelji previše reaguju na kritiku i kaznu. Prisetio se vremena kada je disciplina bila važnija od svega.
- Posebno je kritikovao roditelje koji od dece očekuju vrhunske karijere, dok on smatra da su ljubav prema igri, druženje i zdravo odrastanje važniji od pritiska za rezultat.
Legendarni rukometaš Veselin Vujović poznat je po tome da nema dlake na jeziku, a ovoga puta bez zadrške je govorio koliko se sport promenio i šta danas najviše nedostaje mladim generacijama.
Popularni Vuja posebno se osvrnuo na sve veće ambicije roditelja, koji neretko od svoje dece očekuju da postanu vrhunski sportisti, zaboravljajući da bi ljubav prema igri, druženje i zdravo odrastanje trebalo da budu na prvom mestu.
O ovoj temi govorio je u razgovoru sa Mirzom Džombom u emisiji "Neuspjeh prvaka", gde je izneo i nekoliko zanimljivih zapažanja o današnjem sportu.
Nekada su deca trenirala različite sportove kako bi se zabavila i otkrila šta im najbolje leži, a danas mnogi roditelji već na početku zamišljaju svoje naslednike na najvećim svetskim pozornicama. Upravo je to jedna od stvari koja je zasmetala Vujoviću, koji je kroz brojne primere iz karijere objasnio zašto smatra da je današnji pristup sportu drugačiji.
"Osam hiljada ljudi mi je brojalo sklekove!"
Govoreći o razlikama između nekadašnjeg i današnjeg sporta, Vujović se prisetio svojih igračkih dana i vremena kada se autoritet trenera nije dovodio u pitanje. Disciplina je bila sastavni deo odrastanja, a mladi sportisti morali su da nauče da prihvate kritiku i izvršavaju zadatke koji su se pred njih postavljali.
"Ja sednem na kraj klupe i mislim: 'Ma neće on mene, Cetinjanina, da tera da radim sklekove!'. A Sako iz Bačke mi kaže: 'Lezi, bre, budalo! Nisi normalan, radi to!'. Razmislim malo i legnem. Osam hiljada ljudi mi broji sklekove, na ruskom: jedan, dva, tri... I onda me on vrati u igru. Ali sledeći šut bio je dole, kako je tražio... To danas nije moguće. Odmah bi se pojavio neki roditelj da se žali. Novine bi pisale, novinari bi napali trenera da maltretira igrače. Odmah bi bio na sastanku u klubu, uz priču da takvo ponašanje ne priliči ozbiljnom treneru", ispričao je Vujović, prenosi Mondo.
Popularni Vuja svestan je da se vremena menjaju, ali smatra da su se promenili i odnos prema trenerima i način na koji roditelji reaguju kada njihovo dete naiđe na kritiku ili kaznu.
"Eto, to je današnji rukomet. Neko se sigurno i u takvim okolnostima snalazi, možda sam ja malo staromodan...", rekao je uz osmeh.
Mobilni telefoni promenili su i druženje među sportistima
Vujović je ispričao i anegdotu sa jednog putovanja sa rukometašima Zagreba, koja, prema njegovim rečima, najbolje oslikava koliko se promenio način na koji ljudi provode vreme zajedno.
"Jednom smo putovali sa rukometašima Zagreba u Minsk. Kada smo sleteli, naravno, nismo imali roming jer smo bili u Belorusiji. Do Meškova smo morali da putujemo autobusom i to 400 kilometara. Za tih 400 kilometara igrači su igrali pantomimu, asocijacije, pevali... Milina ih je bila slušati.A onda dođeš u hotel, povežeš se na Wi-Fi i tu se završe i druženje, i priča, i sve ostalo. Video sam čak i jednu ozbiljnu reklamu na jednom kafiću: 'Svratite kod nas, možete da pričate, nemamo Wi-Fi'. Razumete me? Vidiš četiri drugarice kako sede zajedno, a svaka gleda u svoj mobilni telefon. Pa zašto ste se uopšte našle?".
Njegova priča nije se odnosila samo na sportiste, već i na svakodnevne navike koje su, kako primećuje, sve više udaljile ljude jedne od drugih. Nekada su duga putovanja bila prilika za razgovor, šalu i zajedničku zabavu, dok danas mobilni telefoni često preuzimaju glavnu ulogu.
"Za uspeh su važne tri stvari: pare, lova i novac"
U razgovoru sa Mirzom Džombom Vujović se osvrnuo i na način rada u školama rukometa, ističući da je potrebno mnogo više sistematičnosti i ozbiljnog pristupa u radu sa najmlađima.
"Ja uvek kažem da su za uspeh u sportu važne tri stvari: pare, lova i novac. Kada imaš te tri stvari, onda sve nekako ide", rekao je Vujović.
Međutim, novac nije jedino što je izdvojio kao problem. Smatra da bi rad sa decom morao da bude organizovaniji, uz jasno definisane vežbe i ciljeve, umesto da se sve svodi na igru i plaćanje članarine.
"Nema problema onda? Sve nekako ide. Ali, recimo, kada pogledam neku školu rukometa, vidim sitnu, visoku, mršavu i debelu decu, dečake i devojčice. Trener im samo ubaci loptu, a oni trče, igraju se i trče i to je to. Ne vidiš da su radili neke konkretne vežbe. Važno je samo da se plati članarina, recimo 20 evra".
Vujović je naglasio da ne želi da ospori trud svih trenera, ali da smatra da rukometu nedostaju jasna pravila koja bi važila za škole ovog sporta.
"To je površnost. Ne kažem da nema ljudi koji to rade izuzetno dobro, ali mislim da bi rukometni savez morao da donese pravila za rad škola rukometa. Moramo da imamo sistem".
Roditelji žele da im deca budu novi Novak Đoković
Posebno oštar bio je kada je govorio o roditeljima koji od svoje dece imaju prevelika očekivanja i koji sport posmatraju pre svega kao put do vrhunskih rezultata i profesionalne karijere.
Vujović je otkrio da je, dok je trenirao Zagreb, insistirao na tome da roditelji ne prisustvuju treninzima, jer smatra da njihovo mešanje može negativno da utiče na razvoj mladih sportista.
"Dok sam bio trener Zagreba, insistirao sam na tome da roditelji ne dolaze na treninge. Mislim da su čak i oni napisali da je roditeljima dolazak zabranjen. Roditelji ponekad mogu loše da utiču na razvoj svog deteta", rekao je Vujović i dodao da među njima ima i onih čije ambicije prevazilaze mogućnosti njihove dece.
"Ima roditelja koji znaju da im dete nije talentovano, ali ga usmeravaju u sport kako bi ga sklonili sa ulice. I to je ispravno. Dokle stigne, stiglo je, ali važno je da se dete bavi sportom. Međutim, ima i onih koji su bolesno ambiciozni. Hoće da im dete postane teniser", naglasio je Vujović.
Kao primer naveo je anketu sprovedenu među roditeljima dečaka koji treniraju tenis u Srbiji. Rezultati koje je izneo, prema njegovim rečima, najbolje pokazuju koliko su očekivanja pojedinih roditelja velika.
"Postoji jedna anketa rađena u Srbiji među roditeljima dečaka koji treniraju tenis. Pitali su ih da li bi pristali da njihova deca imaju karijeru kakvu su imali Viktor Troicki ili Janko Tipsarević. Od 100 ispitanih, njih 89 odgovorilo je da ne bi. Svi bi želeli da im dete bude Novak Đoković. Razumete dokle to ide?", upitao je čuveni Vuja.
Svoju decu nije želeo da forsira
Da njegove reči nisu samo kritika drugih roditelja, Vujović je pokazao i primerom iz sopstvene porodice. Svojoj deci nije nametao sport niti je insistirao da krenu njegovim stopama.
Kada je sina pitao da li bi trenirao rukomet, njegov odgovor bio je dovoljan da Vujović odustane od daljeg ubeđivanja. Ni ćerka, koja je rođena u Barseloni, nije pokazivala posebno interesovanje za sport, što je Vujović povezao sa drugačijim mentalitetom sredine u kojoj je odrastala.
Njegova poruka je jasna: nije svako dete predodređeno da postane vrhunski sportista, niti bi to trebalo da bude cilj po svaku cenu. Mnogo je važnije da dete zavoli sport, razvije zdrave navike i pronađe svoj put, bez pritiska da ispuni ambicije odraslih.
Upravo na to je Vujović ukazao tokom razgovora sa Mirzom Džombom u emisiji "Neuspjeh prvaka", podsećajući da se pravi odnos prema sportu ne gradi samo rezultatima i medaljama, već i vaspitanjem, disciplinom i slobodom da dete samo otkrije šta ga zaista ispunjava.