Odrasla usred šume jer se otac plašio smaka sveta: Napravio dvadesetoro dece, tek sad je progovorila o svemu
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Kelsi Vanderm odrasla je u šumi u Montani, bez struje i vode, jer je otac verovao da se približava smak sveta.
- Porodica je živela samoodrživo, a deca su radila teške poslove i vežbala preživljavanje za slučaj katastrofe.
Amerikanka Kelsi Vanderm odrastala je potpuno odsečena od modernog društva, deleći sudbinu sa porodicom čiji su članovi svakodnevno očekivali smak sveta, a tek danas otvoreno svedoči o tome kako je takav neuobičajen ambijent uticao na njen pogled na stvarnost.
Pogledajte u galeriji fotografije Kelsi Vanderm:
Dok je većina njenih vršnjaka provodila vreme u školskim klupama, druženju i uobičajenim aktivnostima, Kelsino detinjstvo proteklo je duboko u zabačenim predelima Montane, bez pristupa električnoj energiji, vodovodu i osnovnim vezama sa savremenom civilizacijom. Prekretnica u životu njenih roditelja nastupila je onog trenutka kada je otac, udubivši se u tumačenje biblijskih proročanstava, postao nepokolebljivo ubeđen da se čovečanstvu sprema neminovna propast. Vođen tim uverenjem, doneo je odluku da se sa porodicom preseli u šumu i decu od malih nogu obuči samostalnom opstanku u prirodi, uz neprestane simulacije iznenadnih katastrofa.
O pojedinostima ovakvog načina života Kelsi je nedavno govorila tokom gostovanja u podkastu kod Dena Bekera, objasnivši kako je konstantan strah od globalnog kraha obeležio njene najranije godine. Porodica je u početku boravila u improvizovanom indijanskom šatoru, sve dok otac nije sopstvenim snagama podigao drvenu brvnaru, u kojoj je Kelsi došla na svet kao prvo novorođenče.
Dvadesetoro dece
Njen otac je sa nekoliko različitih partnerki dobio čak dvadesetoro dece, koja su složno živela u divljini, vodeći život potpuno neuporediv sa standardima savremenog sveta. Umesto dečje igre, njihova svakodnevica bila je ispunjena teškim fizičkim poslovima, pa su mališani redovno muzli koze, sekli i pripremali drva za ogrev i obrađivali bašte kako bi obezbedili hranu.
Osnovna zamisao ovakvog poduhvata bila je da zajednica postane potpuno samoodrživa u slučaju potpunog kraha društvenog poretka. Zanimljivo je da se nisu pripremali na uobičajen način poput gradnje podzemnih skloništa ili pravljenja ogromnih zaliha gotovih namirnica, već je sav trud bio usmeren na sticanje praktičnih veština i sposobnosti da se preživi isključivo od onoga što pruža netaknuta priroda.
Vežbe za bekstvo
Pored svakodnevnog rada na imanju, otac je insistirao i na redovnim vojničkim probama za slučaj kataklizme. Deca su u svakom trenutku morala da imaju spremnu opremu, a o tim trenucima Kelsi je otvoreno govorila: "Morali smo da pripremimo torbe za hitne slučajeve i komplete za preživljavanje, natovarimo naše ljame i, recimo, vežbamo za slučaj da svet dolazi svom kraju".
Stalna pripravnost i neizvesnost unosile su nemir u njen život, a pravi preokret dogodio se u trenutku kada je izrazila želju da upiše srednju školu i iskorači iz izolovanog okruženja. Ipak, očev strah nije jenjavao, pa ju je svakog dana pred polazak na nastavu detaljno podučavao kako da reaguje u slučaju napada.
"Kad bih kretala u školu, on bi me posadio i rekao: 'Dobro, moraš da sedneš pored prozora. Pazi i posmatraj. Ako vidiš vojnike ili specijalce kako dolaze, moraš odmah da bežiš glavom bez obzira u brda'”, prisetila se Kelsi.
Dok su se ostala deca bavila uobičajenim tinejdžerskim brigama, njen um bio je neprestano opterećen strahom od trenutka kada bi celokupan poredak mogao nepovratno da se sruši.
Pogledajte video: Zanimljiva životna priča bake Milene