ŠAMPIONSKI SAN PREKINUT NA STAZI SMRTI: Poginuo pred očima celog sveta - kobna trka koja je zavila u crno čuveni Sepang
Dodajte Kurir u vaš Google izborMarko Simončeli rođen je 20. januara 1987. godine u italijanskom gradu Katolika, a odrastao je u mestu Korijano, nedaleko od Riminija. Ljubav prema motociklima nasledio je iz porodice, pošto je njegov otac Paolo bio veliki zaljubljenik u motore i moto-trke.
Markova porodica držala je poslastičarnicu, a on je detinjstvo provodio između porodičnog posla i maštanja o trkačkim stazama. Prvi mali motocikl dobio je kao božićni poklon kada je imao samo četiri godine, čime je počela njegova velika avantura na dva točka. Već sa sedam godina vozio je mini-motocikle, a sa devet je počeo da se takmiči na zvaničnim regionalnim trkama.
Njegov talenat brzo je došao do izražaja, pa je 1999. i 2000. godine osvojio italijanske titule u kategoriji mini-motocikala. Godine 2002, sa svega 15 godina, osvojio je titulu evropskog šampiona u klasi do 125 kubika i istovremeno debitovao na svetskoj sceni. U svetskom prvenstvu postepeno je sticao iskustvo, prolazeći kroz teške trke, padove i trenutke koji su testirali njegovu upornost. Prvu pobedu u svetskom prvenstvu ostvario je 2004. godine u španskom Heresu, na stazi na kojoj je pokazao da može da se nosi sa najboljima.
Sezonu 2005. završio je na petom mestu u klasi do 125 kubika, potvrdivši da pred njim stoji ozbiljna međunarodna karijera. Godine 2006. prešao je u klasu do 250 kubika, gde je počeo da gradi reputaciju vozača koji nikada ne odustaje od borbe za najviši plasman. Početak u novoj kategoriji nije bio lak, ali je Simončeli nastavio da napreduje i usavršava svoj stil vožnje. Prelomni trenutak dogodio se 2008. godine, kada je u klasi do 250 kubika osvojio šest trka i postao svetski šampion.
Do titule je stigao trijumfom na Velikoj nagradi Malezije, čime je potvrdio da pripada samom vrhu svetskog motociklizma. Naredne godine ponovo je bio među glavnim kandidatima za titulu, ali je sezonu završio na trećem mestu, nakon šest pobeda i brojnih pehova.
Simončeli je bio prepoznatljiv po svojoj kovrdžavoj kosi, širokom osmehu i otvorenom karakteru, zbog čega je brzo postao miljenik mnogih navijača. Na stazi je, međutim, vozio beskompromisno, često napadajući tamo gde su drugi birali oprezniji pristup. Njegov agresivni stil donosio mu je spektakularne duele, ali i kritike pojedinih kolega i rasprave o granicama rizika u trkanju.
Godine 2010. napravio je najveći korak u karijeri, prelaskom u kraljevsku klasu MotoGP, gde je nastupao za ekipu San Carlo Honda Gresini. Prva sezona u najjačoj kategoriji bila je izazovna, ali je Marko završio prvenstvo na osmom mestu i pokazao da može da se približi vodećim vozačima.
Tokom 2011. godine napravio je novi iskorak, osvojivši dve pol-pozicije i dva podijuma, uključujući drugo mesto na Velikoj nagradi Australije. Njegovi rezultati nagoveštavali su da bi u narednim sezonama mogao da se bori i za prve pobede u MotoGP šampionatu. Veliki deo njegove priče činilo je i prijateljstvo sa Valentinom Rosijem, legendarnim italijanskim vozačem sa kojim je delio stazu i ljubav prema motociklima. Sve se, međutim, promenilo 23. oktobra 2011. godine, tokom Velike nagrade Malezije na stazi Sepang.
U drugom krugu trke Simončeli je izgubio kontrolu nad motociklom, koji je krenuo preko staze u putanju Kolina Edvardsa i Valentina Rosija, pa je došlo do stravičnog sudara.
Udarac je bio koban, a uprkos pokušajima lekarskog tima da mu spase život, Simončeli je preminuo od zadobijenih povreda u 24. godini. Vest o njegovoj smrti potresla je motociklistički svet, dok su kolege, navijači i sportske legende odavali počast vozaču čija je budućnost obećavala mnogo.
Sahrana u njegovom rodnom kraju okupila je hiljade ljudi, a tuga njegove porodice i prijatelja postala je simbol gubitka koji je prevazišao granice sporta. U njegovu čast, staza u Mizanu dobila je ime Misano World Circuit Marco Simoncelli, dok je njegov prepoznatljivi startni broj 58 povučen iz upotrebe u svim klasama svetskog prvenstva.
Marko Simončeli ostao je upamćen ne samo kao svetski šampion već i kao nasmejani, neustrašivi mladić čiji je život prerano završen, ali čije ime i danas živi u srcima ljubitelja motociklizma.