Rešava se sudbina najvećeg domaćeg giganta: Ističe rok iz Amerike, Mađari ulaze u igru za NIS, a država sprema rezervni plan ukoliko slavine ponovo stanu
Dodajte Kurir u vaš Google izborDok globalne berze beleže novi talas poskupljenja sirove nafte, domaća javnost sa strepnjom iščekuje potez američke administracije - od koga direktno zavisi stabilnost snabdevanja pumpnih stanica i cenovni pritisak na džepove građana. O tome kakve manevarske prostore ima nova vlast i da li zemlji preti scenario nestašica, za naš program govorio je ekonomista Bojan Stanić.
Signali iz Vašingtona ulivaju optimizam, ali berze ne miruju
Ocenjujući trenutnu atmosferu pred istek roka koji je postavio američki OFAC, Stanić naglašava da spoljnopolitičke okolnosti idu naruku nastavku dosadašnjeg režima rada.
- Očekujemo da će američki OFAC produžiti licence - kako operativnu, tako i onu za pregovore i da će se nastaviti ta dosadašnja praksa. Nadamo se da bi ovo odobrenje moglo da važi na duži rok, s obzirom na to da je u proteklih mesec dana došlo do izvesne deeskalacije i svojevrsnog 'detanta' između SAD i Rusije u oblasti energetike. Podsetiću da je upravo OFAC ublažio sankcije na ruski dizel, koji se sada, makar simbolično, ponovo izvozi u SAD. Paralelno s tim, pokrenuti su i pregovori pojedinih evropskih zemalja sa Moskvom, poput Finske i Norveške, što je do pre nekoliko dana bilo nezamislivo.
Međutim, povoljnije diplomatske vesti sudaraju se sa izuzetno nepovoljnim kretanjima na globalnom naftnom tržištu, gde cene dostižu višenedeljne rekorde.
- Istovremeno, situacija na globalnom tržištu ostaje napeta. Cena sirove nafte tipa Brent ustalila se na oko 115 dolara po barelu, američki WTI je probio psihološku granicu od 100 dolara i kreće se oko 102 dolara, dok i ruski Ural beleži rast i približava se predratnim nivoima.
Govoreći o tome koliko domaće tržište može da izdrži spoljne šokove, sagovornik ukazuje na limite državne intervencije i zamrzavanja maloprodajnih cenovnika.
- Što se Srbije tiče, u budžetu još ima prostora da se održi kontrola maloprodajnih cena goriva, koje se poslednjih nedelja nisu menjale. Ipak, to ne može biti trajno rešenje. Očekujemo da dođe do smirivanja tenzija i pada cena nafte znatno ispod 100 dolara po barelu, ali trenutak kada će se to desiti isključivo diktira geopolitika.
Lekcije iz blokade Janafa i krajnje mere odbrane tržišta
Komentarišući pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Vašington ipak povukao kočnicu, Stanić podseća na krizu kroz koju je domaći energetski sistem već prošao kada su slavine na naftovodu bile zavrnute.
- Sećamo se posledica uvođenja sankcija, kada je prekinut dotok nafte preko Jadranskog naftovoda (Janaf) ka rafineriji u Pančevu. Tada su pražnjene zalihe kako bi se očuvala stabilnost snabdevanja, a istovremeno je drastično povećan uvoz derivata. Ipak, NIS je tada pretrpeo ozbiljan udarac - poljuljana je njegova tržišna pozicija i mogućnost redovnog poslovanja, a kompanija je izgubila i značajan deo tržišnog učešća. Da je to potrajalo, pitanje je kakva bi bila sudbina NIS-a. Takođe, prekid prerade nafte direktno je povukao nadole i ukupnu industrijsku proizvodnju u Srbiji, gde ovaj sektor ima izuzetno veliku težinu.
Ipak, prema njegovoj proceni, šanse da ponovo gledamo isti negativan razvoj događaja trenutno nisu velike.
- Nadamo se da se takav scenario neće ponoviti. Smatramo da je on u ovom trenutku minimalno verovatan, pre svega zahvaljujući strateškom dijalogu koji je započet sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali i signalima otopljavanja odnosa na relaciji Vašington-Moskva.
Ukoliko bi pregovori zapeli, a kriza eskalirala, država bi prema njegovim rečima morala da razmotri i radikalne ekonomske poteze kako bi spasila sistem.
- Ipak, ako bi do novog zastoja ipak došlo, suočili bismo se sa ozbiljnim problemom. Država bi ponovo morala da se osloni na vanredni uvoz derivata i traži izlazna rešenja. Ako pregovori između MOL-a, NIS-a i Gasproma zapadnu u ćorsokak bez izgleda za dogovor, morao bi se potražiti novi strateški partner. U krajnjoj liniji, uvek ostaje i ona nepopularna opcija - preuzimanje NIS-a od strane države, uz pravično obeštećenje postojećeg vlasnika.
Mađarski model pragmatizma i sudbina pančevačke rafinerije
Na pitanje o prioritetima nove izvršne vlasti i pregovorima o promeni vlasništva nad srpskom naftnom kompanijom, Stanić kao logičan put navodi iskustvo iz neposrednog susedstva.
- Iako nisam politički analitičar, ekonomska logika nalaže da se osvrnemo na primer Mađarske. Tamo je došlo do promene vlasti, ali je zvanična Budimpešta jasno poručila da ostaje pri nameri da MOL proširi svoje poslovanje, nastavi pregovore sa ruskim 'Gaspromom' i preuzme njihov vlasnički udeo u našem NIS-u. Iz čisto pragmatičnih razloga, Mađarska nastavlja i energetsku saradnju sa Rusijom oko uvoza nafte i gasa, s obzirom na to da je od njih i dalje u velikoj meri zavisna. Ne vidim zašto bi se u Srbiji postupalo drugačije. Za nas je od ključnog značaja da održavamo stabilne odnose ne samo sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama, već i sa Rusijom, posebno zbog uvoza prirodnog gasa.
Osvrćući se na širu sliku energetske bezbednosti i pitanje gasa pred predstojeće grejne sezone, sagovornik podvlači da nagli rezovi nisu izvodljivi.
- Alternativa ruskom gasu ne može se obezbediti preko noći. U vanrednim okolnostima rešenja bi se verovatno tražila ubrzano, ali realnost je takva da Srbija danas više od 80 odsto svojih potreba pokriva uvozom iz Rusije. Zato je izuzetno važno što je snabdevanje ugovoreno do kraja tekuće godine i početka naredne, dok će planovi za sledeću zimu zavisiti od geopolitike, ali i od dinamike povezivanja na alternativne pravce - pre svega na LNG terminal u Grčkoj.
Zaključujući analizu, Stanić podvlači crvenu liniju ispod koje država ne bi smela da ide prilikom odabira budućeg većinskog vlasnika domaće naftne kompanije.
- Za novu vladu pronalaženje strateškog partnera predstavlja neminovan zadatak. Da li će to biti MOL ili neka druga kompanija, u ovom trenutku je neizvesno. Ipak, NIS je strateški stub domaće privrede: garantuje stabilnost snabdevanja, zapošljava ogroman broj ljudi i značajno puni republički budžet. Zato je prioritet očuvanje kompanije, uz čvrste garancije da novi partner neće zatvoriti pančevačku rafineriju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: