PUTIN KRENUO U OSVAJANJE AFRIKE, ALI POSTOJI JEDAN PROBLEM! Moskva širi uticaj i sklapa vojne sporazume, dok velike sile vode mnogo unosniju igru
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Putin je na samitu u Moskvi predstavio Rusiju kao boljeg partnera Africi od Zapada, dok afričke vlade koriste saradnju sa više strana za bezbednost, investicije i diplomatsku podršku.
- Rusko vojno prisustvo jača u Sahelu i Etiopiji, ali rezultati su neujednačeni, a ukupna trgovina sa Afrikom ostaje daleko manja od kineske i evropske.
Rusija nastoji da pronađe nove saveznike i proširi svoj uticaj u inostranstvu dok se njen rat u Ukrajini nastavlja. Istovremeno, afričke vlade sve više se približavaju Kremlju, vođene sopstvenim interesima.
Tokom trećeg samita Rusija-Afrika, održanog ove nedelje u Moskvi, predsednik Vladimir Putin predstavio je Rusiju kao boljeg partnera afričkih zemalja od Zapada, koji je optužio za eksploataciju prirodnih resursa kontinenta, održavanje kolonijalnog pristupa i korišćenje dugova za kočenje razvoja.
Rusija, tvrdio je Putin, nudi drugačiji model saradnje, koji omogućava obema stranama da napreduju kroz jačanje trgovinskih i tehnoloških veza.
"Naše kompanije se ne bave predatorskom, neokolonijalnom eksploatacijom prirodnih i ljudskih resursa", rekao je Putin, dodajući da ruske kompanije doprinose otvaranju radnih mesta i povećanju poreskih prihoda u afričkim državama.
Delegacije iz 48 od ukupno 54 afričke zemlje prisustvovale su dvodnevnom skupu. Prema rečima savetnika Kremlja Jurija Ušakova, 22 zemlje predstavljali su šefovi država, u poređenju sa 17 na samitu 2023. godine i 43 na prvom sastanku 2019. godine.
Takva međunarodna vidljivost pomaže Moskvi da ublaži utisak sve veće međunarodne izolacije, dok se suočava sa oštrim zapadnim sankcijama.
Vil Braun, stručnjak za afričku politiku pri Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR), smatra da bi fotografije Putina sa afričkim liderima mogle da budu važnije od konkretnih sporazuma postignutih na samitu, jer ruske mreže uticaja mogu da ih koriste za oblikovanje javnog mnjenja širom Afrike i šireg Globalnog juga.
"Priča o samitu je najvažnija stvar", rekao je Braun za CNN.
Međutim, afričke vlade ne biraju jednostavno između Moskve i Zapada.
Tigisti Amare, direktorka Programa za Afriku u institutu Četam haus, njihov pristup naziva "diversifikovanom nesvrstanošću", odnosno održavanjem odnosa sa više partnera umesto čvrstog svrstavanja uz jedan blok.
Razlozi za takvu politiku razlikuju se od zemlje do zemlje, objasnila je. Neke države traže bezbednosnu podršku, druge poljoprivredne proizvode, energetske investicije ili diplomatsku podršku.
Braun dodaje da mnoge vlade koriste međunarodnu konkurenciju kako bi smanjile rizike i obezbedile povoljnije ponude od zapadnih partnera.
Vojno prisustvo Rusije u Africi donosi različite rezultate
Rusija je ojačala svoj položaj u Maliju, Burkini Faso i Nigeru, gde su vojne vlasti zatražile podršku Moskve nakon prekida saradnje sa zapadnim partnerima.
Ruska vojna uloga proširena je kroz Afrički korpus, paravojnu organizaciju koja je preuzela veliki deo aktivnosti Vagnera nakon pobune te plaćeničke grupe protiv Kremlja 2023. godine.
Sahel, polusušni pojas južno od Sahare, predstavlja jedno od ključnih područja ruskog angažovanja.
Ana Ida Rok, istraživačica Švedske agencije za odbrambena istraživanja, navodi da je prisustvo Afričkog korpusa prijavljeno u Burkini Faso, Centralnoafričkoj Republici, Ekvatorijalnoj Gvineji, Libiji, Maliju i Nigeru.
Prisustvo ruskih vojnih instruktora prijavljeno je i u Republici Kongo, na Madagaskaru i u Togou, iako su tvrdnje o Togou osporene.
Moskva takođe nastoji da uspostavi pomorsko uporište na Crvenom moru kroz predloženu izgradnju vojnopomorskog objekta u Sudanu.
Prelazak sa Vagnera na Afrički korpus nije predstavljao samo promenu imena.
Nova formacija otvoreno deluje pod okriljem ruskog Ministarstva odbrane i vojne obaveštajne službe. Mnogi njeni pripadnici ranije su bili borci Vagnera, ali se Afrički korpus više usredsređuje na obuku, savetovanje i zaštitu strateških objekata.
Vagner je i dalje aktivan u Centralnoafričkoj Republici, čija se vlada usprotivila prelasku na novu strukturu.
Rezultati ruskog vojnog angažovanja razlikuju se među zemljama.
U Maliju su ruske snage pomogle vladi da povrati kontrolu nad severoistočnim gradom Kidalom, ali se bezbednosna situacija pogoršala, dok je Afrički korpus pretrpeo značajne gubitke.
U Burkini Faso rusko osoblje uglavnom je usmereno na zaštitu vlade tokom političke nestabilnosti, dok je njegova uloga u Nigeru ograničenija.
U Centralnoafričkoj Republici ruske snage pomogle su vlastima da ostanu na položaju, ali bezbednosni problemi nisu nestali.
Takav aranžman omogućio je vladi da učvrsti svoju poziciju, ali mnogi civili i dalje se ne osećaju bezbednije.
Ruski ekonomski uticaj znatno manji od kineskog i evropskog
Političko i bezbednosno prisustvo Rusije u Africi nije praćeno podjednako snažnim trgovinskim odnosima.
Trgovinska razmena Rusije i afričkih zemalja procenjena je na 27 milijardi dolara u 2025. godini, što je manje od cilja od 40 milijardi dolara koji je Moskva postavila 2019. godine.
Putin je sada postavio novi cilj, da trgovinska razmena premaši 50 milijardi dolara.
Kina i Evropska unija daleko su značajniji trgovinski partneri afričkih zemalja.
Trgovinska razmena Kine i Afrike dostigla je približno 348 milijardi dolara u 2025. godini, dok je razmena između Evropske unije i Afrike iznosila oko 395 milijardi dolara.
Poljoprivreda je jedna od oblasti u kojima je Rusija uspostavila snažnije komercijalne veze.
Putin je izjavio da je Rusija tokom prvih devet meseci 2026. godine izvezla 13 miliona tona poljoprivrednih proizvoda u Afriku, posebno ističući isporuke đubriva.
Energetika je još jedno područje saradnje, iako se projekti nalaze u različitim fazama realizacije.
Ruska državna nuklearna kompanija Rosatom gradi egipatsku nuklearnu elektranu El Daba, dok razgovori o plutajućim nuklearnim elektranama u drugim afričkim zemljama još nisu doveli do početka izgradnje.
Putin je na samitu promovisao i digitalnu saradnju, kao i lokalnu proizvodnju lekova i vakcina.
Međutim, Amare upozorava da će za pretvaranje tih predloga u konkretne rezultate biti neophodna ulaganja, proizvodni kapaciteti i odgovarajuća stručna znanja.
Etiopija dobija ruske lovce Su-35 i sisteme S-400
Etiopija pokazuje šta Rusija i dalje može da ponudi na vojnom planu.
Premijer Abij Ahmed izjavio je na samitu da je njegova zemlja dobila ruske borbene avione Su-35 i da će nabaviti četiri sistema protivvazdušne odbrane velikog dometa S-400.
Dogovor dolazi u trenutku kada napetosti i obnovljeni sukobi na severu Etiopije izazivaju zabrinutost zbog mogućeg povratka šireg rata.
Sporazum obuhvata ukupno 12 aviona, a ruski državni izvoznik naoružanja saopštio je Rojtersu da su dva već isporučena.
Vrednost ugovora i rokovi isporuke sistema S-400 nisu objavljeni.
Prema oceni istraživačice Ane Ide Rok, ovaj sporazum pokazuje da Moskva i dalje može da isporučuje napredno naoružanje uprkos zapadnim sankcijama.
Ipak, ona upozorava da bi dogovor mogao da izazove zabrinutost Egipta, imajući u vidu napetosti između Kaira i Adis Abebe zbog reke Nil.
Istovremeno, ukupni ruski izvoz naoružanja nastavlja da opada.
Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), ruski izvoz oružja smanjen je za 64 odsto između perioda 2016-2020. i 2021-2025. godine, dok su SAD i Kina ostale među najvećim svetskim dobavljačima.
Afrički državljani regrutovani za rat u Ukrajini
Bliže vojne veze sa Rusijom nose i određene rizike.
Organizacija Amnesti internešenel dokumentovala je slučajeve afričkih državljana koji su, prema navodima, regrutovani u rusku vojsku obmanom, prinudom ili iskorišćavanjem teškog ekonomskog položaja.
Amnesti je ocenio da su okolnosti u mnogim slučajevima predstavljale trgovinu ljudima.
CNN je razgovarao sa muškarcima iz afričkih zemalja koji tvrde da su bili obmanuti ili prisiljeni da stupe u rusku vojnu službu, nakon čega su poslati da se bore u Ukrajini.
Rusija negira umešanost u nezakonito regrutovanje afričkih državljana.
Ruska ambasada u Keniji saopštila je u februaru da ruske vlasti nikada nisu učestvovale u ilegalnom regrutovanju kenijskih državljana, ali je istakla da strani državljani mogu dobrovoljno da pristupe ruskim oružanim snagama.
Afričke zemlje koriste rivalstvo velikih sila
Na samitu je usvojena zajednička deklaracija, postignut sporazum o civilnoj primeni veštačke inteligencije i predstavljen akcioni plan saradnje Rusije i Afrike za period od 2027. do 2029. godine.
Komisija Afričke unije i Rusija potpisale su i plan saradnje koji obuhvata bezbednost, trgovinu, energetiku, poljoprivredu, zdravstvo, obrazovanje i tehnologiju.
Komisija je naglasila da je reč o okviru za saradnju, a ne o pravno obavezujućem sporazumu.
Amare smatra da će napredak zavisiti od toga da li će dogovorene obaveze dobiti finansijsku podršku, jasno određene institucionalne nadležnosti i rokove za sprovođenje.
Braun ocenjuje da se afričke vlade snalaze u sve težem međunarodnom okruženju, ali i da pronalaze načine da ga iskoriste u sopstvenu korist, proširujući mogućnosti saradnje i podstičući tradicionalne partnere da ponude bolje uslove.
"Oni takođe vide sve suroviji svet u kojem živimo i karte koje imaju na raspolaganju", rekao je Braun.
Iako Putin nastoji da pridobije afričke zemlje, Braun smatra da mnoge od njihovih vlada "veoma vešto igraju svojim kartama".
(Kurir.rs/CNN)