TRAMP HOĆE DA RUŠI VLADE ŠIROM EVROPE?! "Vašington pokušava da dovede radikalnu desnicu na vlast!"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- En Eplbaum tvrdi da Trampova administracija direktno utiče na evropsku politiku i pokušava da približi vlast radikalnoj desnici u više zemalja.
- Kao primer navodi Poljsku, Rumuniju i Nemačku, gde su američki predstavnici, prema njenim navodima, gurali koalicione raskole i podršku opcijama bliskim MAGA pokretu i Rusiji.
Ugledna američko-poljska istoričarka i dobitnica Pulicerove nagrade En Eplbaum u analizi za magazin The Atlantic upozorava na opasan zaokret u spoljnoj politici Sjedinjenih Američkih Država.
Američka administracija pod Donaldom Trampom počela je direktno i bez presedana da se meša u unutrašnju politiku evropskih saveznika, pokušavajući da sastavlja i ruši vlade širom kontinenta, navodi Eplbaum.
Ona podseća na večeru u Atini, na kojoj je tadašnja američka ambasadorka Kimberli Gilfojl pred grčkim političarima otvoreno preuzela zasluge za raspad rumunske vladajuće koalicije.
"Možemo to da uradimo kojoj god zemlji hoćemo. Možemo to da uradimo i ovde", izjavila je Gilfojl, prema navodima Eplbaum.
Nekada je Vašington podržavao demokratiju, ali...
Iako je Gilfojl ubrzo podnela ostavku zbog skandala u kojem je od jednog republikanskog donatora tražila da joj uplati 100.000 dolara na privatni račun, evropske saveznike znatno su više uznemirile njene političke pretnje.
Nekada je Vašington načelno podržavao demokratiju kao politički sistem i priznavao legitimitet svim demokratski izabranim strankama levog i desnog centra.
Danas, piše Eplbaum, Trampova administracija i sa njom povezana poslovna elita otvoreno podržavaju stranke bliske pokretu MAGA, uključujući i otvoreno proruske političke opcije.
U najmanje tri evropske države, prema njenim navodima, američki predstavnici direktno su pokušavali da ubede političke lidere da izbace svoje koalicione partnere i vlast podele sa radikalnom desnicom.
Tramp lično nagovarao poljskog ministra da sruši vladu
Najotvoreniji primer dogodio se u Poljskoj.
Eplbaum, čiji je suprug poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, navodi da su poljski mediji već opširno izveštavali o tome kako je Tramp lično pokušao da prekomponuje tamošnju vlast.
Kada je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš, lider manje stranke u vladajućoj koaliciji, ovog proleća posetio Vašington, Tramp ga je, prema navodima Eplbaum, odveo u stranu i direktno mu poručio da će imati mnogo bolji položaj u Beloj kući ukoliko napusti sadašnju vladu i sklopi savez sa poljskim nacionalistima i krajnjom desnicom.
Poljski ministar je to odbio.
Eplbaum napominje da se ništa slično u njenoj zemlji nije dogodilo još od vremena kada su sovjetski vlastodršci odlučivali ko će predvoditi poljske komuniste.
Rušenje vlade u Rumuniji
Sličan scenario odigrao se u Rumuniji, gde se bivša ambasadorka Gilfojl, prema navodima Eplbaum, umešala u unutrašnju politiku zemlje promovišući izgradnju gasovoda i kupovinu američkog tečnog prirodnog gasa u interesu kompanije čiji je lobista stalno putovao sa njom.
Tadašnji rumunski premijer Ilije Boložan podržavao je izgradnju gasovoda, ali je odbio da potpiše ugovore o kupovini američkog gasa jer je cena bila previsoka, a Rumunija se pripremala za izvoz sopstvenog gasa.
Gilfojl je potom u Bukureštu snimljena na večeri sa liderom rumunskih socijaldemokrata Sorinom Grindeanuom, čija je stranka bila deo vladajuće koalicije.
Nedugo zatim, socijaldemokrate su napustile vladu i zajedno sa rumunskom radikalnom desnicom izglasale nepoverenje premijeru Boložanu.
Iako Grindeanu i lider proruske desnice Đorđe Simion, koji se javno hvali prijateljstvom sa Gilfojl, negiraju bilo kakav američki uticaj, Eplbaum tvrdi da u Rumuniji malo ko veruje da je do pada vlade došlo slučajno.
Tim potezom, prema njenoj oceni, srušena je i dugogodišnja politička prepreka kojom su stranke sklone fašizmu držane podalje od vlasti.
Otvoreni pritisak na Nemačku i podrška AfD-u
Istu takvu političku prepreku, upozorava Eplbaum, Bela kuća sada pokušava da sruši i u Nemačkoj.
Cilj je, prema njenoj analizi, da se konzervativni CDU primora da prekine saradnju sa socijaldemokratama i vlast podeli sa radikalnom Alternativom za Nemačku (AfD), strankom koja, kako navodi autorka, otvoreno zastupa interese Moskve i čiji pojedini članovi održavaju veze sa neonacistima.
Za nemačke demohrišćane, čija je stranka posle Drugog svetskog rata izgrađena upravo kao brana protiv ekstremizma, takav savez značio bi potpuno odricanje od temeljnih vrednosti.
Trampov saradnik i najbogatiji čovek sveta otvoreno promoviše AfD
Pritisak na Berlin odvija se javno, uključujući i preko društvenih mreža.
Tramp na svojoj platformi Truth Social otvoreno slavi izborne rezultate krajnje desnice, uz poruke da "oni rastu i više to neće trpeti".
Istovremeno, Ilon Mask svojim istupima i načinom funkcionisanja platforme X, prema oceni Eplbaum, obezbeđuje ogromnu besplatnu promociju AfD-u uoči parlamentarnih izbora.
Koliko je pristup Vašingtona postao grub, Eplbaum ilustruje nedavnim događajem kada je delegacija nemačkih parlamentaraca stigla na sastanke u Pentagon i Stejt department.
Poslanicima je saopšteno da u zgrade mogu da uđu samo predstavnici CDU-a i AfD-a, dok je predstavnicima socijaldemokrata, koji učestvuju u nemačkoj vladi, ulaz bio zabranjen.
Rukovodstvo CDU-a odbilo je takav sastanak, protumačivši postupak kao nedvosmislenu poruku Amerikanaca da u Nemačkoj priznaju samo određene političke opcije, uključujući ekstremnu desnicu.
Opasan paradoks američkog pritiska na Evropu
Autorka naglašava da takvo ponašanje otkriva duboku kontradikciju unutar same Trampove administracije.
S jedne strane, visoki zvaničnici Pentagona, poput Elbridža Kolbija, otvoreno poručuju da evropski saveznici moraju da preuzmu glavnu odgovornost za sopstvenu odbranu i znatno povećaju vojne budžete.
Nemačka, Poljska i Rumunija ozbiljno su shvatile te zahteve i uložile ogromna sredstva u naoružanje.
Međutim, s druge strane, ista američka administracija na političku scenu, prema tvrdnjama Eplbaum, pokušava da dovede lidere koji se protive ulaganjima u odbranu i otvoreno podržavaju Rusiju.
Lideri AfD-a protive se svakoj pomoći Ukrajini i evropskoj odbrambenoj saradnji, dok kopredsednik stranke Tino Hrupala čak zahteva potpuno povlačenje američke vojske iz Nemačke.
Istovremeno, lider rumunske radikalne desnice govori o vraćanju istorijskih granica na račun ukrajinske teritorije, dok poljski radikali preuzimaju antievropsku retoriku koja slabi zajedničku odbranu.
"Naoružajte se, a onda prepustite oružje radikalima"
Zbog takvih poteza evropski saveznici ostaju potpuno zatečeni, zaključuje Eplbaum u analizi za The Atlantic.
Dok je Amerika decenijama čuvala demokratski poredak i suprotstavljala se autoritarnim režimima, današnja administracija, prema njenoj oceni, vodi gotovo potpuno suprotnu politiku.
Zahtevati od Evropljana da stvore ogromne vojske, a zatim kroz podrivanje političkih institucija omogućiti da te vojske dođu u ruke radikalnih nacionalista, predstavlja recept koji je Evropa već isprobala u 20. veku, upozorava Eplbaum.
Posledice takve politike, zaključuje autorka, tada su bile katastrofalne.
(Kurir.rs/my.ua)