Gde je nestalo skoro 383 miliona evra? Ekonomista o krahu Alta banke: "Nemoguće da je troje ljudi iznelo toliki novac"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Nestanak 45 milijardi dinara iz trezora Alta banke otvara pitanja odgovornosti vlasnika, regulatora i kontrole poslovanja, kaže Emir Zildžović za RTS
- Građani sa depozitima do 50.000 evra su zaštićeni, dok će veća potraživanja zavisiti od stečajne mase, a oko 85 odsto plasmana banke bilo je neobezbeđeno
- Zildžović navodi da su kontrole morale ranije da reaguju na neuobičajeno velike iznose u trezoru i najavljuje zaokret ka većoj podršci domaćim investicijama
Nestanak 45 milijardi dinara, odnosno skoro 383 miliona evra, iz trezora Alta banke otvara pitanja odgovornosti vlasnika, kontrole poslovanja i propusta nadležnih institucija. Ekonomski ekspert i predstavnik "Studentske liste - studenti pobeđuju" Emir Zildžović ocenio je u razgovoru za RTS da je neophodno utvrditi kako je tolika količina novca mogla da nestane i zašto kontrolni mehanizmi nisu ranije reagovali.
Zildžović je za RTS ukazao na to da banka sa oko tri odsto tržišnog udela ne predstavlja sistemski rizik za bankarski sektor, ali da to ne umanjuje potrebu da se utvrdi odgovornost vlasnika i regulatora.
"Pričamo o gotovo četiri stotine miliona evra novca koji je nestao iz trezora Alta banke. U trenutnoj optužnici se pominje troje ljudi, ali je praktično nemoguće da troje ljudi iznese toliku količinu novca", naglasio je on.
Šta će biti sa novcem klijenata
Govoreći za RTS o posledicama stečaja, Zildžović je poručio da građani ne treba da strahuju za depozite do 50.000 evra, jer su oni osigurani i biće isplaćeni preko Agencije za osiguranje depozita. Drugačija je situacija sa javnim preduzećima, privrednicima i klijentima čiji depoziti premašuju taj iznos, pošto će njihova potraživanja zavisiti od stečajne mase.
Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja struktura plasmana banke, budući da je oko 85 odsto njih bilo neobezbeđeno.
"Gotovo sto miliona evra je dato povezanim licima u okviru Alta grupe, dakle Alta lizingu i ostalim povezanim licima. Ako te firme prestanu da vraćaju kredite, ne postoji drugi način da se taj novac naplati ukoliko plasmani nisu obezbeđeni", upozorio je Zildžović.
Kako pratiti tokove nestalog novca
Objašnjavajući za RTS kako bi moglo da se dođe do nestalog novca, Zildžović je naveo da će se istraga o gotovini voditi uz učešće policije i Interpola, dok je za praćenje novčanih tokova preko bankarskih računa nadležna Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija.
On smatra da domaće finansijske institucije imaju stručne kadrove i kapacitete za praćenje novca, ali da je potrebno utvrditi zašto ranije nisu uočene nepravilnosti.
Zašto kontrole nisu ranije reagovale
Kao jedan od pokazatelja koji je, prema njegovoj oceni, trebalo da privuče pažnju nadležnih, Zildžović je u razgovoru za RTS naveo podatke o novcu u trezoru.
"Alta banka je od kraja 2022. godine pokazivala šest do deset puta veći iznos sredstava u trezoru u odnosu na ostale banke u Srbiji. To je važan indikator za neposrednu, odnosno posrednu kontrolu", istakao je on.
Zildžović smatra da bi, pored Narodne banke Srbije, trebalo ispitati i postupanje revizorske kuće koja je dala pozitivno mišljenje na finansijski izveštaj Alta banke objavljen 22. maja.
Zaokret u ekonomskoj politici
Govoreći za RTS o budućoj ekonomskoj politici, Zildžović je najavio promenu modela subvencionisanja i veću podršku domaćim investicijama, malim i srednjim preduzećima, kao i kompanijama koje razvijaju visoke tehnologije.
Prema njegovim rečima, dosadašnji sistem subvencija stranim investitorima previše se oslanjao na broj zaposlenih, bez dovoljno uvažavanja uslova rada, tehnologije koja se donosi i budućih investicionih planova.
"Ideja je da se subvencije sada preusmere ka kvalitetnijim investicijama", objasnio je Zildžović za RTS.
Kao jedan od predloga naveo je osnivanje razvojne banke i Fonda za rast, koji bi finansijski podržavali domaće kompanije. Istakao je i da domaće investicije čine 19 odsto BDP-a, dok je udeo stranih četiri odsto, odnosno da su domaće četiri do pet puta veće.
(Izvor: RTS)