Dok su budni ne mogu da zamisle lice majke ili deteta, ali kad zaspe - dešava se čudo! Šta je afantazija i kako ljudi bez mašte vide svet u snovima!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Studija o osobama sa afantazijom pokazuje da se budna mašta i sadržaj snova ne poklapaju uvek, jer neki u snovima ipak vide slike koje ne mogu svesno da prizovu.
- Od 205 ispitanika, 46 odsto osoba sa afantazijom prijavilo je vizuelne snove, a veze su bile izraženije kod zvukova i unutrašnjeg govora nego kod slika.
Ljudi sa afantazijom ne mogu voljno da stvaraju mentalne slike, ali ih neki od njih ipak doživljavaju tokom spavanja. Naučno istraživanje otkriva da se sposobnost zamišljanja u budnom stanju i čulni doživljaji u snovima ne podudaraju uvek.
Zamislite osobu koju dobro poznajete. Možda možete da prizovete njeno lice, osmeh ili način na koji joj kosa pada. Međutim, postoje ljudi koji, koliko god se trudili, ne mogu da stvore mentalnu sliku čak ni lica bliske osobe.
Kada zaspe, situacija može da bude drugačija. Lica i mesta mogu da se pojave u njihovim snovima, iako tokom dana ne mogu svesno da ih zamisle. Šta omogućava da se takve slike pojave tokom spavanja?
Nemogućnost voljnog stvaranja mentalnih slika poznata je kao afantazija. Studija objavljena u naučnom časopisu Scientific Reports bavila se snovima osoba sa ovom pojavom i pokazala da se odnos između budne mašte i sanjanja znatno razlikuje od osobe do osobe.
Istraživači nisu ispitivali samo vizuelne slike. Zanimali su ih i zvukovi, mirisi, ukusi, dodir, osećaj kretanja, kao i unutrašnji govor – iskustvo slušanja reči u sopstvenom umu.
Neki učesnici opisivali su slične čulne doživljaje tokom sanjanja i zamišljanja u budnom stanju. Drugi su, međutim, navodili da u snovima doživljavaju senzacije koje ne mogu namerno da prizovu dok su budni.
Istraživanje započeto ličnim iskustvom
Istraživanje je imalo i ličnu pozadinu. Dvojica autora, Derek Arnold i Loren Buje sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, navode da od rođenja imaju afantaziju. Njihovi snovi se razlikuju, a obojica su smatrala da su čulni doživljaji tokom spavanja povezani sa onim što mogu da zamisle tokom dana.
Ranije su opisali i razlike u sopstvenim sposobnostima zamišljanja. Arnold može da zamisli zvukove, dok Buje može da zamisli osećaj dodira. Nijedan od njih, međutim, ne može voljno da stvori mentalne slike.
Zajedno sa Merlinom Moncelom sa Univerziteta u Bonu, u Nemačkoj, istražili su koliko se ovakva iskustva razlikuju u široj grupi ljudi.
Tim je analizirao odgovore iz onlajn upitnika koje je popunilo 205 osoba. Na osnovu rezultata koji su merili sposobnost vizuelnog zamišljanja, 84 učesnika svrstana su u grupu sa vizuelnom afantazijom, dok je 121 osoba činila uporednu grupu.
Šta osobe sa afantazijom doživljavaju u snovima?
Učesnici su odgovarali na pitanja o situacijama koje mogu da podstaknu zamišljanje različitih čulnih iskustava, poput prisećanja na društveno okupljanje. Ocenjivali su koje zamišljene senzacije doživljavaju, a odgovarali su i na pitanja o svakodnevnim navikama, uključujući mentalno uvežbavanje razgovora i zamišljanje osećaja određenog pokreta.
Pored toga, prijavljivali su koliko često različite senzacije doživljavaju u snovima, uz mogućnost da odgovore da nisu sigurni.
Rezultati su pokazali da je 46 odsto učesnika sa afantazijom navelo da uvek ima vizuelne doživljaje u snovima. Oko osam odsto izjavilo je da ih nikada nema. U uporednoj grupi nije bilo učesnika koji su prijavili da nemaju vizuelne snove.
Među osobama sa afantazijom istraživači nisu pronašli dokaze da je izraženija sposobnost vizuelnog zamišljanja tokom budnog stanja povezana sa češćim vizuelnim doživljajima u snovima.
Veze su bile uočljivije kada je reč o zvukovima i unutrašnjem govoru. Učesnici koji su češće prijavljivali ove doživljaje u snovima uglavnom su ih češće doživljavali i dok su budni, mada su te povezanosti bile uglavnom slabe do umerene.
Osobe sa afantazijom koje su često čule zvukove i razgovore u snovima takođe su češće prijavljivale da u svakodnevnom životu koriste zamišljene zvukove i unutrašnji govor. To, na primer, uključuje mentalno uvežbavanje razgovora pre nego što nešto izgovore.
Poređenje odgovora iz sva tri upitnika pokazalo je i da su učesnici bili dosledni u proceni toga koliko se njihova budna mašta podudara sa snovima. Neki su iznova opisivali blisku povezanost ova dva iskustva, dok su drugi navodili značajne razlike.
Zašto se slike pojavljuju u snovima, ali ne i tokom dana?
Razlog zbog kojeg neka senzacija može da se pojavi tokom spavanja, ali ne i kada osoba pokušava svesno da je prizove, za sada nije poznat.
Jedno od mogućih objašnjenja odnosi se na način na koji međusobno sarađuju moždane regije uključene u stvaranje mentalnih predstava. Istraživači pretpostavljaju da teškoće u koordinaciji ove aktivnosti kod nekih ljudi mogu da se nastave i tokom spavanja, dok se kod drugih taj odnos može promeniti.
Poređenje moždane aktivnosti osoba sa različitim iskustvima moglo bi da pomogne u proveri ove pretpostavke. Takva istraživanja mogla bi i da otkriju da li isti procesi učestvuju u stvaranju zamišljenih senzacija tokom budnog stanja i u snovima.
Ipak, važno je naglasiti da u ovoj studiji nije merena moždana aktivnost, tako da predloženo objašnjenje još nije eksperimentalno provereno.
Istraživanje se oslanjalo na lične opise učesnika i njihova sećanja na snove. Takođe, osobe iz grupe sa afantazijom češće su odgovarale da nisu sigurne da li su određene senzacije bile prisutne u njihovim snovima. U tu grupu bili su uključeni i ljudi sa slabom sposobnošću vizuelnog zamišljanja, a ne isključivo oni koji uopšte ne mogu da stvaraju mentalne slike.
Buduća istraživanja mogla bi da otkriju više o ovom fenomenu
Buduća istraživanja spavanja mogla bi da približe naučnike neposrednijem razumevanju ovih iskustava. Jedan od predloga jeste da istraživači bude učesnike neposredno nakon snova i pitaju ih čega se sećaju.
Takav pristup mogao bi da pomogne u boljem razumevanju načina na koji se slike, zvukovi i druge senzacije pojavljuju u snovima osoba sa afantazijom.
Za neke ljude sa afantazijom slike i zvukovi u snovima postoje čak i kada ne mogu da ih prizovu dok su budni. Kod drugih, međutim, senzacije koje nedostaju u budnoj mašti izostaju i iz snova.
Ovi nalazi pokazuju da odnos između mašte i sanjanja nije isti kod svih ljudi i da sposobnost stvaranja mentalnih predstava tokom budnog stanja ne mora u potpunosti da određuje sadržaj snova.
Kurir.rs/RTS