Kardiolog upozorava: Preskakanje srca nije uvek posledica stresa - kako prepoznati opasnu aritmiju?
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Kardiolog upozorava da preskakanje srca nije uvek posledica stresa, jer simptomi anksioznosti i atrijalne fibrilacije mogu da budu slični.
- Atrijalna fibrilacija je najčešća aritmija, može trajati duže od napada panike i povećava rizik od moždanog udara.
- Lekaru se treba javiti zbog učestalih tegoba, a hitno ako se jave bol u grudima, nesvestica ili jak nedostatak vazduha.
Veliko uzbuđenje, važan ispit mogu da unervoze stomak, ubrzaju rad srca, izazovu mučninu. U ovoj situaciji nekada je teško oceniti da li je u pitanju opasno preskakanje rada srca ili anksioznost. Doktor Stjuart Beldner, kardiolog i elektrofiziolog, objašnjava prirodu začaranog kruga između kardiovaskularnih bolesti i anksioznosti.
Neraskidiva veza stresa i bolesti srca
Anksioznost može da poveća rizik od razvoja srčanih bolesti, dok s druge strane kardiološki problemi mogu dodatno da pojačaju osećaj anksioznosti. Istraživanja potvrđuju vezu između hronične anksioznosti, stresa i kardiovaskularnih bolesti.
- Nepravilan srčani ritam nekada je posledica delovanja hormona stresa, poput adrenalina. Međutim, ubrzan rad srca može dodatno da deluje na osećaj anksioznosti. Saznanje da je anksioznost jedan od pokretača kardioloških tegoba bitan je činilac, jer može da olakša lečenje i omogući bolju kontrolu simptoma - kaže dr Beldner.
Adrenalin može da ubrza rad srca i utiče na njegovu električnu aktivnost. Međutim, nepravilan srčani ritam ne treba uopšteno objašnjavati samo delovanjem hormona stresa, navode stručnjaci.
Pacijenti simptome atrijalne fibrilacije često pripisuju anksioznosti
Ipak, kako navodi doktor, svako preskakanje srca nije uvek po pravilu posledica anksioznog poremećaja. Atrijalna fibrilacija je poremećaj srčanog ritma koji se često tumači kao posledica pojačane nervoze, iako u najtežim slučajevima može da dovede do moždanog udara.
Dr Beldner objašnjava da pacijenti simptome atrijalne fibrilacije (AFib) često pripisuju anksioznosti, delimično zato što ova dva stanja imaju neke zajedničke karakteristične simptome, kao što su kratak dah i palpitacije (osećaj lupanja, ubrzanog rada ili treperenja srca).
Atrijalna fibrilacija može da se javi povremeno, a zatim nestane.
- Nije neuobičajeno da pacijent dođe na lekarski pregled, a da mu u tom trenutku srce kuca normalnim ritmom - kaže dr Beldner.
Postoji paroksizmalna atrijalna fibrilacija, kod koje se epizode javljaju povremeno i spontano prestaju. Zato pacijent može doći na pregled u trenutku kada mu srce kuca normalnim ritmom.
Bitne razlike
Međutim, postoje bitne razlike između anksioznosti i atrijalne fibrilacije. Anksioznost je poremećaj mentalnog zdravlja i uglavnom je posledica slabe kontrole stresa i emocija, stalnog očekivanja najgoreg, često bez razloga. Atrijalna fibrilacija je najčešći oblik aritmije, odnosno nepravilnog srčanog ritma. Anksioznost i stres mogu da pokrenu epizodu atrijalne fibrilacije, koja je fizičko, a ne psihičko oboljenje.
- Atrijalna fibrilacija ili treperenje pretkomora srca posledica je poremećaja normalnog električnog sistema srca, usled čega dolazi do brzih, haotičnih i nepravilnih električnih signala u gornjim šupljinama srca, to jest pretkomorama, koje počinju da podrhtavaju - objašnjava dr Beldner.
Akutna anksioznost ili napad panike dostiže vrhunac u roku od pet do deset minuta, dok atrijalna fibrilacija obično duže traje. Napad panike obično dostiže vrhunac u roku od nekoliko minuta i najčešće traje od pet do 20 minuta. Epizoda atrijalne fibrilacije može trajati znatno duže, od nekoliko minuta do više sati, a ponekad i duže. Ipak, samo trajanje simptoma nije dovoljno da se razlikuju ova dva stanja.
Dr Beldner objašnjava da ovo podrhtavanje pretkomora utiče na funkciju i efikasnost rada srca. Može dovesti do osećaja lupanja ili preskakanja srca, umora, kratkog daha, bola u grudima, osećaja ošamućenosti i, u teškim slučajevima, kongestivne srčane insuficijencije (srčane slabosti).
Kada je opasna atrijalna fibrilacija?
Najopasnija komplikacija nelečene atrijalne fibrilacije jeste moždani udar. Istraživanja navode da pacijenti s atrijalnom fibrilacijom imaju čak pet puta veći rizik od moždanog udara u poređenju sa osobama koje nemaju ovaj poremećaj.
- Pošto pretkomora samo podrhtava, krv ne cirkuliše pravilno. U ovim uslovima veća je verovatnoća da dođe do stvaranja krvnih ugrušaka. Ako se ugrušak formira u srcu, moguće je da se u nekom momentu odvoji, napusti srce, dospe u mozak i izazove moždani udar - kaže doktor.
Šta da uradite ako primetite promenu srčanog ritma?
U slučaju učestalih tegoba potrebno je da se obratimo lekaru. Dr Beldner kaže da je u određenim situacijama potrebno odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć. Naročito ako imate simptome kao što su nesvestica, bol u grudima, izražen ili težak nedostatak vazduha.
- Mnogi kratkotrajni i specifični stresori takođe mogu da izazovu atrijalnu fibrilaciju. To su, na primer, infekcije, akutne bolesti pluća, bol nakon operacije - dodaje dr Beldner.
Kako se leči atrijalna fibrilacija?
Ukoliko vam je dijagnostikovana atrijalna fibrilacija, važno je da znate da se ovo stanje može lečiti. Lečenje atrijalne fibrilacije zavisi od simptoma, opšteg zdravstvenog stanja i rizika od komplikacija. Može da obuhvati lekove za kontrolu srčanog ritma i frekvencije, antikoagulanse za smanjenje rizika od moždanog udara, kardioverziju i katetersku ablaciju.
Šta ako je ubrzan rad srca izazvan anksioznošću?
Ukoliko je ubrzan rad srca posledica anksioznosti, dr Beldner predlaže nekoliko tehnika koje mogu pomoći, a to su:
- Kontrolisano disanje.
- Potapanje šake u hladnu vodu.
- Meditacija.
Ove tehnike mogu pomoći kod anksioznosti, ali ne leče atrijalnu fibrilaciju.
Doktor dodaje i da ubrzan ili nepravilan rad srca ne treba automatski pripisivati anksioznosti. Za postavljanje dijagnoze potrebni su lekarski pregled i, po potrebi, EKG ili drugi testovi. U slučaju bola u grudima, nesvestice ili ozbiljnog nedostatka vazduha, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć.
Izvor: parade.com/ zdravlje.kurir.rs