ŠTA ĆE BITI SA APOTEKAMA BEOGRAD: Zaposlenima kasne 3 plate, od 123 objekta radi samo 39 - sve o sunovratu najpoznatijeg farmaceutskog lanca
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Kriza u 'Apoteci Beograd' traje godinama: od 123 objekta radi 39, a 267 zaposlenih ponovo čeka tri plate
- Sagovornice RTS-a poručuju da su državne apoteke važne za primarnu zdravstvenu zaštitu, posebno u mestima gde privatnici ne otvaraju objekte jer im se to ne isplati
Kriza u "Apoteci Beograd" ne pogađa samo zaposlene, već bi mogla da ima i dugoročne posledice po dostupnost lekova i farmaceutskih usluga. Od nekadašnje 123 apoteke radi svega 39, a zaposleni ponovo čekaju tri plate. Farmaceuti upozoravaju da bi nestanak državnih apoteka ostavio privatni sektor bez konkurencije.
Godinama unazad traje teška kriza u ustanovi "Apoteka Beograd", koja je nekada brojala 123 objekta, dok danas radi svega 39 apoteka. Preostalih 267 zaposlenih suočava se sa novim kašnjenjem zarada od tri meseca i potpuno neizvesnim statusom ustanove uoči formiranja nove Vlade.
U emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je", farmaceuti Una Perišić Radulović i Jelena Boro detaljno su govorile o uzrocima urušavanja državnog apotekarstva, propalim najavama koncesija, značaju farmaceutske službe za građane, kao i o razlozima zbog kojih je uprkos svemu sačuvano jezgro zaposlenih.
Trinaest godina krize i prividno izjednačavanje uslova rada
Objašnjavajući kako je ustanova koja je nekada poslovala sa velikim suficitom došla do blokade računa i dna, farmaceut Jelena Boro istakla je da problem na nivou svih apotekarskih ustanova u Srbiji traje već 13 do 14 godina, a ključni uzrok vidi u nejednakim uslovima poslovanja između privatnog i državnog sektora.
"Osnovni uzrok je što već nekih 13, 14 godina unazad imamo na nivou svih apotekarskih ustanova u Srbiji problem u poslovanju, zapravo to je ono što smo već više puta pričali - problem u prividnom izjednačavanju uslova rada privatnog i državnog sektora. Zapravo je samo državnom sektoru nametnuta izvesna obaveza centralizovanih javnih nabavki, što vas praktično sprečava da tržišno poslujete", objašnjava.
Dodala je da je privatni sektor poslovao po slobodnim tržišnim uslovima, dok je državni funkcionisao po principu javnih preduzeća - iako to formalno nisu - uz konstantno očekivanje da ostvaruju profit.
Komentarišući koncesiju koja je ranije najavljivana kao krajnje rešenje tadašnje vlasti, Jelena Boro je podsetila da je Skupština grada krajem decembra prošle godine donela informaciju o koncesiji, ali da posle toga ništa nije rađeno po tom pitanju, te da je to za zaposlene sada završena priča.
Zašto su državne apoteke nezamenljive za pacijente
Farmaceut Una Perišić Radulović smatra da opstanak "Apoteke Beograd" predstavlja nezaobilazan stub primarne zdravstvene zaštite i javnog zdravstva.
"Važno je da ostanemo deo javnog zdravstva, kao deo primarne zdravstvene zaštite, zato što su farmaceuti u javnim apotekama bili delovi zdravstvenih timova, u saradnji sa lekarima iz domova zdravlja, za tu primarnu zdravstvenu zaštitu jako bitni. Najpristupačnija primarna zdravstvena zaštita sada je po apotekama privatnim, gde nemamo farmaceute u smeni, gde imamo prekvalifikovane tehničare, jednostavno to nije usluga koja je za apoteku. Dobra je za možda prodaju, ali ne i za pacijenta koji dođe da se posavetuje o ozbiljnim stvarima", smatra Perišić Radulovićeva, piše RTS.
Govoreći o opasnosti od potpunog nestanka državnog apotekarstva, Jelena Boro je istakla da bi to privatnom sektoru dalo monopol na tržištu.
"Vi dobijate monopol na tržištu privatnih apoteka koji u potpunosti drže farmaceutsku uslugu i izdavanje lekova na recept. To znači da onaj ko drži monopol određuje dostupnost zdravstvene zaštite, određuje cene lekova, može da ucenjuje državu za maržu za lekove koji se izdaju na recept, može da pravi manipulacije asortimanom koji lekovi će doći do pacijenta. Tako da, lično za mene, a mislim i za većinu mojih kolega, u ovom trenutku opšti interes da postoji državno apotekarstvo je postao naš lični interes", poručuje Jelena Boro.
Kao primer direktnih posledica odsustva državne mreže navedene su i seoske i slabije naseljene sredine, u kojima privatni sektor ne otvara apoteke, jer im se finansijski ne isplati.
Dogovor sa državnim vrhom i prazni objekti na terenu
Govoreći o ranijim dogovorima i sastancima, podsećeno je na razgovore sa državnim vrhom krajem jula, nakon čega je od 18. septembra isplaćeno 16 zaostalih zarada. Ipak, Jelena Boro ističe da time nisu rešeni suštinski problemi u poslovanju.
"To jeste naša isplaćena zarada, ja tu vidim rešenje delimično jednog problema, ali to je daleko od toga da je uopšte taklo naše poslovanje. Vi već sledeći mesec nemate od čega da zaradite. Znači, nama je bilo potrebno sistemsko rešenje koje će omogućiti da mi u ovim uslovima, do sticanja nekih novih okolnosti za stabilnije poslovanje, možemo našu platu i da zaradimo. Nažalost, nama su apoteke i dalje prazne, mi sredstva za rad nismo dobili", navodi Boro.
Una Perišić Radulović je dodala da objekti apoteka u gradu i dalje izgledaju tužno i prazno, što kod pacijenata izaziva sažaljenje, ali da su zaposleni ostali u sistemu jer veruju u očuvanje institucije.
Aktuelna dešavanja, sindikati i komunikacija sa gradskom vlašću
Komentarišući nedavne sastanke i zahteve pojedinih sindikata (poput sindikata "Opstanak") koji su tražili ostavku direktora, Jelena Boro je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je", naglasila da najveći deo zaposlenih nije bio obavešten o tim zahtevima, kao i da smena rukovodstva u trenutku blokiranih računa ne bi donela nikakav benefit.
"U ovom trenutku, nama je najbitnije da mi moramo imati komunikaciju sa gradskom vlašću. Trenutno nemamo formiranu Vladu. Ako smo do sada opstali kao ustanova i 16 meseci mogli da izdržimo bez plate, u pokušaju da sačuvamo 'Apoteku Beograd', ko god je mogao da ostane, zaista je ostao. Ono što je nama sada bitno, kada smo došli dovde, jeste kako da ovaj broj zaposlenih na neki način zadržimo, da ne dođe još do odliva kadra, jer mi nemamo izvesnu informaciju kada će 'Apoteka Beograd' biti tema na republičkom ili gradskom nivou", naglašava Jelena Boro.
Naglašeno je i da je Skupštini grada i gradskom sekretarijatu nebrojeno puta upućivan zahtev za prijem - poslednji put zvanično 19. oktobra - ali da do danas nije uspostavljen nikakav zvaničan sastanak sa predstavnicima grada.
Uprkos svemu, preostalih 267 radnika nastavlja borbu da u prelaznom periodu sačuva kadar i sačeka konačno rešenje statusa ove zdravstvene ustanove.
(Izvor: RTS)